Evropa i njeni brendovi žele da električne automobile omasove na tržištu što je pre moguće. Odluka je uveliko u vazduhu, njihove cene su danas otišle u nebesa, i ne očekuje se da će pasti, već da ostanu iste ili još da rastu, nešto što budžeti sve manje podržavaju. Rešenje je, prema rezultatima studije, pomoć zasnovana na prihodu.
Podsticanje kupovine električnih automobila ključno je za vlade, da bi mogla uopšte da uspe odluka Evropske Unije o zabrani automobila pogonjenih motorima sa unutrašnjim sagorevanjem. Ova ideja ima još jedan cilj o kome je malo ko razmišljao: da se izborom ove tehnologije vozni parkovi obnavljaju mnogo brže. Oni koji sada kupuju modele sa „nultom“ emisijom, zameniće ih za deset godina, najviše dvanaest.
To je pravi cilj ove odluke, ali postoje dva velika problema u kupovini električnih automobila: visoke cene i subvencije. Cene se non stop povećavaju, čak i one kod hibrida i plug-in hibrida, a sa druge strane, subvencije postaju oskudne širom kontinenta. Nemačka ili Italija su zemlje koje obaraju rekorde u bonusima, a isti ponestaju mnogo pre kraja duge godine, zbog čega se čuju izjave da nemaju čime da subvencionišu kupovinu.
Sa ovim uslovima postaje zaista teško pristupiti kupovini električnog automobila. Dokaz za to je Dacia Spring ili novi Citroen e-C3. Dva modela prelaze granicu od 20.000 evra, bez subvencija, što je cena vozila manjih dimenzija, ograničenih karakteristika i autonomije.
Međunarodni savet za čist transport (ICCT), neprofitni entitet koji je imao veliki uticaj na odluku o nametanju električnih automobila u Evropi od 2035. godine, sproveo je novu studiju koja se bavi prethodno navedenim, takođe uzimajući u obzir ukupne operativne troškove tokom četiri godine. Zaključak je jasan: danas su električni automobili za građane sa višim primanjima.
ICCT je svoju studiju sproveo u Nemačkoj, gde 97 odsto ispitanika sa mesečnim neto primanjima između 5.000 i 18.000 evra ima najmanje jedan automobil, a skoro 50 odsto njih ima novi. Sa maksimalnim primanjima od 1.300 evra mesečno, 50 odsto Nemaca ima automobil, 12 odsto njih ima nov. Organizacija ističe da ulaganje u sistem subvencija, danas sa 2.250 evra za električni model koji ne košta više od 40.000 evra, a 3.000 evra ako je njegova cena između 40.000 i 65.000 evra, što koristi samo onima s višim prihodima, upravo onima koji ne treba pomoć.
AutoRepublika
(147)
Ako se zeli masovnost e-pogona onda treba subvencionirati A i B segment da bi bio sto pristupacniji ljudima sa niskim primanjima, kojih statisticki ima mnogo vise nego onih u srednjoj i visoj socijalnoj klasi.
Subvencije treba ukinuti. Ako hoće najveće efekte od toga, valjda smanjenje zagađenja gasovima i bukom (buka je veliko zagađenje kojeg nismo svjesni) u gradovima onda treba podsticati vozila koja prelaze puno kilometara dnevno u gradskim uslovima (taxi, dostavne službe, pošta, službene automobile za grad itd…) A to se može i preko poreske politike , nekih bemeficija (žuta traka) itd… ali vidimo da tu najmanje rade, umjesto toga imamo super dupet 2.5 tonska vozila koja se pune za 15 minuta, bla, bla, koja su skupa (najlakše ostvariti profit).
Sa aspekta ekologije, potpuno kontra se raadi od onoga šta treba.
Slažem se da subvencije na električare treba ukinuti ili ih eventualno ograničiti na „gradske modele“, odnosno, da je istovremeno nekih malih dimenzija, male baterije, male snage i male mase. I da možeš da je ostvariš jednom u pet godina.
Ovo trenutno stanje politike subvencija je teško ludilo.