AR pijaca klasika: U senci oca
Znate one sportiste koji su zapravo imali relativno dobru karijeru, ali nikada nisu dobili poštovanje koje zaslužuju, i to samo zato što nikada nisu postigli dostignuća svojih očeva? Primera ima dosta, i na kraju dana, takvi sportisti bi dobili dosta više pohvala da se kojim slučajem drugačije prezivaju, ali njihovi očevi su dostigli toliko visok nivo da ih je nemoguće nadmašiti.
Pa mogli bismo reći da je model Ferrari F50 jedan od takvih primera u automobilskom svetu.
Daleko od toga da neko može reći nešto protiv njega, najpre jer je reč o jednom najslavnijih četvorotočkaša u istoriji, a da je imao drugo ime, slava bi sigurno bila još i veća. I u čemu je onda problem? Pa verovatno u tome što je F50 zamenio proslavljeni model F40, pa je samim tim ispred sebe imao nemoguću misiju.
Ipak, prethodnih godina je opet u centru pažnju. Ne u takvom centru pažnje kao što je bio model F40, jer je to realno nemoguće, ali opet u dovoljnom da stekne kultni status. Današnji oglas nam donosi primerak koji je u jednom momentu lično posedovao čuveni britanski muzičar Rod Stjuart.
F50 se proizvodio od 1995. do 1997. godine i u tom periodu je sklopljeno svega 349 jedinica. Ovaj model je debitovao kao drumsko izdanje istoimenog vozila koje se takmičio u profesionalnom auto-moto sportu i samim tim je pozajmio dosta delova od njega.
Pokretao ga je 4,7-litarski atmosferski benzinac sa dvanaest cilindara i mogao se pohvaliti sa 512 konjskih snaga i maksimalnih 470 Nm obrtnog momenta, dok je menjač bio šestostepeni manuelni. F50 je bio u stanju da ubrza od nule do 100 km/h za 3,8 sekunde i da potom dostigne maksimalnu brzinu kretanja od 325 km/h.
Fabričke cena je određena na nivou od 475 hiljada američkih dolara, onda kada je debitovao 1995. godine, što iznosi 959 hiljada „zelembaća“ u današnjoj vrednosti novca, ali kao i svaki drugi zakon potražnje i ponude, mali brojevi proizvodnje su označili da se gomila bogataša otima za njega i da nude značajno veću sumu novca.
Kao i za svaki drugi Ferrari, i za F50 je bilo potrebno potpisati poduži ugovor i posedovati neke druge modele brenda samo da bi vam Ferrari dao tu „čast“ da poseduje i ovaj superautomobil. Primerak iz današnje priče je iz 1996. godine i kao što smo spomenuli, njegov prvi vlasnik je bio Rod Stjuart.
Automobil je kupljen preko zvaničnog uvoznika za Veliku Britaniju pod imenom Maranello Concessionaires Ltd i prva registracija je usledila u junu 1997. godine. F50 se kod Stjuarta zadržao jako kratko, pošto je već 2002. godine završio u Dubaiju, ali je pet godina kasnije vraćen u Veliku Britaniju i u rukama današnjeg vlasnika se nalazi tokom poslednje dve i po godine.
Na satu stoji brojka od samo 17.597 kilometara i vozilo je u besprekornom stanju. U oglasu se navodi da je set kvačila zamenjen početkom godine, a u jednom momentu u prošlosti je bio ofarban u sivu boju, pre nego što je vraćen u fabričku varijantu crvene boje.
Do kraja aukcije je ostalo još devet dana, a trenutno najviša od osam ponuda iznosi dva miliona britanskih funti ili 2,4 miliona američkih dolara.
Zoran Tomasović
(499)
