Volkswagen Type 2 sa motorom iz Shelbyja

Prva generacija Volkswagena Typea 2, poznatija pod imenom T1 i raznim nadimcima kao što su Bus, Microbus i Bulli, danas uživa veliki ugled kod kolekcionara. Ovaj kombi se nudio u konfiguracijama putničkog i komercijalnog vozila i stekao je ime i imidž tokom sedamdesetih godina prošlog veka za vreme tadašnje „hipi“ revolucije.

Nije bila retkost da ga vidimo ofarbanog u boje cveća, sa jakim mirisom marihuane kako dolazi iz njega, a u vozilu sretnemo nekoliko osoba na putu ka raznim protivratnim protestima.

Biće potrebano da prođe puno vremena pre nego što je T1 stekao onaj kultni status kod kolekcionara, ali kada se to desilo, postao je nešto najpoželjnije u Volkswagenovoj istoriji. One retke konfiguracije, kao što je putnička sa 23 prozora, danas ume da košta i preko 300 hiljada dolara ako je kvalitetno restaurirana.

T1 je imao veoma dugačku karijeru. U Evropi se proizvodio od 1950. do 1967. godine, a u Brazilu dodatnih osam godina. Ali i pored svih pohvala je imao jednu veliku manu, a ona se odnosila na malo snage. U samom početku je razvijao tek 30 konjskih snaga iz radne zapremine od 1,2 litre, a vrhunac će da dostigne 1963. godine debijem 1,5-litarskog benzinca sa 42 „grla“. To bi možda bilo dovoljno u sporijoj gradskoj vožnji, ali na autoputu ili brdovitim lokacijama, morali biste se „zaleteti“ ako hoćete da savladate prepreke.

I jedan Amerikanac je rešio problem tako što je povećao snagu. Ali ne tako što je ugradio neki drugi agregat napravljen od strane ove nemačke firme, već je izabrao ovaj iz modela Ford Mustang Shelby GT500 prethodne generacije.

Njegovo ime je Džon Hens i priznajte da je uvek bio veliki ljubitelj modela T1, iz razloga što je to bio njegov prvi automobil. Međutim, Hens je takođe imao zamerke na račun snage i kao svaki Jenki, odlučio da pretera u modifikacijama.

Kaže da je znao da će dobiti dosta kritika za takvu odluku, pa je zato izabrao onu najmanje popularnu konfiguraciju T1. Reč je o komercijalnom kombiju koji nije mnogo cenjen kod kolekcionara. Od vozila je ostala samo školjka i određeni delovi enterijera.

Potpuno novu šasiju je napravila firma Art Morrison Chassis, a kada je izbor pao na motor, svi su ga nagovarali da ugradi Chevroletov takozvani LS. Ali Hensu se više dopao onaj Fordov radne zapremine 5,2 litre sa kompresorom. To znači da ovaj kombi razvija 580 „konja“ i može da ubrza od nule do 100 km/h za manje od četiri sekunde.

Motor je inače postavljen centralno, kao što možete da vidite na priloženim fotografijama, a ostatak mehanike je uglavnom pozajmljen sa drugih modela. Primera radi, šestostepeni automatski menjač je takođe Fordov, dok je zadnje ogibljenje sa modela Chevrolet Camaro.

Na kraju smo dobili unikatni model za kojim će se svi sigurno okrenuti kada ga vide na ulici. A da li je to prednost ili mana – zaključite sami.

AutoRepublika

(511)