Istraživanje: Sintetička goriva su prečica do kancera, astme i bolesti srca!

Istraživači su putem novih emisionih testova koji su nedavno sprovedeni, otkrili da automobili pogonjeni sagorevanjem sintetičkog goriva uzrokuju identičnu emisiju otrovnih azotnih-oksida (NOx) kao i automobili koji se kreću zahvaljujući sagorevanju fosilnih goriva. Sintetičko gorivo, koje je u hemijskom smislu slično benzincima i dizelima, ali čija je proizvodnja izuzetno skupa, veoma je često reklamirano od strane industrije za preradu fosilnih goriva, kao nešto što će produžiti život motorima s unutrašnjim sagorevanjem, bez obzira na ciljeve dostizanja ugljenične neutralnosti.

Iz ekološke grupe Transport & Environment (T&E) su izjavili da su obavljena ispitivanja potvrdila da bi primena sintetičkih umesto klasičnih fosilnih goriva malo toga doprinela u smislu unapređenja kvaliteta vazduha koji dišemo u velikim gradovima.

Automobil čiji motor radi na sintetičko gorivo u atmosferu ispušta jednaku količinu visoko toksičnih azotnih-oksida kao standardni benzin označen u EU sa E10. Međutim, pored toga, sintetička goriva uzrokuju i mnogo više nivoe emisija amonijaka i ugljen-monoksida, još piše u nalazima istraživanja koje je izvela organizacija IFP Energies Nouvelles po narudžbini od strane T&E.

Upkros tome što su emisije čestica čađi i nečistoća, umanjene s prelaskom na sintetičko gorivo, i dalje se pri svakom prevaljenom kilometru u vožnji ispusti oko dve milijarde takvih komadića i uz sagorevanje podobnijeg goriva. Istraživači su poredili rezultate laboratorijskog testiranja emisija iz benzinskog motora i tri različite sorte sintetičkog goriva.

Tako je i opaženo da prilikom sagorevanja sintetičkog benzina nastaje do tri puta više ugljen-monoksida spram klasičnog benzina. Inače, ugljen-monoksid je uzročnik nedostatka kiseonika neophodnog za rad srca i mozga. Isto tako, emituje se i dvostruko više amonijaka koji je lako reaktivan s ostalim elementima vazduha, na koji način dolazi do formiranja čestica (PM2.5) koje su izrazito opasne po zdravlje ljudi i doprinose razvoju astme, bolesti srca i karcinoma.

Julika Poliskanova, više pozicionirani rukovodilac odeljenja za vozila i elektromobilnost ekološke organizacije T&E, je povodom rezultata istraživanja izjavila sledeće: “Nema tog medijskog spina koji može da pobedi zaključke do kojih dolazi nauka prilikom izučavanja posledica sagorevanja ugljenovodonika. Sve dok budemo sagorevali bilo kakvo gorivo u motorima s unutrašnjim sagorevanjem, udisaćemo zagađen vazduh u gradovima. Zakonodavci koji favorizuju upotrebu sintetičkih goriva pokušavaju da osude javnost na naredne decenije trovanja vazduha, što se može izbeći.”

Sintetička goriva kao goriva za bogate

Jedan od zaključaka studije koju je naručila organizacija T&E se ogleda i u tome da će eventualne mogućnosti koje zakonodavac ostavi u smislu upotrebe veštačkih goriva biti i uvećanje troškova za vozače. Navodi se da bi vozač konvencionalnog vozila koji toči veštačko gorivo, u pet godina eksploatacije morao da izdvoji za deset hiljada evra više u to ime, u odnosu na kolegu za volanom baterijskog četovorotočkaša. Između ostalih razloga, i ovo je jedan od ključnih koji sintetička goriva čini nepodobnim, na veliku tugu promotera istog unutar same automobilske industrije.

Oskudno i energetski intenzivno gorivo

Uprkos velikoj halabuci koju su na ovu temu podigli neki proizvođači, možda najviše Porsche, danas sintetičko gorivo ne možete pazariti nigde. Zarad sprovođenja ovih testiranja, IFP Energies Nouvelles je bio prinuđen da proizvede stotinu litara takvog energenta. Komercijalna proizvodnja veštačkog benzina je mnogo manje efikasna od proizvodnje goriva za elektromobile.

Da bi se snabdelo samo 10% od svih novih vozila veštačkim benzinom, biće potrebno utrošiti za 23% više energije iz obnovljivih izvora, nego da je odabrana strategija elektrifikacije te flote u Evropi, još je jedan od zaključaka nezavisnog istraživanja koje je organizovao T&E. U studiji se navodi da bi bilo mudro proizvoditi sintetička goriva za avione koji ne mogu da se oslone na baterije, na koji način bi se nekako i moglo pomoći očuvanju prirode.

Pomenuta Julija Poliskanova je dodala: “Veštačka goriva su izgubila u pokušaju da se nametnu kao čisto rešenje, blizu čega ona ne mogu ni da priđu. Najčistija solucija se ogleda u baterijskim automobilima koji su pritom i najefikasnije i najpristupačnije oruđe u borbi za dekarbonizaciju, dok sintetička goriva mogu biti opcija tamo gde upotreba baterija nije podesna. Kredibilitet evropskog političkog establišmenta je na kocki, a svako skretanje ka veštačkim gorivima daje novi život velikim zagađivačima, odnosno SUS motorima.”

Poslanici Evropskog parlamenta i vlade država članica trenutno su u procesu odlučivanja o predlogu Evropske komisije kojim je predviđen prestanak prodaje vozila pogonjenih SUS motorima počev od 2035. godine, što besmislenim čini i ideje o sagorevanju sintetičkog goriva u vozilima na putevima EU, a isto važi i za Toyotine utopističke ideje o sagorevanju vodonika u motorima s unutrašnjim sagorevanjem.

AutoRepublika

(822)