Početna Istorija Zanimljivost dana: Prvi turski serijski automobil Anadol
Zanimljivost dana: Prvi turski serijski automobil Anadol

Zanimljivost dana: Prvi turski serijski automobil Anadol

1.31K
0

U svetu automobilske industrije Turska je poznata kao lokacija za proizvodnju jeftinih delova koji se mogu pronaći pod haubama raznih modela. Međutim, to ne znači da nije bilo značajnijih pokušaja da se zvanični turski automobil ipak lansira. Još davne 1961. godine je debitovao Devrim (Revolucija), o kome ste ranije imali prilike da čitate na našem sajtu ali je razapet na stub srama samo zato što je ostao bez goriva tokom zvanične prezentacije.

Iako će Devrim dugo godina služiti kao izvor šala, on je ipak pokazao da su Turci sposobni da osnuju sopstvenu automobilsku industriju, odnosno da proizvedu svoj automobil. U ovoj državi je još 1959. godine otvorena prva fabrika kamiona, a bogati industrijalac Vehbi Koč je iskoristio sopstvene veze da 1966. godine osnuje privatnu kompaniju Anadol za proizvodnju serijskih automobila.

Iako je Koč bio izuzetno imućna osoba, njegovo bogatstvo je ipak bilo previše malo da bi samostalno razvio potpuno novi automobil, pa je odlučio da potraži pomoć. Posle diskusija sa raznim potencijalnim partnerima, izbor je pao na Reliant iz Velike Britanije koji je razvio prototip model pod kodnom oznakom FW5.

Prvi serijski Anadol je nosio A1 oznaku i pojavio se u prodaji 1966. godine. Većinu dizajnerskih linija je uradio Ogle Design u Velikoj Britaniji, a one su u velikoj meri podsećale na britanske Fordove iz šezdesetih godina prošlog veka. Ovaj podatak možda i nije slučajnost pošto je celokupna mehanika, uključujući i “Kent” motore zapremine 1,3 i 1,5 litara, bila razvijena isključivo od američkog giganta.

A1 će opstati u proizvodnji do 1975. godine i u tom periodu će biti prodato 19.724 jedinica, a ujedno će ovaj model biti u osnova prvog osnovanog turskog tima u reli šampionatu.

Tokom 1970. godine proizvođač je u ponudu dodao i limuzinu A2, koja će napisati istoriju kao prva serijska limuzina na svetu sa školjkom proizvedeom od takozvanog fiberglasa. Tokom razvoja Anadol je proveo mnogo vremena kako bi unapredio bezbednosne karakteristike pa nije trebalo proći mnogo vremena pre nego što A2 postane najprodavaniji model kompanije. On se pokazao posebno popularnim među taksistima, a u narednih jedanaest godina će pronaći 35.668 kupaca.

Na bazi modela A1 i A2 je 1971. godine stigao i lagani pikap P2. Slično kao i ostala dva modela kompanije, i P2 je delio Fordovu mehaniku sve do 1983. godine kada je ponuđen i 1,9-litarski dizel. P2 se proizvodio čak 20 godina i statistički gledano je najprodavaniji model Anadola sa 36.892 primerka.

Najpoznatiji model kompanije je nosio STC-16 oznaku i u salone je stigao 1973. godine. Reč je o jedinom sportskom Anadolu i prvi serijskim automobilom koji je kompletno dizajniran i razvijen u Turskoj.

Za njegov razvoj je najzaslužniji bio Erdogan Gonul, zet osnivača kompanije Koča, koji je uspeo da ubedi vlasnika da je proizvođaču potreban sportski model barem kao deo marketinške strategije. Za stil se postarao Eralp Nojan, mladi dizajner koji je školovan u Belgiji, a kasnije će tvrditi da mu je glavna inspiracija bio Datsun 240Z.

Ispod haube se ponovo našao Fordov motor, ali ovaj put moćniji 1,6-litarski “Mexico“ koji je razvijao 68 konjskih snaga. To je bilo dovoljno da povuče ovaj 920 kilograma težak kupe do 100 km/h za 14,5 sekundi uz maksimalnu brzinu od 160 km/h.

Prema nekim pričama, STC-16 zapravo označava Sport Turkish Car (Sportski turski automobil) dok su numerički karakteri ukazivali na zapreminu motora, ali je na domaćem tržištu stekao nadimak Super Turk Canavari (Super tursko čudovište). Nažalost, sportista se pojavio u prodaji u vreme teške ekonomske krize i nestašica goriva, pa je uz visoku početnu cenu (koja je bila i do dvostruko viša u poređenju sa modelima A1 i A2) jednostavno bio osuđen na neuspeh. U tri godine proizvodnje samo 176 jedinica će pronaći kupce.

U narednih nekoliko godina Anadol je proširio ponudu karavanom SV-1600 i proterenskim modelom Bocek. Nijedan od njih nije bio veliki prodajni uspeh, da bi poslednji novi model A8 stigao 1981. godine.

Njegova karijera je trajala svega četiri godine pa je Anadol tokom osamdesetih godina uglavnom usmerio svu pažnju na spomenuti pikap P2. U istom periodu proizvođač je razvio nekoliko modela sa ciljem da osigura budućnost, a najveće nade su uložene u novu limuzinu A9 koju je razvio Bertone.

Međutim, Anadol nije posedovao dovoljno izdašne finansijske potencijale za serijsku proizvodnju pa je sklopio ugovor sa Fordom o proizvodnji njegovih modela, čime se bavi do današnjeg dana.

Zanimljivo je da ova kompanija nije bila jedina automobilska koju je Koč osnovao. Samo dve godine kasnije (1968.), on je sklopio ugovor sa Fiatom o kupovini licence čime je osnovan Tofaš, a ova kompanija postoji do današnjeg dana i godišnje isporučuje preko 400.000 vozila svih brendova Fiat-Chrysler korporacije.

Zoran Tomasović

(1307)

Komentari objavljeni na portalu "Auto Republika" ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst. Redakcija "Auto Republike" zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.

Ostavite komentar

avatar