Zanimljivost dana: „Ma koliko bio jak, uvek ima neko jači“

Sigurno se svi sećamo ove rečenice Svetislava Pešića u reklami za Sinalko od pre nekih dvadesetak godina, a svakako može da se primeni i u automobilskom svetu. Jer bez obzira koliko dređeni brend napravi impresivan model, uvek će se naći nego ko će ga nadmašiti i tako u krug. Moramo da kažemo da iako nam se možda ne dopada kada nako debituje s boljim modelom od onog naše omiljene marke, konkurencija je svakako dobra u automobilskom svetu, pošto tera proizvođače da se nikada ne zasite postignutim, već da uvek jure za boljim.

U današnjem izdanju zanimljivosti dana ćemo analizirati trkački automobil koji je, slobodno rečeno, posramio Shelbyijevu Cobru. Zove se Cheetah i nastao je u vreme kada veliki General Motors nije znao kako da porazi Cobru na trkačkim stazama.

O istorijatu Cobre smo pisali na sajtu AutoRepublike više puta. Sigurno je najzanimljivija ona priča da je Kerol Šelbi zapravo želeo da koristi Chevroletovu mehaniku u automobilu isporučenom od britanske firme AC Cars. Međutim, Chevrolet se bojao da bi Cobra bila superiornija od njegove Corvette, pa je samim tim odbio saradnju, a Kerol se onda uputio u Ford i obećao da će sa relativno pristupačnim investicijama ostaviti rivale u prašini. Više na tu temu možete da pročitate ovde.

Kada je Cobra počela da dominira u šampionatu SCCA (Sports Car Club of America) u kategoriji sa zapreminom motora do 2,0 litra, Chevrolet se odjednom našao u panici. Čak i najmoćnije verzije Corvette bivaju poražene, a neko se u Chevroletu dosetio da krene istim koracima Forda.

Naime, Fordova saradnja sa firmom Shelby American je bila simbolična, pa sve što je gigant napravio je potpisao, pa čak i isporučio mehaniku. Shelby bi zatim uradio većinu posla, što je dalo Fordu priliku da se fokisira na serijske četvorotočkaše, ali i da i dalje tvrdi kako dominira na trkačkim stazama.

U slučaju Chevroleta je izbor pao na čoveka po imenu Bil Tomas. Rođen je u američkoj saveznoj državi Kaliforniji i reputaciju je stekao krajem pedesetih godina prošlog veka kada je za firmu C S Mead Motors tjunirao razne modele Chevroleta. Početkom šezdesetih godina je osnovao sopstvenu firmu, a kada su njegovi spremljeni modeli počeli da pobeđuju na stazama, usledio je i poziv General Motorsa. Tomas će zatim da igra i veliku ulogu u razvoju Chevroletovih serijskih modela kao što su Corvair i Chevy II.

A onda je 1962. godine stigla Cobra i Tomas je odlučio da krene istim putem. Doduše, njegova ideja je bila pomalo drugačija, pa tako nije hteo da tjunira tuđi model, kao što je Shelby uradio, već da konstruriše čistokrvnog Jenkija. Da bi uspeo u takvom poduhvatu, morao je da napravi minimalno 100 primeraka da bi se automobil homologovao za profesionalni auto-moto sport. Ideja je predstavljena Chevroletovom menadžeru za razvoj modela visokih performansi Vincu Piginsu, a ovaj je zatražio funkcionalni prototip pre nego što bi doneo konačnu odluku.

Automobil je dobio ime Cheetah (Gepard), a Tomas i inženjer Don Edmunds su uradili većinu posla. Edmunds se fokusirao na šasiju i mehaniku dok je Tomasa dopala školjka. Automobil će koristiti što je više moguće delova od Chevroleta, pa je tako ogibljenje pozajmljeno od Corvette, a kočnice sa modela Chevelle iz šampionata NASCAR-a. Zanimljivo, kočnice su i dalje bile s dobošima, iako je Chevrolet već tada imao diskove u serijskoj proizvodnji.

Možda najzanimljiviji deo ovog automobila je bio njegov centralno postavljen motor. Međutim, nije bio uglavljen iza vozača, kako bismo očekivali, već je hauba bila toliko duga, a kabina izuzetno mala i kratka, da je Chevroletov V8 motor bio postavljen tačno u centar. Cheetah je iz profila delovao kao pravi „cipelić“ i kao da je upravo izašao iz crtanog filma.

Ali sve kritike su brzo pale u vodu kada je postalo jasno kakve performanse ovaj automobil ima. Corvettin V8 motor radne zapremine 327 kubnih inča (5,4 litra) je razvijao između 450 i 500 konjskih snaga, dok je celokupna masa vozila bila tek 680 kilograma. Cheetah će tokom testova dostići maksimalnu brzinu od čak 345 km/h.

Koncept je prikazan Piginsu i iako mu se dopao, nije uspeo da ubedi čelnike General Motorsa da odobre serijsku proizvodnju. Slično kao i sa Cobrom nekoliko godina ranije, „glavonje“ unutar najvećeg američkog proizvođača vozila su se bojale da bi Cheetah oštetio prodaju i medijsku pažnju od Corvette, pa samim tim nisu želeli da prave konkurenciju samom sebi.

Tomas se nije predavao i odlučio je da se fokusira na profesionalni auto-moto sport, što je predstavljalo dodatni problem. Naime, Cheetah nikada nije razvijen kao čistikrivni trkački automobil već kao ulična verzija modela za staze. Ali kako nikada nije napravljen minimalni broj drumskih primeraka za homologaciju, tako se ovaj automobil nikada nije mogao da se takmiči u istoj klasi šampionata SCCA sa Cobrom. To je označilo da može samo u klasu prototipova, ali ni tamo nije bio preterano uspešan jer kao što smo rekli – nije razvijen sa takvom namerom.

Do 1965. godine se desilo nekoliko promena koje će zapečetiti sudbinu Cheetaha. Pre svega, SCCA je podigao minimalni broj drumskih verzija na hiljadu primeraka za homologaciju, a nedugo posle toga je i Chevrolet najavio povlačenje iz profesionalnog auto-moto sporta nakon što se našao na udaru anti-monopolskih zakona. Tomasova fabrika je takođe značajno oštećena u požaru iste godine, čime su sve šanse za uspehom pale u vodu. Inženjer je u to vreme radio na produženoj verziji Cheetaha, s dužim zadnjim delom radi bolje stabilnosti, ali nijedan od njih nije kompletiran.

Nagađa se da je napravljeno svega desetak primeraka ovog impresivnog automobila, uz još dodatnih deset školjki od plastike ojačane ugljeničnim vlaknima.

Iako Cheetah nije uspeo u nameri konstruktora, ne sumnjamo da je svojim potencijalom makar na kratko zastrašio Cobru. Do današnjeg dana važi za jednog od najekstremnijih američkih trkača, a Bilu Tomasu je doneo status žive legende…

Zoran Tomasović

(218)