Studija: Proizvodnja elektromobila za trećinu štetnija po prirodu od montaže konvencionalnih
Eksperti čikaške laboratorije zvane Argonne National Laboratory su sproveli istraživanje kojim je razotkreveno da je, u smislu ugljeničnog otiska, po prirodu mnogo pogubnija proizvodnja baterijskih modela automobila od onih koji koriste tradicionalne motore s unutrašnjima sagorevanjem. Razlika u negativnim efektima po prirodu se meri s 32%, za koliko priroda ostaje više hendikepirana pri sklapanju elektromobila. Ipak, tokom samog životnog veka, odnosno tokom eksploatacije vozila se ta razlika kompenzuje, pre svega zbog odsustva lokalno generisanih emisija, na koji način se ova vozila kvalifikuju za ekološki podobna.
Eksperti su napisali dokument na osnovu kog se vidi da su u razmatranje uzeli hiljade različitih faktora, počev od tipa metala koji je korišćen u baterijama, pa sve do upotrebljene količne aluminijuma i plastike u baterijskoj strukturi. Rukovodeći analitičar u laboratoriji Džerod Korej Keli je izjavio da je tokom proizvodnje električnog vozila u atmosferu ispušteno više ugljen-diosida u poređenju sa istim postupkom prilikom sklapanja tradicionalnog, termičkim motorom pokretanog automobila. Razlika koja je nepovoljna po električne četvorotočkaše se generiše u sektoru proizvodnje baterijskih ćelija.
Istraživači su pokušali da nađu odgovore na još neka, s ovim skopčana pitanja koja se neizostavno nameću. Tako su zaključili, izračunali koliko kilometara električni Teslin Model 3 mora prevaliti kako bi neutralisao efekat povišenog nivoa štetnih emisija ugljen-dioksida koje kroz proizvodnju uslovi, u odnosu na konvencionalni bestseler Toyotu Corollu u benzinskoj verziji.
Dakle, u uslovima eksploatacije koji su karakteristični za Kinu ili Poljsku (a možemo ovde slobodno dodati i Srbiju), gde se električna energija uglavnom proizvodi na najprljaviji način, odnosno sagorevanjem uglja, naučnici su zaključili da će baterijski automobil postati ekološki prihvatljiviji od onog sa SUS motorom, tek posle 126.655 kilometara. Nasuprot tome, u Norveškoj, gde je napuštena proizvodnja struje kroz spaljivanje gomila uglja, tačka ravnoteže se postiže već nakon 14.000 kilometara koje baterijski model pretrči. U Americi, gde je četvrtina struje generisana u okviru zloglasnih termoelektrana, ekvilibrijum se pronalazi na 21.735 kilometara.
Sudeći po tome šta kažu eksperti, proizvodnja električnog automobila srednje veličine vodi ka emisiji od 47 grama ugljen-dioksida po milji pređenog puta (malo više od 1,61 kilometara). Pride, ova cifra se odnosi samo na emisije koje nastaju do momenta isporuke ka kupcu. Kod konvencionalnog vozila slične veličine, taj parametar je na nivou od 32 grama jedinjenja CO₂, opet po prevaljenoj distanci od jedne milje.
Ali, nije sve tako crno za električne automobile. Kako je Reuters izvestio, u najgorem slučaju, odnosno onda kada električni automobil dobija energiju samo putem sagorevanja uglja, odnosno dobijenu u termoelektrani, tokom godine će emitovati 4,1 tonu jedinjenja CO₂, dok će analogna cifra kod benzinskog vozila iznositi više od 4,6 tona.
AutoRepublika
Izvor: Reuters
(960)
No džabe je njima pričati sve to. Zaglupljenim masama je prodata priča kako sve što nema „prljavi“ benzinski ili dizel motor prihvatljivo.
Takođe, oni koji to propagiraju svoje dvorište žele očistiti i prikazati ga kao „raj na Zemlji“ bez „otrovnog“ CO2, koji pride svi ispuštamo disanjem. A pritom će zemlje trećeg sveta učiniti toksičnim, i napraviti njih paklom, što svakako nije ljudski.
Ali, koga to briga, kad može preko toga da se zgrne brdo para.
Reklo bi se da neko ne čita dalje od naslova.
To što si ti ispranog mozga ne smeta mi da čitam ovakve članke.
Da znaš da čitaš ne bi tvrdio to što tvrdiš.
Oprosti mu, dečko je samo slijep i malo više tup.
Evo nekih citata koji su preskočeni u tekstu iznad. „Michael Wang, senior scientist and director of the Systems Assessment Center at Argonne’s Energy Systems division, said EVs then generally emit far less carbon over a 12-year lifespan.“ …EV generalno emituju daleko manje CO2 u dvaneastogodišnjem životnom veku automobila. Direktor evropska kompanije IHS sa sličnim istraživanjem… „Its “well-to-wheel” study showed the typical break-even point in carbon emissions for EVs was about 15,000 to 20,000 miles, depending on the country, according to Vijay Subramanian, IHS Markit’s global director of carbon dioxide (CO2) compliance. He said using such an approach showed there were… Pročitaj više »
Rešenje svakako nije vraćanje točka istorije ka SUS polju, već razvoj ekološki pže (odobnijih baterija, kao i proizvodnja električne energije iz obnovljivih izvora. Ma koliko voleo „prave“ motore, mnogo su kvarljiva roba i stalno nešto traže, najmanje ulje i filtere…
Baterije ne mogu biti ekološki razvijene sa tehnologijama koje će biti dostupne ni u narednih 50 godina. Pogledaj neki od dokumentaraca šta ostaje na iskopinama gdje se vade elementi potrebni za baterije. Kad tome dodaš transport teretnim brodovima plus zagađenje od prerade elemenata, plus zagađenje od proizvodnje baterija dobija se dugoročni impakt na zagađenje koji je ogroman o kojem niko ne priča jer se još nije desio, ali počinje da se dešava. Plus baterije kakve god bile neće moći da se mijenjaji u mnogim automobilima jer će se ići ka proizvodnji koja ima što manje dijelova. Automobil el će bukvalno… Pročitaj više »
Ne mogu ni SUS pogoni biti ekološki razvijeni sa aktualnim tehnologijama, pa što sad?! Postupna elektrifikacija uz manje više potpuni prelazak na EV u 15 godina je globalna politička odluka i zato ireverzibilan proces. Uostalom, EV ima i svojih prednosti, a što se prije naviknemo na njih, tim bolje za sve. 🙂
Nijedan proces nije ireverzibilan. Potreban je samo jedan faktor, a to je kolektivna svijest. Jaka kolektivna svijest stotina miliona ljudi ujedinjenih u istoj želji može da pomjeri planine bukvalno, a kamoli zaustavi šaku jada od Brisela i sličnih mjesta od nametanja kapitalističkih i imperijalističkih tendencija. Imali smo od 1945 intenzivan razvoj nuklearne energije pa gledaj gdje nas je to dovelo. Sad se nastoji riješiti nuklearnog otpada, ugasiti nuklearne elektrane, demilitarizovati zemlje od nuklearnog naoružanja. Šta nam je nuklearna energija donije dobrog?Ništa bukvalno. Ne može nas odvesti u budućnost, ne može nas odvesti u svemir. Rekao sam već jednom. U osnovi… Pročitaj više »
Eh da, i ja sam svojedobno bio “dijete cvijeća” i zalagao se za “novi i bolji svijet”. Ali realnost je drugačija, a takvi kao ti (pa i ja 🙁) smo u manjini. Zaboravi na “jaku kolektivnu svijest”, tako nešto ne postoji na Balkanu, a dvojim da uopće. Osim toga, popričaj malo sa “milenijalcima”, pa ćeš uvidjeti kako stvari stoje. Npr. moji sinovi tretiraju auto kao ja veš mašinu: služi svrsi ili ne; ostalo ih ne zanima. Naravno da ćemo i dalje se družiti na Auto Republici i diskutirati o SUS automobilima, ali izumiremo kao SUBNOR, nažalost (ili na sreću). 😉
Slažem se sa tobom druže moj za milenijalce. Zbog toga sam upravo spomenuo kolektivnu svijest. Jedino se udruženim snagama možemo oduprijeti i edukovati nove naraštaje. A za milenijalce i generaciju X su krivi Brisel i globalistička politika. Napraviti od novih generacija doslovno imbecile.
Slažem se ali je ekološki aspekt proizvodnje baterija ono što će još dugo tražiti adekvatne odgovore.Ekološka proizvodnja litijuma iz morske vode desiće se tek kad se rezerve litijuma iz zemlje iscrpe, dakle u našoj dubokoj penziji, možda ni tad.
A od čega Norveška dobija struju? Dobijaju pare od nafte o ovamo glume ekologe…
Norveška struju dobija iz 100% obnovljivih izvora, najviše su hidroelektrane u pitanju na mnogobrojim jezerima kojih imaju „samo“ oko 400.000. 🙂
Inače gotovo pola proizvodnje bušotina je prirodni gas te samo oni namiruju oko 22% svih potreba za istim EU.
Zadnjih 10 godina se udeo nafte i gasa u BDP-u NO smanjuje te je sada pao na oko 40%.
I normalno je menjati se, kada bi se bar svaka zemlja osvešćivala gde bi nam kraj bio. I ja popujem svašta 😀
https://www.norskpetroleum.no/en/production-and-exports/exports-of-oil-and-gas/
Kako dobiti električnu enegiju iz jezera? Misliš na vještačke akumulacije?
Veštačke akumulacije su u Norveškoj i proširena prirodna jezera koja se pune vodom uglavnom od otapanja snega i leda. Sva ta ukroćena voda završava na kraju u rekama.
To da imaju 400.000 jezera je samo radi lakše ilustracije koliko imaju vode.
Podatak iz 2018. je i da su hidroelektrane u No učestvovale sa oko 95-96% proizvodnje električne energije.
Napredak je lepa stvar mene samo interesuje što se u tim studijama o tome što elektromobilii ne zagađuju životnu sredinu i to je stvarno lepo ali šta će biti sa reciklažom istih pritom najviše mislim na baterije ako čekamo da takve automobile vadimo posle 30tak godina iz potoka da ih recikliramo nije baš pametno o tome se najmanje priča