Saobraćajne kazne kao vid legalizovane pljačke: Nove mere za radare u Italiji

Od 12. juna 2025. u Italiji stupaju na snagu nova pravila za merenje brzine. Vozači automobila i motocikala ubuduće bi trebalo ređe da budu nepravedno kažnjavani.

Nova uredba koju je donelo italijansko Ministarstvo za infrastrukturu i saobraćaj ima za cilj, prema zvaničnim navodima, veću bezbednost u saobraćaju, više transparentnosti i pravičniji sistem. Povod su višegodišnje kritike zbog sumnjivih lokacija radara i stalni rekordi u prihodima od saobraćajnih kazni.

Ubuduće će novi stacionarni i mobilni radari (u Italiji poznati kao „Autovelox“) smeti da se postavljaju samo uz izričitu dozvolu prefekture. Ova institucija mora prethodno da proveri da li je lokacija opravdana iz bezbednosnih razloga. Osim toga, radari moraju biti najavljeni saobraćajnim znakom najmanje jedan kilometar unapred. Takođe, ograničava se upotreba radara na mestima gde ograničenje brzine naglo i znatno opada.

Prema uredbi, postavljanje uređaja „Autovelox“ biće dozvoljeno samo tamo gde je novo ograničenje brzine najviše 20 km/h ispod opšte maksimalne brzine na toj saobraćajnici. Na primer, na regionalnim putevima gde je dozvoljeno 90 km/h, radar se i dalje može postaviti ako je brzina smanjena na 70 km/h zbog opasnosti ili radova. Međutim, ako se brzina spusti na 50 km/h ili manje – recimo ispred škole ili u oštroj krivini – radari više neće smeti da se koriste na tim mestima.

Pored toga, ubuduće će važiti i nova pravila o minimalnim razmacima između radara: na istoj saobraćajnici mora biti najmanje 1 kilometar razmaka između dva stacionarna radara unutar naselja, a najmanje 4 kilometra van naselja. Takođe, i mobilni uređaji podležu strogim zahtevima – moraju biti najavljeni, jasno vidljivi i tehnički odobreni. Sakriveni ili kamuflirani radari izričito su zabranjeni.

Ministarstvo ističe da nije reč o prihodima, već o bezbednosti u saobraćaju. Ipak, u praksi se reforma može tumačiti i kao odgovor na sve veći broj pritužbi i sudskih sporova – naročito onih koje pokreću strani vozači i turisti.

Koliko je dosadašnji sistem bio problematičan, pokazuje i aktuelan slučaj iz Pijemonta: radnik u supermarketu Andrea Fereto iz mesta Nica Monferato primio je na desetine kazni za prekoračenje brzine u roku od šest meseci – sve zbog jednog istog, gotovo nevidljivog radara na svom putu do posla. Kamera je bila postavljena iza žbunja i na banderi, odmah posle krivine. Ukupna suma kazni iznosila je 28.000 evra. Fereto ne poriče da je vozio brže od dozvoljenog, ali kritikuje sistem: „Taj uređaj nije služio bezbednosti u saobraćaju, već samo za punjenje budžeta“, izjavio je za list La Stampa. On se sada pravno bori protiv ukupnog iznosa kazni.

Ovakav slučaj nije izuzetak. Italija ima više od 11.000 stacionarnih radara – više nego duplo u odnosu na Nemačku. Kontrola je sveobuhvatna, kazne su visoke, a sistem praćenja funkcioniše čak i preko državnih granica.

Razmere problema ilustruje i bilans za 2024. godinu: italijanske opštine su od kazni inkasirale više od 1,7 milijardi evra – što je novi rekord i oko 10% više nego prethodne godine. Samo grad Milano prihodovao je preko 204 miliona evra, slede Rim sa 145,8 miliona i Firenca sa 61,6 miliona evra.

Posebno upada u oči da čak i najmanje opštine sa svega nekoliko stotina stanovnika ostvaruju šestocifrene iznose. Tako je Carodano u Liguriji, sa samo 465 stanovnika, prihodovao preko 807.000 evra, dok je Cole Santa Lucia u Dolomitima zaradio oko 671.000 evra – i to zahvaljujući samo jednom radaru.

AutoRepublika

(430)