Hoće li električna vozila srušiti elektroenergetsku mrežu? (VIDEO)
Nema sumnje da automobilska industrija počinje najveću transformaciju koju je ikada videla. Motor sa unutrašnjim sagorevanjem, koji je srce automobila više od 100 godina, postepeno se ukida u korist vozila na električni pogon sa baterijama.
Stručnjaci iz industrije znaju da više nije pitanje da li će električna vozila preuzeti primat (mada je i dalje upitno), jedino ostaje pitanje koliko brzo će se to dogoditi. Ako se usvajanje električnih vozila ubrzava brže nego što su mnogi predvideli, može li elektroenergetska mreža da izdrži dodatno opterećenje koje je potrebno za „napajanje“ desetina miliona električnih vozila?
Bilo je mnogo debata o ovoj temi, sa, što nije iznenađujuće, onima koji se protive EV-ima koji predviđaju scenarije sudnjeg dana, uključujući nestanke struje, povećanje cene električne energije i česte pozive komunalnih preduzeća koji traže od kupaca da prestanu da pune svoje automobile.
Napisani su i članci koji ukazuju na to da će mreža moći da podnese povećanu potražnju za energijom koja je potrebna za napajanje flote potpuno električnog transporta. Neki čak objašnjavaju kako će električna vozila zapravo pomoći stabilnosti mreže, a ne stvarati probleme.
Zato su novinari sa kanala State of Charge na YouTube-u odlučili da odu direktno do izvora da bi dobili odgovore. Kontaktirali su dva profesionalca iz industrije koji nisu samo stručnjaci iz fotelje. To su dvoje od mnogih ljudi u zemlji koji imaju zadatak da se postaraju da nema problema jer se sve više električnih vozila dodaje nacionalnoj floti.
„Da budemo jasni. Niko nikoga ne tera da prestane da puni svoj EV“, kaže Erik Kejhil, govoreći o nedavnom zahtevu kalifornijske kompanije da se ograniči nepotrebno punjenje EV tokom sati najveće potražnje kada je to moguće.
I Erik Kejhil, koji je strateški poslovni planer za opštinski komunalni distrikt Sakramento u Kaliforniji, i Džon Markovic, viši direktor i šef odeljenja za elektromobilnost (eMobility) u njujorškoj upravi za električnu energiju, pristali su na snimljene intervjue kako bi mogli da ih pitaju da li će mreža biti spremna za milione EV.
I Kejhil i Markovic su objasnili da, iako će biti izazova, uvereni su da će njihovi okruzi biti spremni za dodatnu potražnju za električnom energijom koju će zahtevati električna vozila. Takođe je važno napomenuti da su savezne države u kojima rade, Kalifornija i Njujork, zabranile prodaju vozila sa unutrašnjim sagorevanjem posle 2035. godine.
To je važno jer te države imaju najagresivnije vremenske okvire za prelazak na potpuno električnu flotu, tako da ako mogu da obezbede dovoljno snage da podnesu povećanu potražnju, to bi trebalo da budu i druge države.
Zamolili su oba gosta da objasne koji su, po njihovom mišljenju, neki od najvećih izazova, ako je 2035. previše agresivna vremenska linija da bi se zabranila vozila sa unutrašnjim sagorevanjem, i niz drugih pitanja o punjenju električnih vozila i mreži.
Činilo se da nijedan od gostiju nije nagovestio da su zabrinuti zbog pada mreže ili da je 2035. prerano za zabranu vozila sa unutrašnjim sagorevanjem. U stvari, obojica su naznačili da su, pošto znaju da ovo dolazi, već započeli proces planiranja kako bi osigurali da svetla ostanu upaljena i da nema većih prekida električne energije uzrokovanih ljudima koji pune svoje automobile.
Pogledajte video i podelite svoje mišljenje s nama.
AutoRepublika
(514)
Ne, ne verujem da će masovni „prelazak“ na električna vozila dovesti do rušenja elektroenergeteske mreže, jer mislim da „prelazak“ nikada neće biti potpun, niti trenutan, a i kapaciteti same mreže ( proizvodnje, prenosa i distribucije ) će svakako vremenom morati da rastu, jer rastu opšte potrebe za el. energijom. Ali, da će ta energija vremenom biti sve skuplja, ni to nema dileme.
Ne postoji masovni prelazak, ovaj trenutni prelazak je čak prinudni, primoravaju se vozači, ekološkim normama da kupuju EV i varijacije EVa. Kako se povećava br EVa, jačaće i elektro mreža.
Šta bi bilo da su „masovno“ sa konjske snage prešli na SUS vozila pre 100god…
to je spor i dugotrajan proces, a planovi o gašenju SUS proizvodnje i poptunom prelasku na EV…. xa..xa..xa ko preživi pričaće… teško je u ovim burnim vremenima predvideti šta i kako će se odvijati
dolaze teška vremena, neizvesna, ekonomski, energetski
A kako misliš sve to da izvedes?
Ja ne znam. Ali, znaju sigurno političari. A oni su uvek „struka“ 😊 „Rešiće“ oni to …
„Resice politicari“ – nasao si crkvu gde ces da se pomolis! 🙂 Do skora su politicari zajedno sa zelenima bili najveca smetnja razvoju energetike. To je banda amatera koja nema ni znanje ni misljenje vec osluskuju na koju stranu vetar duva u cilju da ostanu na povrsini a ne da pomognu privredi i narodu.
Kupiće konja 😜
I na njega stavit solarne ploče! Samo jedan savjet, uzmi oni što apsorbiraju i ultraljubičasto svjetlo, to ti je ono kaj prolazi kroz oblake kad je oblačan dan, pa ti fotosenzibilne naocare potamne. Imaš ih danas i od smeća se prave, ne mora silicija ili čega već.
Nisam iz struke koja se bavi elektrikom al verujem da ovde ima takvih pa bi postavio pitanje koliki je kapacitet jedne prosečne trafo stanice recimo uokolini Valjeva i koliko ona može podneti brzih punjača od 100 kw a da ne utiče na njen rad i ostale korisnike?
Pa promene jenibse trato, stavi jači i to šljaka 😜. Međutim tu imaju dva problema: – jedan je kako obezbijediti dovoljno energije za nove električne potrošače (efikasnija upotreba postojeće energie u industriji, izgradnja novih kapaciteta, malo pojačati mrežu itd..) – drugi je problem kako obezbijediti da se pokrije vršna snaga za brze punjače (izgradnja novih jačih trafostanica, izgdradnja kapaciteta za proizvodnju koji mogu brzo da uskoče u sistem – solarni paneli i vjetrenjače to nisu, gas jeste, reverzibilne hidroelektrane jesu, pojačavanje vodova…) Dakle nije samo pitanje koliko će se energije potrošiti već koliko će se naglo ona vući iz mreže.… Pročitaj više »
Ionako nema sirovina za dilde
A tebi sve žao … 😊
Suza suzu goni.😁
Što bi rekao Haris…i tebe sam sit kafano (trafostanice) da Bog da se zapalila🤣.
Ko su veliki potrosaci energije u najsirem smislu: oko 33% energije trosi celokupan saobracaj, ostatak od 67% trose industrija i domacinstva. Ovih 67% sastoji se vecim delom opet od fosilnih goriva: u domacinstvima se trosi gas i nafta za kuvanje i grejanje, u industriji pored toga i kameni ugalj u metalurgiji. Kolika opterecenja elektromreze treba ocekivati ubuduce: – Potrosnja energije u saobracaju podelice se na elektricnu, vodonik i sinteticka goriva. Stav politicara i industrije jeste da proizvodnja vodonika i sintetickih goriva bude sasvim odvojena od javne mreze. Znaci da kao opterecenje javne mreze ostaju samo baterijska vozila ciji ce broj,… Pročitaj više »
Toyota i Yamaha uspesno rade na vodoniku kao gorivu….Vreme punjenja 90 sec.😇.Ali *ebi ga vodonika ima mnogo .Kako ce neko uzeti lovu?
Ima ga kao enegetski potrošenog, tj. već oksidovanog. To ti je isto kao da želiš zapakiti pepeo…
Vodonika ima u vodi u takoreci neogranicenim kolicinama – ali u vezanom stanju sa kiseonikom, H2O. Da bi se vodonik odvojio od kiseinka potrebne su velike instalacije. Kao gorivo vodonik ce biti veoma trazena roba, kolika ce mu biti cena evra/kg zavisice od ponude i potraznje. Nadajmo se da ce biti jeftin! 🙂 Osim toga, vodonik moze neograniceno da se reciklira: sagori – dobijes vodu – izdvojis ga – opet sagoris – i tako u nedogled, bez odpada i zagadjenja. Za razliku od baterije.
Vodik se radi ili iz prirodnog plina (metan) ili iz struje. Kako se nakon proizvodnje koja ima svoje gubitke mora stlačiti na visok tlak (što zahtjeva energiju) teško da može biti jeftiniji od struje ili plina. Vecina EV auta se u realnom zivotu rijetko puni na jakim punjačima od 100 kW (uglavnom je to autoput), za većinu korisnika to će biti kućna instalacija od 2-3 kW noćna tarifa, u 10 sati jeftine struje napuniš cca 150 – 200 km što je većini korisnika dovoljno za sljedeći dan a ne opterećuje previše mrežu jer noću ima manje ostalih potrošača. Živi bili… Pročitaj više »
Osobno predviđam da oni koji nemaju garažu će puniti po parkiralištima uglavnom snagom 7 do 11 kW na AC jer je takva struja i punjač puno jeftiniji od 50kW ili 100 kW DC (30 do 50 %). Naravno grad/drzava/privatna firma ih treba izgraditi u dovoljnim količinama. Svakako bolje u gradu imati 10 punjača od 11kW nego 1 od 100 kW.
Dok ti ne dodje evrope tako ćeš pričati, a onda ćea ko i ja 200e davati za struju na mjesec…..suza suzu goni.
Ili kao metabolicki produkt iz veceg broja algi i bakterija. Majka priroda ima resenje za to.
S tim što je (prema postojećoj tehnologiji) taj proces ima dosta manju energetsku efikasnost nego napuniti baterije. Tesla je predlagao da se razbija ta veza vodika i kiseonika određenom frekvencijom, ali nešto e vidim da se istraživanja kreću u tom smjeru…
Postoje čak i teorije zavjere da su ljudi koji su pokušali i došli do nekih rezultata, mistično okončali svoj život…
Ofarbali te „zeleni“? Vec smo imali tu lekciju sta je to „energestska efikasnost“ a sta je „efikasnost u eksploataciji“. Sad lepo objasni kolika je energestska efikasnost benzina i dizela, od momenta kada se pumpa iz zemlje do auspuha u tvom automobilu. Efikasnost fosilnih goriva u eksploataciji je (5-10) puta veca nego baterije.
On je potajni dildo-Lover ubačen da unese pometnju među petrolheadove na AR 😆😁
Pa polazim od toga da već imaš struju, iz bilo kod ozvora, i onda od tog izvora imaš dva putića: – da ga utočiš u bateriju, koju ćeš da trošiš na kilometre – da od te struje napraviš hidrogen, onda da ga kompresuješ, pa ga opet konvertuješ u struju i trošiš na kilometre (ili druga opcija da ga pališ kao benzin). Koliko ćeš kilometara preći s 100 kwh u prvom i u drugom slučaju? Ako ćeš vodonik praviti iz gasa, onda je to druga stvar, ali neki vele da to nije u skladu sa ekološkim smjernicama 😜 Nemoj sad potezati… Pročitaj više »
Bebe je uvijek bio mali zeleni, ja sam ga od milja zvao Maradona a ostali – marsovac.😁 Možeš li konkretno navest članak ili Teslin patent toga razbijanja ? Ljubi deda
Osnove prirodnih znanosti kažu da se energija nemože stvoriti ni uništiti. Vodik ima veliku energetsku vrijednost (po kg) stoga treba i uložiti puno energije u njegovo dobivanje iz vode. Sama manipulacija vodikom je višestruko skuplja od manipulacije benzinom. Skupi tankovi, opasnost od eksplozije, visoki pritisci, mala težina goriva koja se može pohraniti itd., nije nemoguće niti neriješivo samo je za većinu primjene u automobilima baterija optimalniji izvor, npr. mnogi korisnici mogu puniti doma, struje ima svugdje dok stanice za vodik koje su ekstremno skupe bi se tek trebale izgraditi. No vodik može imati drugu ulogu, u brodovima, cementarama, elektranama (zimski… Pročitaj više »
Ja samo rekoh da će doc vrijeme 200e struje na mjesec za 4 sijalice i frižider.
Jašta će
A i ako će
Eto nama opet konjske zaprege
Eto nama kamenog doba
Tako je to kad nešto fantaziraš a bez osnova
Kakve baterije,kakvi bakrači..Ne mogu pera odbiti Renaultovom 1.9 dCi 74kw.Scenic 1.