Zanimljivost dana: Chevrolet Corvette na italijanski način

Uvek sam smatrao da je druga generacija Chevroletove Corvette jedan od najlepših ikada proizvedenih automobila. Delo čuvenog Bila Mičela naravno nije po svačijem ukusu i ne očekujem da će svi (ako uopšte iko) deliti mišljenje sa mnom jer automobil ipak izgleda „previše američki“ (ma šta god to značilo).

A kako napraviti tako privačan automobil još lepšim? Pa naravno – pošaljite ga u Italiju i dajte Pininfarini odrešene ruke.

Druga generacija Corvette je debitovala 1963. godine pod kodnom oznakom C2. Pokazala se kao veliko odstupanje od originala pošto se čuveni stilista Harli Erl penzionisao, a zamenio ga je spomenuti Mičel. Iako je bio Erlov učenik i stekao znanje baš od njega, Mičel je imao sasvim druge ideje kako bi automobil trebalo da izgleda.

Štaviše, detalji poput glomaznih dimenzija i dosta hroma ga nisu mnogo interesovali, već se koncentrisao na elegatne i sportske linije evropskih četvorotočkaša koji su dominirali na trkačkim stazama.

C2 će pratiti baš takvu školu, sa skrivenim farovima i podužim krovom u takozvanom stilu fastbeka. I dalje je bilo jasno da je američki automobil u pitanju, ali da je drugačiji od prethodnika. Nije bila retkost da Chevrolet unajmi najveće italijanske dizajnerske kuće, i da od njih zatraži nove kreacije kako bi naslednici mogle da izgledaju. Mičel je zapravo bio blizak prijatelj sa vlasnicima većine dizajnerskih kuća na Starom kontinentu, a među njima je bio i veliki Serđio Pininfarina.

Nedugo nakon što je C2 predstavljena krajem 1962. godine, Mičel je dobio poziv od Pininfarine, sve s pričom da kompanija nema ništa novo da predstavi za Salon automobila u Parizu koji je bio blizu.

Pininfarina se u prošlosti uglavnom orijentisao na modele Ferrarija, ali je izbor ovaj put pao na Corvette iz nekoliko razloga. Ne samo što bi automobil bio jeftiniji za tjuning, već bi ga Italijani dobili potpuno besplatno zbog spomenutog prijateljstva dve osobe. Mičel ne samo što je pristao da pošalje automobil za Evropu, koji tada još uvek nije bio dostupan u izložbeno-prodajnim salonima, već je dozvolio Pininfarini da koriste ime Corvette.

Italijanima će biti potrebno svega nekoliko meseci da naprave remek delo koje su nazvali Rondine („lasta“ na italijanskom jeziku). Rodine je zadržao dosta detalja sa Corvette.

To se odnosi na konfiguraciju dugačke haube i kratkog prtljažnika, ali je celokupni posao urađen u dosta elegatnijem stilu. Za posao se postarao američki dizajner Tom Tjarda, pa je skratio „grbu“ na haubi, otvorio farove i povećao masku hladnjaka. Dok je Corvette jasno ciljala da bude sportski automobil, Rondine je u većoj meri podsećao na takozvani „grand tourer“. Tjarda će kasnije reći da je svaki deo školjke detaljno modifikovan.

Verovatno najkontroverzniji detalj je bio krov. Tokom ranog razvoja je bio u takozvanom stilu „Breezeway„, što bi se možda moglo prevesti kao povetarac, što znači da je zadnje staklo bilo „prava linija“ i da bi se moglo spustiti. Kako je to izgledalo tokom razvoja možete da vidite na poslednjoj priloženoj fotografiji. Takav dizajnerski detalj su imali razni modeli Mercuryija kao i Citroen Ami, ali se Tjarda na kraju predomislio i odlučio da „produži“ krov, to jest zadnje staklo.

Sa mehanikom nije bilo eksperimentisanja. Automobil je i dalje pokretao Chevroletov V8 motor radne zapremine 327 kubnih inča (5,4 litrea) sa 360 konjskih snaga, dok je menjač bio četvorostepeni manuelni.

Rondine je po planu debitovao na Salonu automobila u Parizu 1963. godine i dobio je generalno pozitivne reakcije publike. Naredne dve godine će provesti na raznim skupovima i salonima širom sveta, pre nego što je parkiran u Pininfarinom muzeju u Torinu 1965. godine.

Tu je ostao sve do 2008. godine kada je ova italijanska dizajnerska kuća upala u tešku finansijsku krizu i bila primorana da rasproda mnoge primerke iz muzeja. Rondine je završio na aukciji Barrett-Jackson, a privatni kolekcionar Majkl Šudrof je izdvojio 1,8 miliona američkih dolara, u želji da ovaj specijalni koncept završi u njegovoj garaži.

Rondine je do današnjeg dana jedan od najboljih primeraka kombinacije italijanske elegancije na američkom automobilu. Pokazao nam je kako se od sportskog stila dobije luksuzni grand tourer i može se zaključiti da je velika šteta što nije bio više od koncepta.

Zoran Tomasović

(206)