AR pijaca klasika: Razlog zašto BMW nema egzotične automobile

Jedno pitanje koje sam uvek voleo da postavljam je zašto se BMW kroz svoju istoriju nije ozbiljnije pozabavio onim čistokrivnim egzotičnim modelima. Da, da, znamo za razne modele s oznakom M koji su verovatno još brži od egzotike o kojoj pričam, ali na kraju dana, elita je mnogo više od snage i performansi. Pričam o modelima kao što su Mercedes SLR McLaren, SLS i današnji GT ili kao što je Audi R8.

BMW je tek nedavno predstavio model i8 sa centralno postavljenim motorom, ali pre toga je postojao samo jedan model firme iz Minhena sa takom konfiguracijom. Zvao se M1 i izabrali smo ga za ovo izdanje pijace klasika.

M1 je nastao u vreme kada je BMW bio na vrhuncu svoje slave. Prodaja je bila zadovoljavajuća, rezultati na stazama nisu nedostajali, a firma je želela da se pomeri korak napred, i da bude u rangu sa Porscheom u tadašnjoj Grupi 5.

BMW nije imao iskustva sa takvim modelima, pa je postigao saradnju sa Lamborghinijem. Italijani su bili zaduženi da naprave šasiju i obave proizvodnju dok bi centralno postavljeni motor bio isporučen od strane BMW-a. Međutim, Lamborghini je upao u krizu i nije bio u stanju da ispoštuje ugovor, pa su Nemci odjednom morali da obave celokupni posao samostalno.

U pomoć je ipak uskočio čuveni italijanski stilista Đorđeto Đuđaro i dizajnirao je M1 sa veoma sličnim linijama kao BMW-ov koncept pod imenom Turbo iz 1972. godine. Nemci su uspeli da pronađu i pomoć oko proizvodnje zahvaljujući italijanskoj kući Italengineering koju su osnovali biviši Lamborghinijevi inženjeri.

M1 bi tako započeo život u Torinu i tamo bi bile izrađene šasija i školjka, a onda je bio poslat u Minhen da dobije motor, enterijer i da generalno, bude kompletiran.

Srce ovog sportiste je činio centralno postavljeni 3,5-litarski benzinac sa šest cilindara u rednoj konfiguraciji, a razvijao je 273 konjske snage i maksimalnih 330 Nm obrtnog momenta. Menjač je bio petostepeni manuelni, a masksimalna brzina je iznosila 265 km/h.

Automobil će predstavljati nemačkog giganta na trci 24 sata Le Mana, a takođe će se takmičiti u seriji nazvanoj ProCar gde su mnogi vozači iz šampionata Formule 1 vozili jednako spremljen M1.

Proizvodnja ovog sportiste će da traje od 1978. do 1981. godine i biće napravljeno 453 primerka. I pored visoke cene od 115 hiljada američkih dolara (oko 362.430 „zelembaća“ u današnjoj vrednosti novca), koja je bila dvostruko viša nego tražena za, recimo Ferrari 308, BMW je izgubio poveće sume novca i mnogi eksperti će se složiti da je to glavni razlog zašto nikada nismo videli naslednika. Međutim, vlasnici modela M1 danas zahtevaju poveće sume novca baš zbog toga što je veoma redak.

Primerak iz današnje priče je iz 1981. godine i trenutno se nalazi u gradu Vest Čester unutar američke savezne države Ohajo. Automobil je originalno prodat u Nemačkoj, ali je „preko bare“ uvezen svega šest meseci kasnije i tu se nalazi do današnjeg dana. Prešao je tek 33 hiljade kilometara.

Jedan od njegovih vlasnika je bio Gordon Medenica, poznati kolekcionar koji je osnovao takozvani „M1 Registry“ (Klub vlasnika ovog automobila), a zatim i pobednik trke zvane Indy 500 i nekadašnji šampion CART serije Bobi Rahal. Pre ove prodaje, u vozilo je uloženo oko dvadeset hiljada dolara da se reše i najmanji nedostaci.

Aukcija je donela devetnaest ponuda, od čega je najviša iznosila 590 hiljada dolara, ali to nije bilo dovoljno vlasniku da pusti svog ljubimca.

Zoran Tomasović

(1995)