Ključ za nisku cenu električne Dacije Sandero je mala autonomija i sporije punjenje baterije

Dacia nastavlja da radi na procesu elektrifikacije, koji se, iako nije brz, odvija postepeno, korak po korak u pravom smeru. Nakon uspeha Dacije Spring u Evropi, popularni brend jeftinih automobila može da počne sa pripremama da poveća svoju posvećenost potpuno električnoj mobilnosti.

U centru pažnje je Dacia Sandero koja je „centralni stub“ na kojem počiva rumunska kompanija. Ovaj model mora da se pre ili kasnije transformiše u električno vozilo. A lansiranje sledeće generacije, koja će biti puštena na tržište pre 2030. godine, smatra se idealnim momentom za ulazak na scenu električnog Sandera.

Denis Le Vot, generalni direktor Dacije, potvrdio je da će četvrta generacija Sandera stići pre 2030. godine: „Stići će 2027. ili 2028. i proizvodiće se do 2034. ili 2035. godine. Dacijin „supreme leader“ upozorio je da će ovaj model biti nosilac standarda za niskobudžetni put brenda ka ponudi proizvoda sa „nultom“ emisijom.

Izazov koji ima Dacia nije lako savladati. Sandero je jedan od najprodavanijih automobila u Evropi i, istovremeno, jedan od najjeftinijih automobila. Kako održati ovu poziciju uz sve strožije zakone o bezbednosti i/ili emisijama? Le Vot je upozorio da će budući električni Sandero, da bi se sprečio vrtoglavi rast troškova, morati da ima manju autonomiju i duže vreme punjenja u poređenju sa konkurencijom. To je jedini način da se dobije prilagođena prodajna cena.

„Tražićemo kraću autonomiju i duže vreme punjenja. Želimo nižu cenu za kupca“, rekao je Le Vot. Pored toga, on je istakao da povećanje ulazne cene konvencionalnih električnih automobila, koja se kreće između 35.000 i 45.000 evra, znači izostavljanje velikog dela populacije koja ne može da priušti električni automobil. Dacijina obaveza je, prema Le Votu, da ponudi pristupačniju alternativu.

Kao deo Renault grupe, Dacia će imati pristup platformi CMF-B EV. Ovo je arhitektura koju će koristiti budući električni Sandero. Minimizovanje težine i odabir male baterije biće ključni problemi u procesu razvoja. Oba zadatka će biti odlučujuća za sprečavanje vrtoglavog porasta troškova.

Le Vot je kao primer naveo pomenuti Spring. On je uverio da prosečni kupac prve električne Dacije dnevno pređe oko 15 kilometara. Cifra znatno niža od ukupne autonomije koju nudi ovaj model i koja, da se podsetimo, premašuje 200 km zahvaljujući bateriji od 27,4 kWh, koja bi, prema Le Votu, danas prepolovila svoj kapacitet: „Ako bismo ponovo napravili Springa, to bi smanjilo bateriju za pola“.

Takođe je isključeno da Dacia ima za cilj razvoj električnih automobila sa autonomijom između 500 i 600 km. „Dacia neće težiti dometu od 500-600 km i 20 minuta punjenja. Možda je baterija zasnovana na natrijumu. Neki tvrde da natrijumske baterije nisu dobre jer ne skladište mnogo energije i da su teške, ali da su jeftine“, rekao je generalni direktor Dacije.

AutoRepublika

(4375)