EU želi da ukloni sojino ulje sa pumpi
Biogoriva bi trebalo da budu ekološki prihvatljivija. Međutim, kada se sojino ulje nađe u rezervoaru, to bi moglo da nanese više štete nego koristi. Sada reaguje Evropska komisija.
U Evropskoj uniji nazire se kraj upotrebe goriva na bazi sojinog ulja. Evropska komisija želi da ovu supstancu, koja se pre svega koristi kao biodizel, proglasi sirovinom visokog rizika po promenu namene zemljišta. To bi značilo da naftne kompanije ubuduće više ne bi mogle da računaju sojino ulje kao obnovljivu sirovinu za ispunjavanje kvota za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte. To proizlazi iz nacrta izmene jedne uredbe, koji se oslanja na stručne izveštaje o širenju poljoprivrednih površina na račun šuma.
Uredba doneta 2019. odnosi se na goriva proizvedena od prehrambenih i stočnih kultura. Njihova upotreba je u EU generalno ograničena. Biljke koje se uzgajaju u velikoj meri na račun šuma i drugih prirodnih površina važnih za skladištenje ugljenika trebalo bi da se uopšte ne koriste. Njihov udeo u ukupnoj potrošnji goriva mora postepeno da se smanji na nulu do 2030. godine, a novi nacrt predviđa ubrzano ukidanje.
Do sada se to odnosilo samo na palmino ulje, koje se često proizvodi na plantažama u jugoistočnoj Aziji, na mestima gde su ranije rasle tropske kišne šume. Prema novom izveštaju, i soja prelazi kritični prag. Ove biljke, koje se najčešće koriste kao stočna hrana, uzgajaju se na velikim površinama u prerijama američkog Srednjeg zapada, kao i u Brazilu i Argentini. „Biogoriva iz soje su dvostruko štetnija za planetu od fosilnog dizela“, rekao je Cijan Delani, stručnjak istraživačkog centra Transport & Environment. Posebno nakon zaključenja trgovinskog sporazuma između EU i južnoameričkog ekonomskog bloka Mercosur, nova klasifikacija je važna „kako bi se osiguralo da soja iz SAD, Argentine i Brazila ne završi u evropskim rezervoarima“. Delani je dodao da druge sirovine i dalje ostaju ispod kritičnog praga. Blizu granice je bila šećerna trska, od koje se u Brazilu masovno proizvodi etanol kao zamena za benzin.
Nemačka organizacija za zaštitu životne sredine (DUH) pozdravila je potez EU i zatražila brzo sprovođenje i u Nemačkoj. Prošle godine je studija naručena od strane ove organizacije izazvala veliku pažnju: ekodizel je „najmanje jednako štetan“ kao fosilni dizel, a „često čak i štetniji po klimu“, navedeno je u studiji.
Nemačka vlada je u decembru usvojila nacrt zakona koji pooštrava zahteve za biogoriva. Prema rečima ministra zaštite životne sredine Karstena Šnajdera (SPD), to bi trebalo da učini „točenje goriva korak po korak klimatski prihvatljivijim“. Udeo poljoprivrednih biogoriva ostaje ograničen na 4,4 odsto kako bi se izbegla „konkurencija između tanjira i rezervoara“ ili „pritisak na korišćenje površina poput prašuma“. Isključenje sojinog ulja još nije predviđeno ovim nacrtom.
Istovremeno, dobavljači goriva moraju da ispune više kvote za takozvana napredna biogoriva, a od početka godine prvi put je propisan i mali minimalni udeo vodonika i sintetičkih goriva. Ukupan udeo obnovljivih goriva mora značajno da poraste: sa 12 odsto ove godine na 59 odsto do 2040. godine. Cilj je da se postojeći vozni park sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem učini makar nešto čistijim. „Budućnost mobilnosti je električna“, jasno je poručio Šnajder.
AutoRepublika
(95)
