Zanimljivost dana: Merkur

Postoji ono verovanje koje govori o tome da je Ford možda imao najviše genijalnih automobila među velikim brendovima, ali istovremeno i najviše promašaja. Za svaki Model T, Mustang i Escort bismo mogli da spomenemo Pinto, zadnju generaciju Escorta i skandale s pneumaticima na Exploreru. Ali, američki gigant nije znao da omaši samo sa konkretnim modelima. Ranije smo pisali da je njegova divizija Edsel ubedljivo najveći finansijski promašaj u automobilskom svetu, a tu priču možete da pročitate ovde.

U današnjem izdanju zanimljivosti dana ćemo obratiti pažnju na jednu sličnu situaciju koja se odigrala osamdesetih godina prošlog veka.

Na prvi pogled ćete sigurno prepoznati automobile sa priloženih fotografija kao što su Ford Sierra i Scorpio sa evropskog tla, a nije retko da kompanija prodaje identične modele na više od jednog tržišta. Osnovana je nova divizija pod imenom Merkur, i to u želji i težnji da privuče drugačiju generaciju kupaca, ali nažalost neće uspeti u tom pokušaju.

Da bismo razumeli zašto je Merkur uopšte postojao, potrebno je da sagledamo kako su Sjedinjene Američke Države prošle kroz veliku kulturnu revoluciju početkom osamdesetih godina. Tokom ranijih vremena, jako mali broj Jenkija je pohvađao fakultete i samim tim, jedini način da se dobije dobro plaćen posao je bio onaj koji je pretpostavljao zavidno radno iskustvo.

To je označilo da su oni koji su mogli da priušte skupceni automobil u stvari bili penzioneri, i oni su naravno vozili Cadillac ili Lincoln. Ali do osamdesetih godina, sve više mlađarije je završavalo fakultete i bilo u stanju da priušti skupoceni četvorotočkaš, već i sa 25 godina. Takvi kupci nisu želeli vozila svojih roditelja, već one sa mladalačkim duhom, pa su BMW i Porsche, a kasnije i Acura i Infiniti, privlačili veliku broj kupaca.

To je znao i sam Ford, pa iako su se njegovi premijum brendovi Mercury i Lincoln prodavali u rekordnim brojevima, većina kupaca je bilo iz starije populacije, dok bi ih oni mlađi zaobilazili. Iz tog razloga je osnovana nova divizija po imenu Merkur, što je ustvari značilo Mercury na nemačkom jeziku.

Najavljena je krajem 1983. godine sa ciljem da krene sa radom dve godine kasnije. Kompanija nije planirala da razvije potpuno nove automobile, već da jednostavno preuzme one s nemačkog tržišta i „prepravi“ ih za potrebe Jenkija. Tome je u prilog išao i podatak da se model Capri prodavao odlično u Severnoj Americi tokom sedamdesetih godina, a Merkur je trebalo da nudi svoje modele preko već postojećih izložbeno-prodajnih salona divizija Lincoln-Mercury.

Njih je u tom momentu bilo oko 800 širom Amerike i očekivanja su bila velika 1985. godine kada je javnosti predstavljen prvi model pod imenom XR4Ti. Reč je o Sierri XR4i sa evropskog tržišta, i nudila se samo kao heč sa troje vrata.

Na ovom automobilu je insistirao tadašnji potpredsednik Forda Bob Luc, koji je proveo dosta godina na Starom kontinentu i koji je bio veoma upoznat s njegovim mogućnostima. Očekivanja su bila da bi XR4Ti godišnje mogao da privuče oko dvadeset hiljada kupaca po početnoj ceni od 16.503 dolara (nešto više od 43 hiljade „zelembaća“ u današnjoj vrednosti novca).

Dok se evropski model nudio sa atmosferskim 2,8-litarskim benzincem, Jenkiji su dobijali samo 2,3-litarski turbobenzinac. Razvijao je 145 konjskih snaga uparen sa trostepenim automatskim menjačem, odnosno za 30 „grla“ više ukoliko bi se kupac odlučio za petostepeni manuelni menjač. Fabričke informacije kažu da je ubrzanje iz mirovanja do 100 km/h trajalo sedam sekundi uz maksimalnu brzinu od 208 km/h.

Mediji koji su imali prilike da testiraju XR4Ti su imali samo reči pohvale. Ponašanje u krivinama i stabilnost pri velikim brzinama su bili neviđeni za neki „američki“ premijum automobil, mada stavljamo ovu vest u navodnike pošto se proizvodnja zapravo odvijala u Kelnu u Nemačkoj.

Nažalost, Jenkiji su navikli da dobijaju automobile „na kilo“, pa i pored svih pozitivnih karakteristika, XR4Ti nikada nije ostvario komercijalni uspeh jer je bio daleko skuplji, a pri tom manji nego tradicionalni Mercury. U periodu do 1985. do 1989. godine će biti isporučeno 42.464 primerka.

Merkur odlučuje da proširi ponudu i modelom Scorpio sredinom 1987. godine. Kao što nam je poznato, Scorpio je bio najveći automobil Forda na evropskom tržištu, ali je „preko bare“ bio kraći nego model Taurus, koji je zapravo pripadao „srednjoj“ klasi. Njegova glavna konkurencija su bili Mercedes W124, Audi 100 i Volvo 750, a Merkur je ponudio samo heč sa petoro vrata.

Mnogi će kasnije reći da je takva odluka bila ključna u neuspehu pošto su kod Amerikanaca tradicionalne limuzine uvek bile popularnije. Scorpio se nudio samo sa 2,9-litarskim benzincem sa šest cilindara (144 KS) uz izbor menjača petostepenog manuelnog i četvorostepenog automatskog. Početna cena je iznosila 23.390 dolara (oko 55.800 najmanjih zelenih novčanica u današnjoj vrednosti). Merkur se nadao godišnjoj prodaji od 15 hiljada primeraka, ali će Scorpio tokom dve godine proizvodnje privući samo 7.316 mušterija.

Ford objavljuje da Merkur nije opravdao očekivanja i da će zvanično nestati sa američkog tržišta nakon 1989. godine. Razloga za neuspeh ima nekoliko, a obično se spominje visoka cena i sama povezanost sa ostalim modelima američkog proizvođača vozila. Merkur je zapravo trebalo da bude značajno jeftiniji, ali je jaka nemačka marka u poređenju sa dolarom rezultirala da cene budu više.

Kompanija je takođe privlačila neke kupce koji bi u protivnom potrošili novac na BMW ili Audi, ali na kraju dana, većinski broj mušterija je stigao od onih koji su ranije vozili Mercury ili Lincoln. I na kraju, postojao je i onaj već spomenuti razlog gde je Merkur bio manji, ali skuplji i sa slabijom snagom nego Mercury, i jednostavno nije mogao da prođe.

Ford će kasnije u sve većoj meri nuditi identične modele za ceo svet gde je tek po koji dizajnerski detalj i motor razlikovao modele od kontinenta do kontinenta. Merkur nije uspeo u svojoj nameri, ali za svoje vreme je bio više nego solidan potez.

Zoran Tomasović

(2621)