Zanimljivost dana: Model GT-One je najekstremnija drumska Toyota
Bez obzira na to koliko se Toyota trudi da predstavi svoje modele s opisima kao što su „Corolla je zabavna za vožnju“ ili „RAV4 može da savlada sve terene“, realnost je takva da većinski broj modela japanskog proizvođača vozila jeste dosadno i prodaju se zbog svoje reputacije odlične pouzdanosti i skromne potrošnje benzina. Naravno, postojali su i oni sa sportskim duhom.
Moramo da spomenemo legende kao što su modeli 2000 GT, Celica, Supra, GT86 i razne Lexuse, ali na kraju dana, većinu Toyota koje viđamo na ulicama čine vozila namenjena očajnim domaćicama.
U današnjem izdanju zanimljivosti ćemo obratiti pažnju na model koji je prekršio sva pravila. Bio je toliko ekstreman da mu do današnjeg dana zavide mnogobrojni egzotični četvorotočkaši, mada onaj termin „drumski automobil“ nije baš ono što bi se očekivalo i ovde smatralo prikladnim.
Njegovo ime je GT-One i istorija započinje 1994. godine kada je šampionat nazvan World Sportscar Championship počeo da izumire. Osnovana je serija BPR Global GT kao njegova zamena, i dovela je trke izdržljivosti na najviši nivo. Tada smo videli i debi nove klase GT1 i vremenom je uvršćen i u repertoar za trku 24 sata LeMansa, a dozvoljavao je jako modifikovane verzije superautomobila legalnih i za uličnu upotrebu.
Svetska automobilska federacija FIA je reagovala i tri godine kasnije, GT1 je postao deo ove organizacije. Pravila se nisu promenila pa je tako svaki proizvođač morao da napravi isti broj primeraka za ulicu, kao i za trkačke staze. To nam je donelo neke od najvećih ikona automobilskog sveta kao što su Mercedes CLK GTR i Porsche 911 GT1.
Toyota se takmičila u ovoj klasi sa modifikovanom verzijom Supre, ali bez većih rezultata. Japanski gigant je odlučio da spremi potpuno novi model za sezonu voženu 1998. godine, a koji će konkurisati najbržim rivalima na stazi. Za razvoj se postarala evropska divizija i tada se zvala TTE (Toyota Team Europe), a danas je poznatija pod imenom Gazoo Racing.
Timu je bilo potrebno svega nekoliko meseci da spremi prvi primerak za testiranje pod kodnim imenom TS020. Toyota je razvila tri primerka za LeMans vožen 1998. godine, ali je samo jedan završio trku i to na devetoj poziciji. Rezultat je svakako bio razočaravajući, ali nam je podario najekstremniju drumsku Toyotu ikada viđenu.
Za šasiju se postarala firma Dallara, a jedina razlika između drumskog i trkačkog modela je bila u vezi visine dva automobila. Onaj za strazu je svakako bio niži, a delio je gotovo identičnu školjku razvijenu od plastike ojačane ugljeničnim vlaknima. Izabrana je crvena boja, a jedina razlika je ležala u vidu bočnih migavaca i nešto nižeg spojlera.
Centralno postavljeni 3,6-litarski turbobenzinac sa osam cilindara je preuzet direktno iz trkačkog modela. Razvijao je 600 „konja“ i maksimalnih 650 Nm obrtnog momenta dok je menjač bio šestostepeni manuelni. GT-One je mogao da ubrza iz mirovanja do 100 km/h za manje od tri sekunde i da dostigne maksimalnu brzinu od 370 km/h. Jedina veća razlika između drumskog i trkačkog modela je ležala u zoni enterijera. GT-One za ulicu je pružao kožna sportska sedišta, centralnu tablu sa klima uređajem i „normalan“ volan.
Zanimljiv je i detalj po pitanju prtljažnika. Pravila FIA kažu da je serijski automobil morao da pruži dovoljno prostora da smesti kofer „normalnih dimenzija“, a Toyota je pronašla rupu u zakonu tako što je tvrdila da prazan rezervoar ima istu zapreminu i samim tim zadovoljava ovu traženu tehničku specifikaciju.
Japanski proizvođač vozila je montirao dva primerka, ali ih nikada nije ponudio u slobodnoj prodaji i zadržao je oba vozila. Jedan se danas nalazi u Kelnu u Nemačkoj gde je sedište Toyotinog trkačkog programa, dok je onaj preostali u Japanu.
FIA je promenila pravilo do 1999. godine i više nije zahtevala postojanje serijskih primeraka. Tim se vratio s unapređenim modelom po imenu GT-One na LeMansu, ali kao i godinu dana ranije, samo jedan od njih je uspeo da završi trku i to na drugoj poziciji.
Ovaj model je do današnjeg dana verovatno najekstremniji ikada ponuđen od strane Toyote. Možda nije poznat kao spomenuti CLK GTR i 911 GT1, pošto ipak nikada nije bio u serijskoj proizvodnji i bogataši se nisu mogli otimati za njega, ali na kraju dana, to ga možda čini još većom legendom.
Zoran Tomasović
(945)