AR pijaca klasika: Alfa Romeo 164 sa samo 19.200 kilometara na satu
Uvek sam smatrao da ljubitelji automobilskih brendova nazvanih Alfa Romeo i Saab, imaju mnogo toga zajedničkog. I jedni i drugi će tvrditi kako su „posebni“ i kako ih „ostatak sveta ne razume“ i da „ne može svako da voli Alfu/Saab“. Ova dva brenda spominjem iz prostog razloga što zapravo i nisu bili „posebni“ kao što bi njihovi vlasnici voleli da pomisle.
Saab recimo nikada u svojoj istoriji nije imao svoj čistokrvni motor već je uvek od drugih kupovao licence, kao što su DKW, Ford, Triumph i na kraju General Motors. Alfa jeste imala period kada je bila „svoja“, ali kao što znamo, već duži niz godina je u rukama Fiata.
Alfa i Saab imaju još nešto zajedničko, a to je podatak da su nekada imali modele blizance. Dogovor između Fiata i Saaba da zajednički razviju novu platformu nazvanu „Type Four“ je potpisan krajem sedamdesetih godina prošlog veka i doneće predstavljanje četiri nova modela.
Saab 900 i Lancia Thema su debitovali 1984. godine, Fiat Croma godinu dana kasnije, a Alfa Romeo 164 tek 1987. godine. Za našu priču je svakako najbitniji ovaj poslednji i proizvodiće se od 1987. do 1997. godine.
Njegovo najbitnije izdanje je ono sa oznakom Quadrifoglio 4, što je označavalo da se ispod haube krio 3,0-litarski turbobenzinac sa 229 „konja“, dok je pogon bio na sva četiri točka. Q4 je bio u stanju da ubrza od nule do 100 km/h za 7,5 sekundi i da dostigne maksimalnu brzinu od 245 km/h. Ali većina isporučenih primeraka je zapravo bila sa 2,0 i 3,0-litarskim motorima, i bili su kako „atmosferci“ tako i turbobenzinci.
Na američkom tržištu, gde je 164 dugi niz godina bio poslednja Alfa sve do nedavno, mogli ste da dobijete ovaj automobil samo sa 3,0-litarskim „atmosfercem“ sa 189 konjskih snaga. Performanse su i dalje bile izuzetno dobre za taj period, pošto je ubrzanje iz mirovanja do 100 km/h trajalo 8,1 sekundu uz maksimalnu brzinu od 230 km/h.
Menjač je petostepeni manuelni, ali je u izboru bio i četvorostepeni automatski. Takvo zadovoljsvo nije bilo baš jeftino i koštalo je 27.500 američkih dolara ili 61.720 „zelembaća“ u današnjoj vrednosti novca. To je verovatno ključni razlog zašto je brend isporučio Jenkijima tek 3.478 vozila te 1991. godine i mirno će se povući četiri godine kasnije.
Primerak iz današnje priče je iz spomenute 1991. godine i nalazi se u gradu Derijen unutar američke savezne države Viskonsin. Ono šta ga izdvaja od svage druge Alfe 164 na ulicama, nije podatak da je neka specijalna konfiguracija, pa ni neki sportski model, već to što je tokom poslednjih 30 i kusur godina prešao tek 19.200 kilometara.
Odlikuju ga 15-inčne felne, disk kočnice na sva četiri točka, automatski klima uređaj, centralna brava, prozori sa staklima pokretanim pritiskom na dugme, tempomat i još mnogo toga. Automobil je opremljen spomenutim motorom tipa V6 i manuelnim menjačem. Spomenuećmo da je pre Viskonsina bio registrovan i u Njujorku, Džordžiji i Luizijani.
Aukcija je donela 35 ponuda, a najviša je iznosila 8.400 američkih dolara.
Zoran Tomasović
(5788)
Od predivnog imena danas smo samo „Stelantis“ vrlo tužno!
Đubar.
Vanvremenska elegancija Pininfarina dizajna i ne Quadrifoglio 4 nije bio turbo. Razumljiva greška ako se zna da su u to vreme na tom tržistu proizvodi od 5000 i više kubika imali 150-170ks, vrlo retko prebacivali 200.
Tačno, QV je imao atmosferski 3,0l.
Turbo benzinac je imao 2,0 litra i 205 KS. Isti se može naći u dvojcu spajder/GTV, kao i u modelu 166 pre redizajna.
Saab je imao mali milion patenata i sve do modela 900 to je bila orginalna mehanika.Ako je motor bio licenca GM, mjenjač i njegov raspored u odnosu na motor je bio orginal.Alfa je do modela 75, po meni lično, bila orginal.Transaksl koncepcija, motor uzdužno, kardan pa mjenjač pozadi na zadnji diferncijal.Istina, imao je takvu koncepciju Porše 928 i još neki automobili, ali sveukupan stil je Alfu izdvajao od drugih automobila.Baš kao i Saab.
I Lade su imale uzdužno postavljen motor i zadnji pogon po uzoru na stare Fiate. Ne vidim šta je tu bilo autentično. Tad je moderno bilo da imaš prednji pogon.
‘Ne vidim šta je tu bilo autentično.’ – Mozda to sto je menjac pozadi?
Velika je to razlika i prednost Alfe.
Menjac montiran na.zadnjoj osovini je prvi primenio VOLVO na modelu 340 krajem 70- tih godina.
Koja je prednost menjača kod zadnje osovine?
Alfin dizajn je zasnovan na njenim dominantnim bolidima Formule 1 iz 40-ih, sa motorom napred koji šalju snagu na zadnji menjač (kombinovani menjač, osovina i diferencijal). Ovo daje automobilu savršenu raspodelu težine 50/50 balansirajući težinu motora napred i težinu menjača pozadi. Automobili sa menjačem pozadi su se pokazali kao neki od automobila sa najboljim upravljanjem svog vremena.
Neki od predstavnika primene ovog koncepta:
1964–1968 Ferrari 275 GTB
1968–1973 Ferrari Daytona
1992–2003 Ferrari 456
2001-2007 Maserati Coupe i Spyder
2004–2012 Maserati Quattroporte
2004–2016 Aston Martin DB9
2005–2017 Aston Martin V8 Vantage
2007- Nissan GT-R
2009–2012 Lexus LF-A
razne generacije Corvette
Da li misliš da je menjač (bez diferencijala) mnogo teži od kardana? Samo bespotrebno zauzima mesto gde treba biti rezervoar za gorivo. Veći doprinos boljoj raspodeli mase bi bio da su akumulator premestili u gepek, kao što su i uradili na nekim kasnijim modelima.
Po meni, mnogo veća prednost je tu kod Alfe bila to što su diskovi sa čeljustima bili na diferencijalu, a ne na točkovima. I tako su smanjili neogibljenu masu kako bi amortizeri bolje odrađivali posao.
Da li misliš da je menjač (bez diferencijala) mnogo teži od kardana? – Da, recimo na Porsche 928 automatski menjač je preko 100kg. Druga prednost je što motor može da se pozicionira više unazad, sto dalje pospešuje raspored mase. Verujem da postoji dobar razlog zašto su inženjeri Bugattija, Ferrarija, Porsche-a, Lexus-a, Aston Martin-a itd na svojim vrhunskim modelima primenjivali baš ovo rešenje, a Ferrari ga koristi do dana današnjeg. Gde se ovi japanci odlučiše baš za koncept motor napred – menjač pozadi na Nissan GT-R i Lexus LFA (cena novog pre vise od 10 godina bila 375,000 dolara), pored toliko… Pročitaj više »
Da li je Alfa 75 imala menjač od 100 kg?
Znam da sam gledao kod jednog mehaničara tu Alfu na klocnama, pukao blok tog mjenjača a bio od aluminija, pa je morao to sve da skine i da šalje n zavarivanje…dakle nije trebao biti pretežak. I sjećam se tih čeljusti blizu mjenjača/diferencijala…
Ali u tom momentu taj auto je bio za rashod…
Menjači za Lade su bili oko 25 kg, bez diferencijala koji stoji na osovini.
A ovima iz Porschea svaka čast na menjaču od 100 kg. Gde li samo nagruvaše toliko da mi je znati?! Švabe što naprave teži auto to više dobiju epitet sporCki.
Ha, ha, genijalno!!! Lada kao zlatni standard za merenje svega u automobilskoj industriji. Šta će Poršu menjač od 100 kila kad Ladin ima 25? Šta će Ferariju 12 cilindara i 5-6 hiljada kubika kad Lada ima 4 i 1200? Čemu na Aston Martinu guma 295 na 20 cola kad Lada postiže sa 155 i 13 cola? Stvarno…
A šta će Alfi 75 menjač od 100 kila sa motorom kao kod Lade Žigolo?!
Lada se nudila sa 3.0 V6?! Očito sam negde nešto propustio…
Ne, nego se Alfa nudila sa 1,6 motorom.
A i taj 3.0 v6 imao je 250 Nm. Za taj moment petobrzinski ručni menjač ne bi smeo imati preko 35 kg.
Mehanika Nisana gtr je orginalna 4×4 koncepcija. Motor v6 uzdužno pa kardan, mjenjač pozadi na diferencijal.E onda sa mjenjača drugi paralelni kardan vraća pogon na prednju osovinu.
Ne baš. Alfa Alfetta (serija 116) koja se pojavila 1972. je imala ovaj koncept.
Odlicna alfa cena je realno smesna sa motorom 3.0 i nikakvom km.saab je imao svoj motor u 900ki 2.0 16v turbo interkuler 175hp koji nije imao veze nisakim .znaci ni sa gm ni sa trijumfom….
Imao je i motor 2.0 16v sa 206 konja aero verzija
Fantastičan automobil, i dan danas prelepo izgleda. Videh jedan metalik sivi primerak danas, koliko i dalje pleni elegancijom, koje ima daleko više nego prosečan sličan automobil danas. Inače, ovaj primerak je skoro pa isti kao onaj što su Majk i Ent sredili u Wheeler Dealers-u.
Ako se dobro sećam, kod Alfi tog vremena, to QV je bilo kao nivo opreme od Quadrifoglio Verde (detelina sa četiri lista), čak su i imale simbol deteline sa 4 lista. Bilo je i Quadrifoglio Oro, zlatna detelina sa 4 lista, još opremljenija
Ne sećam se da je Quadrifoglio Oro išao na 164, sećam ga se sa 33.
Tu je akcenat bio na luksuzu, a Quadrifoglio Verde je bio okrenut sportu.
I ako se be varam Quadrifoglio Verde je bio skuplji paket.
Zašto imate opciju izmene komentara, ako kasnije ne dozvoljavate da se kao izmenjen sačuva?
Vještačka inteligencija služi da se uništi prirodna, ili bar iznervira 😉
Ja sve stare, narocito evropske automobile poredim sa svojim ’79 Cadillac DeVille i svi mi izgledaju vrlo ruzno. Neko pomenu gracioznost i eleganciju. Ja ne vidim ni jedno ni drugo ni u exterieru ni u enterijeru.
Voleo bih da mi neko od znalaca objasni sta je na ovom autombilu lepo tako da i ja mogu da uzivam.
Jesi i ti naveo pojam ljepote…
Da se onoj alfi promeni badge niko ne bi ni znao da je Alfa Romeo (Lada Samara pada na pamet) u pitanju, naravno osim pojedinaca, zagrizenih alfista. Ovaj Cadillac je prepoznatljiv u celom svetu, makar is filmova, ali je prepoznatljiv.
Na ovom kontinentu ljudi gledaju normalne automobile.Oni preko bare sa dužinom preko 5 metara, teškom šasijom, „motorčićom“ od 5700 kubika najmanje i težinom preko 2 tona, ovdje se tretiraju kao kamionski segment.Šta će mi auto teži i veći od tamića, nisam valjda izludio🤔
Kad bi ga jednom provozao, zaboravio bi na one evropske zujalice koje se uglavnom voze po Evropi.
I dalje mi je Alfa daleko privlacnija nego bilo koji Cadillac, ali daleko od toga da Cadillac nema svoj sarm.
Veliki auto poput ovog moćnog Kadilaka, zahtijeva velike i široke bulevare, dobre autoputeve sa mnogo voznih traka, prostrana parking mjesta i ogromne garaže. Infrastruktura većine evropskih zemalja nije prilagođena ovako ogromnim automobilima.Jednom je neki lik iz Frankfurta dotjerao sličan Kadilak kući, na odmor.Bio sam dijete i nisam mogao doći sebi koliko su vrata bila debela.? 🤔Mogla su od njih bar troja da se izrade za našeg Juga.Taj auto mi je tada djelovao kao nuklearni nosač aviona.?Kao svemirska krstarica „Enterprise“ iz serijala Ratovi zvijezda.
Nije toliko strasno kao sto mislis. Naravno, nije automobil koji ces svaki dan voziti u centar Beograda, ali ga nije toliko komplikovano voziti kada se naviknes na njega.
Moj drug Uros ima ovog 1970 Cadillaca koji je prakticno jahta na tockovima, pa je svuda bio sa njim bez vecih problema.
https://www.autoslavia.com/1970-cadillac-fleetwood-brougham-za-duge-plovidbe/
Kad bi ga jednom provozao, bankrotirao bi – koliko to goriva troši 😀
Trosi oko 22 litre benzina 100 km u proseku.
Upravo ovakav, samo sedan.
425?
425, 4 barell carburetor, 4 speed automatic.