1. Home
  2. Istorija
  3. Zanimljivost dana: Zagato kao derivat Fiće!?
Zanimljivost dana: Zagato kao derivat Fiće!?

Zanimljivost dana: Zagato kao derivat Fiće!?

1.72K
16
Podelite sa prijateljima:

Kada spomenemo Zagato, verovatno pomislimo na neki skupoceni egzotik prelepog stila, i s mnogo snage. Naravno, sve to s opravdanim razlozima. Slavna italijanska dizajnerska kuća iz Milana je osnovana još 1919. godine i od tada smo mogli da vidimo njene kreacije na raznim modelima kompanija kao što su Fiat, Lancia, Alfa Romeo, Lancia, Ferrari, Maserati, Jaguar, Volvo, Lamborghini i mnogih drugih.

Ali, tokom jednog kratkog perioda sredinom sedamdesetih godina prošlog veka, Zagato je predstavio model koji svakako nije bio nešto što smo navikli da vidimo od ove dizajnerske kuće. Zvao se Zele i Elcar, zavisno od tržišta, i ukratko ćemo ga analizirati u ovom izdanju zanimljivosti dana.

Kao što nam je poznato, period ranih sedamdesetih godina je doneo veliku naftnu krizu uzrokovanu ratom na Bliskom istoku. Ne samo što su cene benzina skočile u velikoj meri preko noći, već takođe mnoge pumpe nisu ni imale „crno zlato“, pa smo videli premijere mnoštva manjih automobila sa obe strane Atlantskog okeana.

Ruku na srce, takvi modeli su postojali u Evropi i ranijih godina, ali su se Amerikanci sreli sa njima tek u ovom periodu. Tada je nekome u Zagatu palo na pamet da bi mali gradski automobil na električni pogon bio idealno rešenje kao alternativa svima onima koji nisu želeli da troše novac na pumpama.

Izbor imena je pao na Zele dok je određeni broj primeraka uvezao i u Sjedinjene Američke Države pod imenom Elcar, što je bila skraćenica za „electric car“. Dok bi neki drugi proizvođač odbio da stavi svoju značku, iz straha što bi uništio imidž onih skupljih modela, Zele je uvek sa ponosom nosio ime Zagata i bio je često reklamiran u medijima.

U razvoju ovog mališana, kompanija je preuzela jedan drugi legendarni gradski model za osnovu. To je Fiat 500, sa kog je zadržana samo šasija, a onda su na nju ugrađena viša skoljka razvijena od plastike ojačane staklenim vlaknima. To je u dodatnoj meri oslobodilo više prostora za vozača i jednog putnika, pošto je Zele imao samo dva sedišta.

Lokacija gde su se nalazila zadnja sedišta na Fiatu je iskorišćena za motor i baterije, dok prtljažnik praktično nije ni postojao. Automobil je bio dugačak nešto više od dva metra uz širinu od 1,3 metra i visinu od 1,6 metara, a masa je iznosila relativno visokih 495 kilograma.

Spomenućemo da model 500 nije bio jedini Fiat koji je Zagato „očerupao“ ovom prilikom, pošto su i određene komponente ogibljenja pozajmljene, „ukradene“ s modela zvanog Fiat 124, a isto se može reći i za svetlosne grupe.

Za mehaniku se postarala firma Marelli i razvijao je svega 0,15 konjskih snaga. Radi poređenja, to je slabije nego moderni usisivači, doduše sa značajno većim obrtnim momentom. Maksimalna brzina je iznosila 40 km/h, a sa jednim punjenjem baterije je mogao da pređe 80 kilometara.

Zatim bi bilo potrebno između osam i dvanaest sati da se baterije napune na kućnom punjaču. Zele je imao trostepeni menjač, a ako je vozač želeo da ide u rikverc, morao je da koristi posebnu polugu u enterijeru. Postoje i priče da je postojao i dvostruko moćniji agregat koji bi povećao maksimalnu brzinu na 48 km/h, ali ovaj mališan je toliko slabo dokumentovan da informacija nikada nije potvrđena.

Proizvodnja će trajati od 1974. do 1976. godine, a u tom periodu Zele će pronaći oko 500 kupaca. Nismo sigurni koliko je koštao na Starom kontinentu, dok su Jenkiji morali da izdvoje 6.430 dolara (oko 32.670 „zelembaća“ u današnjoj vrednosti novca). Svakako visoka cifra kada znamo da su popularni gradski automobili kao što su Volkswagen „Buba“ ili Ford Pinto bili oko tri puta jeftiniji, pa nas ne iznenađuje što je Zele zakazao kod kupaca.

Na prvi pogled je svakako bio jedan u moru sličnih modela koja su razvile kompanije koje su želele da iskoriste krizu i da profitiraju na nećemu novom. Zagato ga se sigurno neće danas sećati, ali u svoje vreme je bio bitniji za firmu nego saradnja s bilo kojim zvučnim partnerom.

Zoran Tomasović

(1719)

Podelite sa prijateljima:
Komentari objavljeni na portalu "Auto Republika" ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst. Redakcija "Auto Republike" zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.
guest

16 Komentara
Inline Feedbacks
View all comments
igi

Simpatičan mališan. Sad je idealno vreme da mu se napravi naslednik.

BB

110 W sigurno nije imao, sa tom snagom ne može ni 5 km/h da izvuče, rekao bih da provjerite taj podatak ali nemate gdje 😀. Vjerovatno ste pomjerili jedno decimalno mjesto 😉

Matija

Ruzan, opasno uzan a visok, suvise mali da bi bio upotrebljiv. Danas Kinezi nude mnogo bolje male automobile, cak za manje para nego sto je ovaj kostao.

BB

Nije njemu bio problem samo što je ružan i mali, već što je skup, ružan i mali. Da su ga napravili leftin, simpatičan (u toj veličini je teško da bide lijep) i mali, prodavao bi se veoma dobro…

Matija

Eh, da su ga napravili kako ti kazes…Ali nisu bili toliko pametni.

BB

Izgleda im je falilo dizajnera 🤣😂🤣😂

Fala Qrcu

Matija, dje si bio ’74.te?😁😁😁

Matija

Evo sta sam radio u drugoj polovini 80-tih. Od 1987 do 89 radio sam u beogradskom masinskom institutu „Kirilo Savic“ gde sam bio rukovodilac tima za razvoj vozila. Jedna od tada aktuelnih tema bio je mali gradski auto. Inicijativa potice iz mog instituta a projekat je finansirala Zajednica za nauku Srbije. Nosilac projekta bio je „Poliester“ iz Priboja. Ukratko, Poliester je potrosio pare i od projekta nije bilo nista. Tema je za mene bila vrlo interesantna pa sam pokusao da je ozivim trazeci saradnju sa „21.Maj“. Napravio sam novi koncept na bazi nekih Ficinih delova a motor je bio proizvodnje… Pročitaj više »

Fala Qrcu

Ja dobre ustanove cim financira auto! Love na bacanje!

BB

Ovaj dobro izgleda 👍

Matija

Ovaj koncept sadrzi jedno originalno resenje, koje do sada nigde nije vidjeno. Radi se o ovoj trouglastoj kutiji koja obuhvata zadnju osovinu – ova kutija predstavlja kompletan pogonski modul (motor, menjac, diferencijal, poluosovine, vodjenje tockova, tockovi) a koji je sa karoserijom spojen preko gumenih oslonaca, izmedju je vazduh. Cilj ovog koncepta jeste eliminisanje prenosa buke, vibracija i toplote od motora i osovine u unutrasnjost kabine a takodje i smanjenje troskova montaze i popravki.

BB

Zanimljiv detalj, vidio sam da je taj dio odvojen pa sam tako i pretpostavio…

BB

Ovaj im izgleda kao da je spao sa nekog luna park vrtuljka… 😜
Ako nije imao tehniku, Zagato je morao napraviti bar dizajn…

Fala Qrcu

Svaki bi dildo i danas ovako završio, da nije…..dovedite rečenicu 😁🤷

BB

Ti bi kupio ovakvog benzinca?
Još Hajdukov amblem na njega, gdje bi ti bio kraj 😀

Izmenjeno 1 mesec pre od strane BB
Zoca

Fiat 500 nije Fica Zastavin..
To je Fiat 600..Razlicita vozila.Sasija i motori..