Poređenje elektro-platformi BYD-a, BMW-a, Mercedesa, Stellantisa i VW-a
BYD šokira međunarodnu konkurenciju ne samo svojim dvocifrenim stopama rasta, već i novom platformom za EV koja punjenje električnih automobila čini gotovo jednako brzim kao točenje goriva (?!). Šta tome mogu suprotstaviti platforme Audija, BMW-a, Mercedesa, Volkswagena i Stellantisa?
Evropska automobilska industrija posrće – i to ne zbog nedavnih pretnji carinama američkog predsednika Donalda Trampa, koje bi automobile u SAD učinile 25% skupljim. Pravi tehnološki udar dolazi iz Kine, gde se razvoj elektromotora, baterija i tehnologije punjenja odvija znatno bržim tempom nego drugde. Šta vozilo može da ponudi i koliko proizvođač može da zaradi, već odavno zavisi od njegove platforme. Da li je „skejtbord“ platforma fleksibilna za više vrsta pogona? Da li omogućava varijacije u međuosovinskom rastojanju, širini traga točkova ili tipu karoserije?
Mercedes sa svojom novom osnovnom modelskom porodicom, predvođenom modelom CLA, uvodi platformu za EV nazvanu MMA koja prvi put omogućava integraciju povezanih sistema asistencije u vožnji, 800-voltne električne mreže, pa čak i pogona s motorom s unutrašnjim sagorevanjem. Snaga punjenja novih Mercedesovih modela iznosi preko 320 kW, što omogućava da pauze za punjenje budu što kraće. Za samo deset minuta baterije, koje je razvio sam Mercedes i koje karakteriše izuzetno tanak dizajn, mogu se dopuniti energijom za preko 300 km. Veće baterije imaju anodu od silicijum-dioksida, dok su druge opremljene litijum-gvožđe-fosfatnom katodom. Prednost: ćelije su smeštene u četiri velika modula i mogu se popravljati.
BMW uskoro ulaže sve u modele takozvane Nove Klase. Prvi model biće novi iX3 krajem ove godine, a sledeće godine stiže limuzina i3. Ne samo da će baterije i motori biti novi, već će se i elektronske upravljačke jedinice i softver u potpunosti razlikovati od dosadašnjih. BMW prelazi na sopstveno razvijene cilindrične ćelije: dve varijante, visine 95 mm i 120 mm, prečnika 46 mm. Koncept „pack-to-open-body“ omogućava nisku ugradnu visinu, uz smanjenje težine i troškova. Platforme su međusobno povezane pomoću četiri visokoperformantna računara koji upravljaju info-zabavnim sistemom, autonomnom vožnjom, radom i dinamikom vožnje. Ovi „super-moždani centri“ nude više od 20 puta veću računarsku snagu u poređenju sa sadašnjom generacijom vozila.
Volkswagen zaostaje kada su u pitanju velike inovacije. Trenutno se fokusira na male gradske modele ID.1 i ID.2, koji treba da ožive nekadašnju slavu marke iz Volfsburga. Iako dizajn ide u dobrom pravcu, čak i vodeći modeli poput ID.7 ili ID. Buzza koriste 400-voltne sisteme i mogu da se pune maksimalno sa 200 kW. Mnogi VW-i su elektronski ograničeni na 160 km/h, a modularna elektro-platforma omogućava maksimalno 250 kW (340 KS) i najvišu brzinu od 210 km/h — čak i kod sportskih varijanti.
BYD ih sve nadmašuje
Sasvim drugačije stanje je kod kineskog BYD-a, najvećeg konkurenta Volkswagenu na kineskom tržištu. BYD nudi ogromnu snagu punjenja do 1 MW preko svoje nove platforme za EV. Novi Hyperchargeri sa tečnošću hlađenim kablovima omogućavaju čak i do 1.360 kW. Takva platforma Super-E-u novoj konfiguraciji elektromotora, upravljačkih jedinica i baterija, dodaje domet od 2 km svake sekunde. U pet minuta moguće je napuniti bateriju za dodatnih 400 km — što je na nivou benzinskih vozila.
U prvoj fazi, platforma koristi jedan elektromotor pozadi (do 30.000 obrtaja u minuti) sa impresivnih 580 kW (789 KS). Modeli poput Hana L ili Tanga L dostižu brzine do 300 km/h. „Ova tehnologija će pomoći da se ukloni poslednja velika prepreka za kupce električnih automobila“, kaže Vang Čuanfu, predsednik BYD Grupe. „Naš cilj je da punjenje električnih vozila bude brzo kao točenje goriva“. Paket uključuje i takozvanu Flash Charging Battery sa izuzetno brzim jonskim kanalima između anode i katode.
Stellantis, vlasnik brendova poput Peugeota, Citroëna i Opela, za sada nema ozbiljan tehnološki odgovor na BYD. Njihova nova STLA-platforma omogućava samo 160 kW na Hyperchargeru, što jedva da ispunjava standarde. Ipak, STLA je dovoljno fleksibilna da podrži i velika vozila poput Rama Chargera, koji kombinuje elektro-pogon sa šestocilindričnim motorom od tri litra. Za evropske modele poput E-3008 i E-5008, Peugeot sklapa baterijske module u Sošou, koristeći delove iz gigafabrike u Bili Berklou/Duvrinu. STLA Medium omogućava baterije deblje za 15 mm bez gubitka prostora u unutrašnjosti.
Nemački premijum brendovi žele da sustignu konkurenciju
Situacija izgleda nešto bolje kod nemačkih premijum proizvođača. Porsche i Audi već godinama koriste 800-voltne sisteme. Modeli poput Audija e-trona GT i Porschea Taycana su u početku nudili punjenje do 270 kW, a sada dosežu do 320 kW. Realni dometi više ne frustriraju kupce kao ranije. Nakon što su Volvo, Mercedes i BMW godinama zaostajali u brzini punjenja — čak su i luksuzni modeli poput BMW-a i7, Mercedesa EQS ili Volvoa EX90 punili sa svega 200 kW — sada stižu nove generacije koje donose veliki napredak.
Mercedes CLA, prvi model na MMA-platformi sa 800-voltnim sistemom i maksimalnim punjenjem od 320 kW, ozbiljno konkuriše Tesli, dok BMW, sa modelima i3 i iX3 kao prvencima Nove Klase, takođe prelazi na sistem od 800 V i novu, pojednostavljenu arhitekturu sa centralnim računarima. Važno je i to što će modeli Neue Klasse biti 20% efikasniji, puniti se 30% brže i imati pogonski sistem koji košta upola manje od dosadašnjih — zahvaljujući novoj platformi.
Volvo takođe prelazi na 800-voltnu tehnologiju krajem godine sa novom električnom limuzinom ES90. To je neprijatna vest za vlasnike aktuelnog top-modela EX90 koji i dalje koristi zastarelu 400-voltnu platformu. „Na putu ka potpunoj elektrifikaciji, naša 800-voltna tehnologija je značajan korak unapred za naše kupce“, kaže Anders Bel, šef inženjeringa u Volvu. „Ona čini naše električne automobile efikasnijim, omogućava brže punjenje i veći domet po punjenju“. Model ES90 AWD sa baterijom od 106 kWh ima domet do 700 km prema WLTP-u, a zahvaljujući punjenju od 350 kW, dopunjava se od 10 do 80% za samo 20 minuta.
AutoRepublika
(4677)
„BYD nudi ogromnu snagu punjenja do 1 MW preko svoje nove platforme za EV. Novi Hyperchargeri sa tečnošću hlađenim kablovima omogućavaju čak i do 1.360 kW. “
Da je ta snaga punjenja i 10 puta veća, ne bi bilo onako kako naslov kaže ( „BYD šokira … platformom za EV koja punjenje električnih automobila čini gotovo jednako brzim kao točenje goriva“ )
Nisam ni procitao tekst, samo naslov i unaprijed sam znao odgovor.BYD je daleko najbolji.
„Takva platforma Super-E-u novoj konfiguraciji elektromotora, upravljačkih jedinica i baterija, dodaje domet od 2 km svake sekunde. U pet minuta moguće je napuniti bateriju za dodatnih 400 km — što je na nivou benzinskih vozila.“
Samo što benzinska vozila možeš tako da napuniš na svakom ćošku, a nisam siguran da ima neki takav punjač innstaliran izvan BYD „fabričkog kruga.“
„U pet minuta moguće je napuniti bateriju za dodatnih 400 km“
Moj Jazz se 400 km dopuni za manje od 28 sekundi. To je preko 10 puta brže.
„Za samo deset minuta baterije ….mogu se dopuniti energijom za preko 300 km.“ Ovo je spekulativna informacija kojom se obmanjuje nestrucna javnost! Gde je obmana? Baterija se puni sa vremenski veoma promenljivom snagom, vec posle 50% kapaciteta snaga punjenja pocinje da opada sve brze i punjenje traje sve duze. Jedina prava informacija glasi za koje vreme se baterija napuni sa 20% na 80%. Pri tome svesno treba da progutamo govno da 40% baterije ne moze efikasno da se napuni. To znaci da 40% tezine baterije i 40% njene cene slepamo u autu i placamo a da ne mozemo efikasno da… Pročitaj više »
iskreno mislim da su Zeleni najvece zlo koje je moglo da pogodi jednan politicki sistem, jednako uporedivo sa SNS zlom u Srbiji. 🙂
Sve te brzine punjenja su u realnim uslovima ostvarive koliko i maksimalne brzine preko 200 km/h ili ubrzanja od 3-4 ili 5 sekundi do 100 km/h.
Znači čista propaganda.
Jedina je razlika što je brzina punjenja, za razliku od gore pomenutih performansi, zaista potrebna.
Evo kako izgledaju dijagrami punjenja baterije. Na horizontali je stepen napunjenosti baterije u procentima a na vertikali snaga punjenja.
Za svrhe marketinga i politickih obmana javnosti koristi se deo dijagrama kada je snaga punjenja najveca, tada je punjenje najbrze. Obican covek po pravilu ekstrapolira tu vrednost sledecim razmisljanjem: „ako se baterija za 10 minuta napuni za 300 km voznje, onda ce za 20 minuta da se napuni za 600 km!“ Realnost je nesto sasvim drugo – nema autonomije od 600 km a baterija se puni za sat i vise.
Zoe je realno u svakom trenutku najbliže maksimalno obećanom
I to Matija samo ako je baterija topla i predkondicionirana. Na Tesli 3 standard range LFP – brzina je u startu oko 140 kw ako je baterija pri 35 C ili vise. No ako je baterija ispod 10 C – tada je brzina u startu tek oko 25 kW, a ispod 0 može biti i ispod 10 kW. Grijanje baterije traje i po 30 minuta pa zahtjeva više planiranja.
Naravno, sve u idealnim laboratorijskim uslovima!
Bilo kako bilo, BYD zaista pumpa. Ostvarite svoje snove.
https://youtu.be/3VNyDYkOW0A?si=f-G3vGXqexqgu2Qa
😉
Kinezi su postali majstori marketinga.
Nisu, njihov nastup u Evropi je krajne haotican.
Mene zanima ko će da obezbedi punjače sa 1350 kw snage??
Ja mislim da bi ovo trebalo zabraniti. Ovo je štetočina po imovimu za opšte ljudsko dobro, to jeste treba da se od opštenarodnih para finaansira ljudska glupost. Infrastruktura i punjač od 1350 kw prevazilazi višestruko vrednost ovog kineskog krša….
Meni su u stanu stavili limitatore 3x16A…… Za život, pazim da se ne pale 2 bojlera, šporet i veš mašina….. Nije čudo što je došao Tramp i „vaki“ ko naš Spahija. Sad smo negde ko u filmu, „Ko to tamo peva“ Biće jopet propast sveta – neka bude nije šteta
Kina trenutno gradi 30tak nuklearnih reaktora, USA – niti jedan, Europa čini mi se 4. Dakle ovo je tehnologija koja je dobro primjenjiva na Kinu gdje se dekretnom partije može graditi nuklearki koliko treba i osigura dovoljne količine električne energije bez emisija CO2. U EU jedino Francuska nešto radi po tom pitanju uz dosta problema sa prebacivanje budžeta i kašnjenjem.
Ja pitao skoro dva kineza kakav imaju auto… Očekujem odgovor tipa: REEV, stuja, i sl..
A oni meni: Ne, nemamo automobil.. ine treba nam, u gradu imamo metro a za dalje brzi voz, internacionalno avion…
I ja sam to isto pitao stanovnika Berlina i dobio sličan odgovor: nemam kola jer je parking mesto u zgradi 60.000€… Sve možeš da iznajmiš a gradski prevoz je jedan od najboljih na svetu (55€ mesečna karta za sve vidove prevoza)