Euro NCAP i šef Dacije: Bigster je ipak bezbedniji od vozila koja su proizvedena pre par godina

Jutros pisasmo, ali bez pominjanja Dacijinog Bigstera, da je Euro NCAP objavio rezultate testova za grupu vozila. Jedan od šesnaest testnih iskušenika je bio i Bigster koji je poput manjeg brata Dustera, dobio svega tri zvezdice. Ispostavlja se tako da, ne samo vizuelno, već i suštinski Bigster predstavlja izduženi Duster, odnosno verziju Dustera i segmenta C.

Dakle, čak i u pogledu procenata dobijenih za svaki testni segment, rezultati su identični ili veoma bliski onima koje je ostvario Duster. Konkretno, testovi bezbednosti odraslih putnika u Bigsteru su pokazali da ovaj nudi sigurnost od 69%, dok Duster zavređuje 70%. Mala razlika je vezana za nešto veću težinu modela iz segmenta C. Tada su za zaštitu dece u vozilu oba modela dobila po 69%, za zaštitu koja se nudi ugroženim učesnicima u saobraćaju (pešaci, biciklisti) 60%, a za sisteme pomoći vozaču 57%.

Rumunskom proizvođaču je važno da se napome da je, kako su sami zvaničnici nezavisnog tela za ispitivanje bezbednosti, Euro NCAP-a, primetili, da je Dacia s Bigsterom „ponovo potvrdila svoju reputaciju brenda jeftinih, nimalo komplikovanih automobila”, što niko i ne spori, već ljudima smeta cenovno pozicioniranje proizvoda ovakvog kvaliteta (s aspekta bezbednosti). Isti stručnjaci smatraju da je pasivna bezbednost koju nudi novi SUV dobra, iako ima manje opreme koja može da dovede do izbegavanja sudara.

Za odrasle putnike, Euro NCAP smatra da je „putnički prostor ostao stabilan tokom testa frontalnog udara. Podaci koje su dale testne lutke otkrili su dobru zaštitu kolena i butne kosti i za vozača i za suvozača. Dacia je pokazala da nudi sličan nivo zaštite putnicima u različitim veličinama i na različitim mestima sedenja. Rezultati testa zaštite grudnog koša su se pokazali lošim ili jadnim („Poor“).

Euro NCAP takođe napominje da se u testu čvrste prepreke pune širine zaštita „smatrala marginalnom za grudi vozača i putnika pozadi, na osnovu očitavanja kompresije na lutkama“. I u testu bočne barijere i testu bočnog udara u stub, zaštita svih kritičnih delova tela bila je dobra, a Bigster je u ovom delu procene postigao maksimalne rezultate.

„Dacia nije pružila informacije koje bi pokazale u kojoj meri bi Bigster kontrolisao pomeranje (u kojoj meri je telo odbačeno na drugu stranu vozila kada se udari sa suprotne strane). Osim toga, Bigster nema nikakve protivmere za ublažavanje direktnog kontakta između putnika na prednjim sedištima, pa je bočna zaštita ocenjena kao loša.“

U testovima dece putnika, Bigster je „obezbedio dobru zaštitu svih kritičnih delova tela za obe lutke i postigao maksimalne rezultate u ovom delu procene. Vazdušni jastuk suvozača može da se deaktivira kako bi se omogućilo korišćenje bezbednosnog sistema za decu u sedištu koje je naopako okrenuto.“ Međutim, automobilu nedostaje sistem detekcije dečijeg sedišta.

Što se tiče ranjivih učesnika u saobraćaju, „zaštita glave pogođenog pešaka ili bicikliste bila je pretežno dobra ili adekvatna, sa lošijim rezultatima zabeleženim u predelu krutih stubova i duž osnove vetrobranskog stakla. Zaštita karlice je bila loša na svim testnim tačkama, a Bigster nije postigao nijedan poen. Međutim, zaštita u zoni butne kosti je bila dobra.“

Iako je sistem AEB (autonomno kočenje u slučaju nužde) ispravno funkcionisao tokom testiranja, Dacia Bigster nema elektronski sistem upozorenja na kritično prisustvo bicikliste osetljivog na iznenada otvorena vrata. „Bigster nema sistem za detekciju putnika na zadnjim sedištima, što je preduslov za dobijanje rezultata“, ali druga oprema, kao što je praćenje stanja vozača, pomoć pri promeni trake ili upozorenje o ograničenju brzine, je korisna i dostupna.

Šef marke Dacija je ranije pričao u vezi bezbednosnih aspekata Bigstera

Samo nekoliko dana pre objavljivanja rezultata Euro NCAP testa Dacije Bigster, šef komšijske marke, Denis Le Vot, je izneo je neke detalje o odlukama koje utiču na bezbednost modela. Tako su, prema njegovim rečima, zvezdice Euro NCAP „način merenja bezbednosti automobila) koju svi koriste ”kada je u pitanju pasivna bezbednost“.

A, ako ste mušterija, možete se osloniti na njih kao na način da uporedite jedan automobil sa drugim. To je nešto što poštujem“. Međutim, prema rečima zvaničnika, aktivna bezbednost, odnosno upotreba tehnologije koja pomaže u izbegavanju ili ublažavanju sudara) je komplikovanija za upravljanje. „Zato smo napravili izbor. Ne volimo da se kladimo na pasivnu bezbednost, ali opredeljujemo se za aktivnu bezbednost“, objasnio je Denis Le Vot za Car Magazine.

„Žao nam je što smo dobili jednu jedinu zvezdicu za Jogger, uglavnom zato što nismo uključili upozorenje za pojaseve u trećem redu. Možemo da razgovaramo o tome u nedogled, ali to je izbor koji smo napravili. Ali i sami roditelji, kada stave svoje dete u treći red sedišta, ipak bi trebalo da se uvere da su pojasevi vezani, zar ne“, nastavio je šef Dacije.

„Postoje ljudi koji bi kupovali automobile jer imaju pet zvezdica i potrošili bi bilo koju svotu novca na to da dobiju takvo vozilo i da se osećaju bezbedno. To potpuno poštujem. Ali ima toliko ljudi koji jednostavno ne mogu to sebi da priušte i da tako kupe nov automobil, a onda će pogledati polovni, koji bi danas bio automobil s nula zvezdica ili čak negativnih zvezdica, to je čak i da je automobil star samo pet godina, tvrdi Denis Le Vo, dodajući da „kada na tržište stavimo automobile koji sada imaju tri zvezdice, oni imaju veoma visok nivo pasivne bezbednosti i mnogo su bezbedniji automobili od onih koje zamenjuju“.

Zvaničnik Dacije je želeo da istakne da su, pošto je Dacia u oblasti „pristupačne mobilnosti“, automobili brenda konstruisani da zamene starije i slabije automobile u smislu emisije štetnih gasova, efikasnosti i bezbednosti. „Kada zamenite polovne automobile stare šest ili sedam godina ovim novim automobilima, to je dobar posao za zajednicu“, zaključio je Denis le Vot.

AutoRepublika

(203)