1. Home
  2. Kupovina
  3. automobila
  4. Istraživanje: Volvo priznao da proizvodnja elektromobila generiše 70% više emisija…
Istraživanje: Volvo priznao da proizvodnja elektromobila generiše 70% više emisija…

Istraživanje: Volvo priznao da proizvodnja elektromobila generiše 70% više emisija…

2.31K
5

…U odnosu na isti proces kod konvencionalnih modela

Sudeći po nalazima studije koju je obavio Volvo, električni automobili švedske marke su u samom proizvodnom ciklusu značajno manje ekološki podobni u odnosu na konvencionalne automobile brenda, ali se tokom prvih par godina eksploatacije, rezultati iz oblasti zagađenja prirode izjednačavaju.

Ekvilibrijum u nivoima zagađenja konvencionalnih i električnih automobila se postiže nakon što vozilo prevali 77 hiljada kilometara, što je proračun koji važi pod uslovom da se četvorotočkaši proizvode i koriste u zemljama Evropske unije.

Mnogi proizvođači automobila javno i odlučno izražavaju želju da se prebace na ponudu isključivo električnih automobila, ali istovremeno najavljuju i da teže ka uspostavljanju ugljenične neutralnosti u proizvodnom procesu. Međutim, sudeći po zaključcima koje je izveo Volvo, koji inače ima za cilj da postane električna marka od 2030. godine, te dve težnje nisu na istoj liniji, odnosno direktno protivreče jedna drugoj.

Na ovu temu je pisao i sajt Autotrader, koji je izvestio da je proizvodnja baterijskog modela Volvoa C40 Rechargea, uslovila za 70% više štetnih isparenja u odnosu na proizvodnju konvencionalnog ekvivalenta, krosovera označenog sa Volvo XC40.

Svi faktori su bili uzeti u obzir tokom izvođenja istraživanja, pa je tako obuhvaćen celokupan proizvodni ciklus, počev od ekstrakcije sirovina do izlaska gotovog proizvoda iz fabričkih hala i dopreme do izložbeno-prodajnog salona. Ispostavilo se, nakon sagledavanja svih efekata, da su emisije u proizvodnji električnih vozila daleko obimnije od onih koje nastaju u procesu stvaranja automobila sa SUS motorom. Pretpostavljamo da su ovde sagledavani samo efekti emisija ugljen-dioksida, ali ne i ostalih zagađivača. Naposletku, deluje da se u poslednje vreme jedino i priča o ugljeničnom zagađenju.

Ovo sigurno znate i bez ove studije. Najviši nivoi štetnih emisija generišu se u postupku proizvodnje litijum-jonskih baterija i njihovih komponenata. Preciznije navedeno, više od trećine ukupnih emisija koje nastaju tokom montaže elektromobila, može se pripisati proizvodnji baterijskog pakovanja. Ovo konkretno egzaktno važi kod proizvodnje Volvoa s indeksom C40. Treba znati da model XC40 Recharge deli brojne ostale komponente s konvencionalnom verzijom švedske marke.

Međutim, ovde se studija ne završava i kraj definitivno nije onakav kakav bi tradicionalisti voleli da bude. Naime, istraživači su pokušali da simuliraju situaciju u kojoj se baterijski i konvencionalni automobil „teraju“ oko 200 hiljada kilometara, pa su tako došli do zaključka da emisije koje uslovljava motor s unutrašnjim sagorevanjem veoma brzo smanjuju inicijalnu ekološku prednost istih, a to sve zavisi i od toga na koji način je proizvedena struja koja se koristi kao gorivo. Što je veći udeo energije dobijene iz obnovljivih izvora, to se brže topi početna prednost automobila koji troše naftu ili benzin.

Ako bi se u razmatranje uzeo energetski miks koji je trenutno aktuelan na globalnom nivou, onda bi se moglo zaključiti da se ekološka (ne)podobnost vozila, konvencionalnih i baterijskih, izjednačava posle oko 110 hiljada kilometara eksploatacije. Međutim, pošto je udeo zelene struje u energetskom bilansu zemalja EU značajno viši, onda je na tlu Evrope, ekološki skor vozila dve tehnologije, ujednačen već posle 77 hiljada kilometara. Kada bi bilo moguće da se baterija elektromobila dopunjava isključivo strujom dobijenom iz obnovljivih izvora, prag balansa bi bio na nivou od oko 48 hiljada kilometara.

AutoRepublika

(2308)

Komentari objavljeni na portalu "Auto Republika" ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst. Redakcija "Auto Republike" zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.
guest
5 Komentara
Inline Feedbacks
View all comments
Yrraf

Najzad smislena studija i opipljivi podaci o eko-tranziciji. Potrebno je na desetine ovakvih studija da bi se dao konačan sud i donosili propisi. Dosta je lepo i podrobno opisano i pokrivena glavna pitanja u tekstu. Meni nedostaje samo par informacija. Da li su uračunati gubici na mreži kod EV odnosno da li se računa ispušteni CO2 po dostavljenom KWh ili ukupne emisije elektro sistema uključujući gubitke? I mnogo bitnije pitanje, da li su razmatrani efekti brze elektrifikacije? Zašto ovo pitam? Pa zato što udeo zelene energije u el. sistemu danas nije relevantan za ovakvu studiju. Ako EU zakonski zabrani SUS… Pročitaj više »

branilo

Нико не спомиње проблем рециклаже дотрајалих батерија !

Zsphere

Mislim da je sva ova priča o svijetloj buducnosti sa elektricnim automobilima na baterije totalna manipulacija odnosno dio predstave. Negdje sam citao kako su inzinjeri u energetskom sektoru u Srbiji racunali ako bi 100% automobila u Srbiji koristili baterije da sa obzirom na proizvodnju el energije ne bi ostalo ni za jedno domacinstvo da upali sijalicu. Takodje baterije su totalno primitivan sistem odnosno Tesla je prije 135 godina to dokazao i daleko prevazisao takvu vrstu napajanja. A mi jos uvijek o toljagama pricamo kao o svijetloj buducnosti 🤣

moron

Dobar tekst. Veoma razumno deluje izneta argumentacija.
Dosadašnji komentari još bolji.

karburator

U startu je greška. Zagađenje atmosfere, ili tla, proističe iz proizvodnje litijumskih baterija, dešava se tamo gde se one proizvode, i pripisuje se njima, proizvođačima baterija, a ne proizvođačima vozila. Te su dve proizvodnje i odeljene i dislicirane. Baterije za EV proizvode samo tri firme na svetu a ni jedna nije u Evropi. Tako da Volvo ne brine – on samo ugrađuje baterije. S druge strane, 1 litar motornog ulja za SUS motore, ako se ispusti u tlo, zagađuje 1 milon litara tla. A obaška što je oko naftnih bušotina u Africi npr. stotine km oko njih blatnjava mazutna, mrtva… Pročitaj više »