Kina u ovom trenutku poseduje jednu od globalno najvećih i najimresivnijih putnih mreža namenjenih kretanju brzih vozova, pri čemu nema nikakvih naznaka da će se Kinezi tu zaustaviti s ekspanzijom. Peking sada želi da se daleko odmakne od kineskih granica i poveže se mnogo više krajeva ovim vidom transporta. Planovi sežu čak do Sjedinjenih Američkih Država.
Trasa o kojoj se u ovom trenutku razmišlja duga je skoro 13 hiljada kilometra i bila bi namenjena brzim vozovima kojim saobraćali duž cele Kine, preko istočne Rusije, Sibir, pa nadalje pod Beringovim morem do Aljaske i stenovitih predela kanadskog Jukona. Linija bi dalje vodila preko Britanske Kolumbije pre nego što bi se završila u centralnom delu Amerike.
Nakon realizacije ove ideje, Azijati bi došli u mogućnost da omoguće pristup brzim železnicama svakom ćošku još uvek najmoćnije ekonomije sveta, to jest Amerike, prenosi list IFL Science .
Inicijalnim budžetom je predviđena suma od oko 200 milijardi američkih dolara kako bi se ova ideja eventualno sprovela u delo. Plan nije nov, a prvi planovi o gradnji 12.875 kilometara duge pruge za brze vozove su se pojavili još 2014. godine, navodi se u izveštaju lista Beijing Times. Linija bi pokrila četiri velike države Kinu-Rusiju-Kanadu-Ameriku, s tim da bi bio izgrađen i podvodni tunel koji bi bio četiri puta veći od onog koji povezuje Englesku i Francusku u Evropi.
Prolazak kroz Beringov moreuz bi zahtevao gradnju podvodnog tunela što bi bilo izvodljivo jedino primenom najsavremenije tehnologije. Još 2014. godine su kineski inženjeri tvrdili da su razgovarali s kolegama iz Rusije o ovom projektu, uz uverenje da je posve izvodljiv u ovom trentku tehnološkog razvoja.
S druge strane, kritičari projekta navode da ideja ne vredi tolikog novca, navodeći da su već postojeći putnički i teretni avionski saobraćaj značajno jeftinije i manje složene alternative.
Kina je 2018. godine odobrila prvi podvodnu železničku liniju na svetu namenjenu brzim vozovima. Domaći voz povezuje lučki grad Ningbo koji je u blizini Šangaja, sa arhipelagom Žoušan na istočnoj obali azijske države.
Ruta pokriva distancu od 77 kilometara i nastala je od praznog parčeta papira. Uključuje podvodnu sekciju dugu 16,2 kilometra, a na njoj će saobraćati voz Maglev koji funkcioniš po principu magnetne levitacije kada dostiže visoke brzine. Izgradnja ove linije se trenutno odvija punim tempom.
Istini za volju, ovaj podvodni tunel je značajno skromniji od Lamanša, ali svakako da otežava izgradnju železničke infrastukture. Neki analitičari smatraju da je najavljena ruta Kina-Rusija-Kanada-Amerika trenutno van razmatranja, samo dok se ne završi testna linija za ovaj veliki projekat. Test bi trebalo da bude pomenuta pruga Ningbo – Žoušan.
Što se tiče pak Amerike, njihova vlada razmatra 2.570 kilometara dugu prugu koja bi povezala tu državu s Kanadom, od Aljaske do Alberte. Projektovana investicija se graniči s 22 milijarde američkih dolara, i to bi bilo značajno produženje uticaja američke železnice koja kaska, ne samo za kineskom, već i za japanskom mrežom.
AutoRepublika
(3522)
