Promena na vrhu jedne od najvećih automobilskih kompanija sveta retko kada prolazi bez podignutih obrva, a najava da će Kenta Kon preuzeti funkciju generalnog direktora Toyote izazvala je upravo takve reakcije. Njegova karijera, duboko ukorenjena u finansijskom sektoru kompanije, kod dela entuzijasta probudila je bojazan da bi tabele u kompjuterskom programu Excelu mogle dobiti prednost nad oktanskim snovima.
Te sumnje dodatno su podgrejane kada je Kon na nedavnoj konferenciji za medije priznao da nema konkretne informacije o aktuelnom razvoju nove generacije Celice. Iako je istakao da godinama gaji simpatije prema tom imenu – posebno nakon što je legendarni kupe video u japanskom filmu „Watashi no Ski ni Tsuretette“ iz 1987. godine, njegov odgovor da „pretpostavlja da razvoj napreduje“ nije zvučao kao čvrsta potvrda povratka kultnog modela.
Ipak, priča je složenija nego što na prvi pogled deluje. Kon nije autsajder u svetu performansi. Od 2009. godine bio je sekretar predsednika uprave Akija Tojode, čoveka koji je lično stao iza renesanse sportskog DNK-a marke. Od 2017. godine prelazi na vodeće pozicije u računovodstvu i finansijama, gradeći reputaciju operativca koji razume troškove, rizike i globalne tokove kapitala. Razvoj sportskih modela, međutim, ostao je pod snažnim uticajem Tojode i aktuelnog direktora Kođija Satoa, pre svega kroz diviziju Gazoo Racing (GR).
Upravo je oznaka GR poslednjih godina vratila japanskog giganta u centar pažnje vozača koji traže emociju, od sirove GR Corolle, preko razigranog GR86-a, do sofisticirane GR Supre. U takvom okruženju, novi glavonja teško da može ignorisati značaj entuzijastičke baze, naročito jer se Toyota javno obavezala da će u ponudi zadržati motore s unutrašnjim sagorevanjem goriva, dok pojedini konkurenti ubrzano prelaze ka potpunoj elektrifikaciji.
Kon zvanično preuzima funkciju 1. aprila, dok Sato prelazi na poziciju potpredsednika, s fokusom na šire industrijske trendove. Ta tranzicija dolazi u trenutku kada Toyota balansira između tradicije i transformacije. Hibridna strategija već je duboko ukorenjena, dovoljno je pomenuti da su modeli kao što su Camry i RAV4 postali isključivo hibridi.
Glasine o povratku Celice, u tom kontekstu dobijaju dodatnu dimenziju. Prema ranim informacijama, nova generacija mogla bi stići kao kupe s pogonom na sve točkove, čime bi se jasno diferencirala od modela sa pogonom na zadnje točkove poput GR86-a i GR Supre. U eri agresivne hibridizacije, nije teško zamisliti Celicu, možda čak i u izdanju GR-a, s električnim motorima kao sastavnim delom pogonskog sklopa, spajajući performanse i efikasnost.
Naravno, u pozadini svega stoji i sve snažniji pritisak kineskih proizvođača, predvođenih kompanijama poput BYD-a, koje su izgradile reputaciju kroz tehnološki napredna i cenovno pristupačna vozila. U takvom okruženju, racionalizacija troškova i finansijska disciplina postaju ključni, što je oblast u kojoj se Kon oseća kao kod kuće.
Ipak, istorija Toyote pokazuje da se strast i profit ne moraju međusobno isključivati. Ako nova uprava uspe da održi ravnotežu između entuzijazma i ekonomije obima, Celica bi zaista mogla ponovo zasijati u salonima već u naredne dve godine. A tada će se pokazati da li je računovođa na čelu kompanije zapravo čovek koji zna koliko, mereno novcem, ali i emocijama, vredi jedno legendarno ime.
AutoRepublika
(65)
Mogu samo slatko da se nasmejem – „knjigovodja“ nema pojma sta se dogadja u razvoju firme! 🙂
Pravi strateg mora da ima multidisciplinarno obrazovanje i iskustvo – marketing, tehnika, dizajn, organizacija i ekonomija. Ovakav kompleks oblasti nigde se ne uci – postoji samo licno interesovanje da se to sve sazna.
„U eri agresivne hibridizacije, nije teško zamisliti Celicu, možda čak i u izdanju GR-a, s električnim motorima kao sastavnim delom pogonskog sklopa, spajajući performanse i efikasnost“
Kod istinskih fanova nekadašnje Cellice će to izazvati emocije jednake onima koje je donela nova (isključivo hibridna) Honda Prelude.