Planine guma su ključne za puteve: asfalt s dodatkom gume za veću trajnost i manju buku uz ekološka pitanja

Planine istrošenih automobilskih guma, koje su nekada skupljale prašinu na zapuštenim placevima, danas se usitnjavaju i ugrađuju ispod točkova kao deo sve raširenije primene asfalta modifikovanog gumom. Ideja je da se očisti uporan tok otpada, izgrade dugotrajnije saobraćajnice i čak malo smanji buka tokom svakodnevne vožnje. Ipak, istraživači naglašavaju da je ova tehnologija korisna, ali ne i čarobno rešenje.

Prema procenama industrije i javnih institucija, skoro milijardu guma širom sveta svake godine završi radni vek, dok se samo u Sjedinjenim Američkim Državama godišnje generiše gotovo 300 miliona otpadnih guma.

U Brazilu, sistem povratne logistike kojim upravlja organizacija Reciclanip tokom 2023. godine poslao je više od 418.000 tona neupotrebljivih guma na odobrena odlagališta, dok je od 2011. godine ukupno zbrinuto više od 5,1 milion tona.

Asfalt modifikovan gumom pokušava da preokrene ovu priču. Stare gume se usitnjavaju u granule, uklanjaju se čelični delovi i vlakna, a preostala guma se potom meša u bitumensko vezivo ili direktno u smešu kamena i peska.

Kod tzv. „mokrog“ postupka guma bubri unutar veziva i daje materijalu veću elastičnost. Brazil, na primer, još od 2009. godine ima nacionalne tehničke standarde za gumeni asfalt, čime je ova tehnologija ugrađena u redovne radove na putevima.

Izveštaj „State of Knowledge“, pripremljen za Američko udruženje proizvođača guma, analizirao je više od 300 studija o performansama gumenog asfalta širom sveta. Zaključeno je da, kod pravilno projektovanih i izvedenih projekata, smeše sa gumom često bolje odolevaju pucanju i deformacijama nego klasični asfalt.

Studija sprovedena u hladnim klimatskim uslovima, pod vođstvom Tehnološkog univerziteta u Mičigenu, pokazala je da kolovoz sa gumom dobijen „suvim“ postupkom povećava energiju loma za oko 29 do 50 odsto i smanjuje buku saobraćaja za približno 2 do 3 decibela u poređenju sa standardnim površinama.

Javni programi u Kaliforniji navode da tanak sloj gumenog asfalta, debljine oko pet centimetara, može da iskoristi oko 2.000 putničkih guma po jednoj traci na dužini od jedne milje. To znači da višetračni auto-put dug nekoliko kilometara može u jednoj fazi radova pretvoriti desetine hiljada starih guma u infrastrukturu.

Studije životnog ciklusa takođe ukazuju da kolovozi sa dodatkom gume često zahtevaju manje popravki tokom vremena, što znači manje rupa, manje radova na putu i nešto manji pritisak na budžete za održavanje.

Ipak, ekološki naučnici oprezno posmatraju šta se sve nalazi u ovoj mešavini. Gume sadrže metale i složena organska jedinjenja, uključujući policiklične aromatične ugljovodonike (PAH), koji su značajni za kvalitet zemljišta i vode.

Jedna recenzirana studija objavljena 2022. godine merila je 16 prioritetnih jedinjenja PAH u gumenom granulatu i asfaltu sa gumom. Utvrđene su koncentracije u rasponu mikrograma po gramu, a zabeleženo je da je samo nekoliko jedinjenja ispuštano u količinama većim od jednog mikrograma po kvadratnom metru u laboratorijskim uslovima. Autori upozoravaju da količina ispuštanja zavisi od recepture mešavine, lokalne klime i vremena.

Postoji i problem koji se ne vidi kroz prozor automobila. Svaki put kada se točak okrene, sitne čestice gume i puta se troše i dospevaju u životnu sredinu. Nezavisni pregledi danas identifikuju čestice nastale habanjem guma i kolovoza kao jedan od najvećih izvora mikroplastike po masi.

Korišćenje reciklirane gume u asfaltu pomaže pražnjenju zaliha starih guma, ali ne zaustavlja stalni tok čestica koji nastaje samom vožnjom.

Da li je, onda, gumeni asfalt apsolutno dobar ili loš, ili sve zavisi od načina i mesta primene? Kada stare gume zamene deo novih sirovina u dobro projektovanim slojevima puta, uz stroge ekološke kontrole i transparentno objavljivanje terenskih podataka, gumeni asfalt može biti važan deo kružne iliti cirkuralne ekonomije guma.

Istovremeno, mnogi stručnjaci smatraju da pravi napredak u borbi protiv zagađenja iz saobraćaja zavisi pre svega od smanjenja upotrebe automobila, kroz bolji javni prevoz i bezbednije uslove za pešačenje i vožnju bicikla.

Na kraju, asfalt modifikovan gumom pretvara uporan tok otpada u nešto korisno pod našim nogama, odnosno točkovima. On sam po sebi neće učiniti puteve potpuno „zelenim“, ali ih može učiniti izdržljivijim, tišim i donekle ljubaznijim prema deponijama, ukoliko se primenjuje pažljivo.

AutoRepublika

(248)