Prošlo je tačno tri decenije otkako je čuveni McLarenov četvorotočkaš ispisao stranice istorije.
Danas je F1 izuzetno cenjeni klasik, no kada se 1992. godine pojavio na tržištu, doneo je sa sobom pravu revoluciju u sferi superautomobila. Priča o istoriji modela F1 ispričana je mnogo puta, no ovaj put vam donosimo neke detalje sa kojima verovatno niste upoznati…
Honda NSX kao uzor
Gordon Marej, čovek koji stoji iza projekta F1, pre nego što je krenuo razvoj automobila, upoznao se sa svim rivalskim vozilima. Kada je provozao tadašnju Hondu NSX, odlučio je da upravo taj automobil bude uzor po pitanju kvaliteta i vozne dinamike. “Naravno, F1 je morao da napravi korak dalje u svim tim oblastima, ali je NSX odskakao od konkurencije pre svega po kvalitetu”, rekao je Gordon Marej.
Pre BMW-a, naravno Honda
O saradnji koju je japanska marka imala sa McLarenom u Formuli 1 ne treba trošiti reči, jer je to partnerstvo izrodilo brojne trijumfe. Upravo zato je bilo logično da Marej i njegov tim prvo kontaktiraju Hondu u vezi sa razvojem V12 motora za serijski automobil.
Ipak, Honda je glatko odbila ovakvu ponudu, stoga se McLaren okrenuo BMW-u. Ostatak priče već je poznat, F1 je koristio mamutski V12 agregat poreklom iz bavarske kompanije koji je kod tog modela raspolagao sa 627 ks i 651 Nm.
Desetogodišnji rekord
Endi Volas je 1998. godine ubeležio maksimalnu brzinu sa F1 od 386 km/h. U to doba neverovatno dostignuće koji je i danas van domašaja ogromnog broja sportskih automobila i sličnih vozila. Čak deset godina je ovaj rekord bio nedodirljiv, a pao je tek 2008. godine…
Zaboravite na sisteme pomoći u vožnji
Postoji mišljenje da je moderni vozač “razmažen” sa silnim aktivnim sistemima bezbednosti poput AEB-a, održavanja vozila u traci, koji suštinski daju lažni osećaj sigurnosti. Kod modela F1 sve je bilo prepušteno veštini samog vozača. Nije bilo ABS-a, servo upravljača, elektronske kontrole stabilnosti…
Bez radija, ali ne i muzike
U McLarenu su želeli da održe nisku masu vozila, stoga su nepotrebni delovi mahom eliminisani. Ipak, Britanci su shvatili da će mušterije ipak želeti muziku u automobilu, stoga su unajmili kompaniju Kenwood koja je razvila poseban CD plejer sa šaržerom od deset diskova koji će moći da izdrži sile do 1,5 g bez “preskakanja” diska!
“Perolaki F1”
Verovali ili ne, ali ovaj čuveni superautomobil imao je masu od svega 1.138 kg! To ga čini lakšim od velikog broja modernih subkompaktnih hečbekova, što dovoljno govori o tome koliko je McLaren daleko otišao po pitanju upotrebe laganih materijala ali i na polju štednje mase.
Ko kaže da F1 nije za svakodnevnu upotrebu?
Legendi o F1 značajno su doprinele različite priče koje su u međuvremenu pristigle uz ovaj model. Jedno od njih je ona o Tomasu Bšeru, bogatom bankaru i strastvenom vozaču. On je svoj F1 vozio svakodnevno na posao od Kelna do Frankfurta i redovno prebacivao brzinu od 300 km/h… Inače, Bšer se aktivno nadmetao u raznim trkačkim šampionatima, a bio je i zadužen za razvoj Bugattijevog Veyrona.
Proizvedeno je svega 108 primeraka
Zaključno sa 1998. godinom McLaren je ukupno stvorio samo 108 jedinica čuvenog F1. Mnogi tvrde da je britanska marka bila kadra za znatno više, ali da su se isprečili finansijski problemi. U svakom slučaju, ovako mali broj stvorenih vozila dodatno je uticao na to da danas cene za F1 dostižu neverovatne brojke na javnim aukcijama…
AutoRepublika
(360)
Sjajan automobil uz još bolji motor.
BMW kad želi zna da napravi remek delo.
Auto je bio poseban i po smještaju vozača u sredini uz dva dodatna sjedišta sa strane.Bukvalno, bio je to F1 bolid maskiran u tijelu superautomobila.