AR pijaca klasika: Ko bi rekao da se na slici krije legenda?
Kao velikom ljubitelju Forda, uvek mi je teško padalo to što je Chevrolet iz 1957. godine danas daleko popularniji, poželjniji i generalno, više cenjen nego moj omiljeni brend iz iste godine. Ne zato što je navodno bio bolji, jer zaista nije, već iz prostog razloga što se Ford daleko više dopao kupcima kada je bio novi, o čemu sam ranije i pisao, ali danas uživa u daleko manjem ugledu.
Ruku na srce, postoji i veliki broj poželjnih modela, kao što je prelepi Skyliner koji je pružao jedan od prvih posleratnih kupe-kabrioleta na svetu, i luksuzni Fairlane, ali je opet činjenica da je Chevrolet iz 1957. godine onaj koji svaki kupac želi.
Ali „nov spram novog“, Ford je spomenute godine bio apsolutni kralj. Ne samo u izložbeno-prodajnim salonima već i po pitanju performansi, o čemu svedoči i model Custom koji vidite na priloženim fotografijama.
Na prvi pogled liči na svaki drugi Custom opremljen motorom s šest linijski postavljenih cilindara, koji je tada važio za bazni i najjeftiniji model američkog proizvođača. Međutim, ovde je reč o jednom od samo 65 primeraka koji su fabriku napustili sa V8 motorom zapremine 312 kubnih inča (5,1 litra) i kompresorom razvijenim od strane firme McCullough. Njegov vlasnik je čovek po imenu Rendi Holms i on kaže da je ovaj Ford kupio njegov otac Džon, i da je automobil od prvog dana u porodici.
Dok je kompanija koju je osnovao Henri Ford bila prva koja je ponudila V8 motor u masovnoj proizvodnji još 1932. godine, do kasnih pedesetih godina prošlog veka, trend su pratili i glavni rivali poput Chevroleta i Plymoutha.
Posebno je impresivan bio Chevrolet koji je eksperimentisao sa direktnim ubrizgavanjem goriva, pa je Ford odlučio da mu se suprostavi dodavanjem kompresora. Da bi se automobil kvalifikovao za bilo koji šampionat, fabriku je moralo napustiti najmanje stotinu jedinica, a cilj Forda je bio u vidu trkanja na peščanim plažama u gradu Dejtona Bič, unutar američke savezne države Floride.
Proizvođač je zaista uspeo da spremi sto primeraka, i to 65 njih u baznom paketu opreme Custom, zatim još petnaest u formi na dvoseda Thunderbird, i na kraju još dvadeset u obličju kabrioleta Fairlane 500 Sunliner. Upravo je Custom bio najpoželjniji od njih, pošto je uglavnom bio slabije opremljen pa samim tim nije imao dodatnu masu.
Rendijev otac Džon je preuzeo vlasništvo nad vozilom početkom 1957. godine u američkoj saveznoj državi Mičigen i dugo godina ga je koristio kao porodično vozilo, iako je ispod haube razvijao 300 konjskih snaga i pružao impresivne performanse. Koliko impresivne? Pa spomenućemo da je ubrzanje od nule do 100 km/h trajalo svega 6,5 sekundi uz maksimalnu brzinu od 220 km/h. Za automobil sa masom od preko 1,5 tona, i onim čiji je agregat uparen s trostepenim automatskim menjačem, to je više nego odličan rezultat za period od pre pedeset i kusur godina.
Do ranih sedamdesetih godina, Custom je već na satu imao brojku od preko sto hiljada kilometara, a kako završna izrada Fordova iz navedenog perioda nije bila na nekom naročitom nivou, tako ga je Rendi sve manje vozio. To se pretežno odnosilo na pojavu korozije, a kada je započeo da mu zadaje i mehaničke promene, jednostavno ga je pakirao u hangar i zaboravio na njega.
Priča ipak ima srećan kraj pošto je vlasnik proveo sedam godina u procesu restauracije u periodu od 2011. do 2018. godine pre nego što je Ford kompletiran. Pokušao je da sačuva većinu originalnih delova, posebno onih mehaničkih, ali određenim delovima limarije nije bilo spasa.
To je predstavljalo problem pošto, kao što smo rekli, Chevrolet iz 1957. godine je danas značajno popularniji od Forda, pa samim tim je i dostupnost delova za „plavi oval“ značajno inferiornija.
Ipak, vlasnik kaže da se trud isplatio, pošto su njegovi roditelji još uvek među živima i nisu krili iznenađenje kada je Custom kompletiran. Ako ništa drugo, ovaj put, Ford je taj koji je dobio retku, ali vrednu bitku iako će verovatno nastaviti da bude u senci rivala iz General Motorsa…
Zoran Tomasović
(304)
