Koji je motor jeftiniji za čip tjuning, dizel ili benzinski?

Kao što većina zna, čip tjuning je anglosaksonska kovanica koja označava ime za proceduru kojom se „optimizuje“ automobilski softver, a sve s ciljem uvećanja snage motora i/ili postizanja niže potrošnje goriva.

Sama realizacija procedure koju podrazumeva čip tjuning jeste relativno jednostavna i sastoji se od izmene radnih parametara motora, pri čemu možemo pomenuti vreme ubrizgavanja goriva, pritisak turbo punjača i slično.

Znamo da u poslednje vreme proizvođači automobila umanjuju broj varijacija na temu ugrađenih motora u konkretne modele. To je moguće jer neki konstruktori nude čak tri ili četiri „različita motora“, a koji su zapravo identična pogonska jedinica (posmatrano u užem smislu), samo sa različitim potencijalima kada pričamo o snazi koju nude. Blok cilindara je u svakoj od tih modifikacija poptuno idenitčan.

Ono što se definitivno razlikuje, tiče se elektronskog upravljanja isporučenom snagom motora. Pa je tako moguće ponuditi dvolitarski motor koji u jednom izvođenju razvija, recimo 150 konjskih snaga, a u drugim 170, pa i 190 „konja“. Ljudi bi najviše voleli da je sve to zaista tako, ali nije, jer se skoro sve na motoru, osim pomenutog bloka cilindara menja sa prirastom snage. Kod jačeg agragata, drugi su klipovi, međuhladnjak, turbo punjač i dizne.

Krajnje banalizovano, ali opet potpuno verodostojno, veća snaga motora nameće i performantnije kočnice i adekvatno rešen (prilagođen) sistem hlađenja, hardverski redefinisane još neke sklopove na vozilu, što nije pokriveno „inoviranjem softvera“, „remapiranjem motora“ i slično, a što je praktično jedino što se čip tjuninigom menja.

Onaj ko je zainteresovan za realizaciju čip tjuninga, svakako želi da zna i koliko taj zahvat košta, a jasno je da cene variraju zavisno od toga koji tip motora je u pitanju, a što uslovljava i obim i kompleksnost usluge. Na primer, uobičajeno je da „dodavanje snage“ dizelu obično staje manje nego što ista procedura košta kod benzinca.

Ne samo što je intervencija ovog tipa kod dizela pristupačnija, već se njome može i više profitirati. Većina dizel motora savremenog doba koristi turbo punjač što donosi višestruke dobrobiti, pa se tako uticajem na rad istog može ishodovati 20 do 3o procenata više snage, dok je kod atmosferskih motora to uglavnom moguće samo do nivoa prirasta moći od 3 do 7%.

Prva i očigledna prednost čip tjuninga se ogleda u više snage koja bude stavljena na raspolaganje vozaču. Pored toga, kažu da je moguće redukovati i potrošnju goriva do 15%. Međutim, vlasnik automobila koji podvrgne svoje vozilo tom zahvatu, nužno se suočava s gubitkom garancije, a nestručne modifikacije mogu dovesti do oštećenja turbo punjača, pa i drugih sklopova na automobilu.

Neke implikacije mogu doneti i preuranjeno i prekomerno habanje spojnice ili čak i kočnica. Čak i stručno pružene usluge, koja podrazumevaju (samo) izmene programa upravljanja radom motora, bez zamene fizičkih komponenti, kako bi se harmonizovale moći motora i prateća motorna infrastruktura, dovode do preuranjenog habanja mnogih delova, najpre turbo punjača.

Za one koji na kraju smatraju da majstori koji znaju i prodaju usluge čip tjuninga, umeju i mogu bolje i više od inženjera koji rade kod automobilskih proizvođača, i voljni su da iskažu veće poverenje u njihovu ekspertizu od vere koju imaju prema industrijskim divovima, treba da prime k znanju da veća snaga donosi i veću odgovornost, pa treba posebno biti oprezan u saobraćaju.

Zato pamet u glavu!

AutoRepublika

(2669)