1. Home
  2. Istorija
  3. Zanimljivost dana: DeTomaso Mangusta – ubica Shelby Cobre
Zanimljivost dana: DeTomaso Mangusta – ubica Shelby Cobre

Zanimljivost dana: DeTomaso Mangusta – ubica Shelby Cobre

608
4

Sigurno smo dosta puta pisali o tome kako su određeni legendarni proizvođači automobila nastali samo zato što je neko naljutio nekoga, a ovaj bi pak poželeo da se osveti. Najpoznatiji slučaj je onaj koji je zabeležen kada se Ferućio Lamborgini zamerio Encu Ferariju, u priči kako mu se ne dopada kvačilo na Ferrariju 250 GTO, na šta mu je ovaj odgovorio da se drži svojih traktora, a kao rezultat tog konflikta je nastala jedna od najpoznatijih firmi širom sveta u oblasti egzotičnih automobila.

U ovom izdanju zanimljivosti dana ćemo obratiti pažnju na period kada se legendarni Kerol Šelbi nekome zamerio.

Svi smo naravno čuli za DeTomaso Panteru, o kojoj smo svojevremeno i pisali, ali pre ovog superautomobila je postojao model Mangusta, a njega ćemo sada predstaviti, barem u kratkim crtama.

Kada je imao samo 27 godina, Alehandro Detomazo je emigrirao iz Argentine i uselio se u Italiju 1955. godine, sve s ciljem da postane profesionalni vozač u tadašnjem šampionatu Grand Prix, a koji je bio prethodnik današnje Formule 1. Grad Modena je postao njegov novi dom, a dve godine kasnije, mladi Alehandro uspeva da ostvari svoj san kada se pridružio privatnom timu Scuderia Centro Sud.

Iako će voziti svega dve trke, ljubav prema brzim automobilima će nastaviti da raste do te mere da je 1959. godine osnovao firmu DeTomaso Automobili, što je učinio s ciljem da napadne rivale kao što su Ferrari, Maserati i Alfa Romeo.

Prvi serijski proizvod nove firme je debitovao četiri godine kasnije i nosio je ime Vallelunga. Po većini karakteristika je brzo zaboravljen, pošto ga je pokretao Fordov 1,6-litarski benzinac iz modela Cortina koji je razvijao svega 100 konjskih snaga. Iako je Vallelunga bio težak samo 726 kilograma, njegove performanse su bile daleko od onih koje je Alehandrao želeo da vidi.

Istovremeno kada je DeTomaso predstavio svog pionira, legendarni Kerol Šelbi je tražio partnera za takmičenje u tadašnjoj seriji Can-Am. Pošto je kompletan razvoj bio jako skup, Šelbi se nadao da će pronaći saradnika u Evropi gde bi preuzeo šasiju i školjku, a zatim ugradio Fordov motor kao što je bio slučaj sa modelom Cobra.

Tokom posete Italiji, Šelbi je imao priliku da se upozna sa Vallelungom i iako su performanse bile razočaravajuće, šasija mu se dovoljno dopala da uđe u saradnju sa DeTomasom. U Modenu je čak poslat i dizajner Pit Brok da pripomogne u razvoju noviteta koji je dobio kodnu oznaku P70.

Kako prenose istorijske knjige, Alehandro i Šelbi se nikako nisu slagali u kom pravcu će projekat da ode. Kada je postalo jasno da planiranih pet primeraka neće biti spremni za početak sezone iz 1965. godine, američka strana se povukla iz priče, s ciljem da se fokusira na trke izdržljivosti sa novim Fordom GT40.

DeTomaso je na kraju kompletirao jedan prototip model uz pomoć čuvene stilske kuće Carrozzeria Ghia i debitovao je pod imenom Sport 5000 na Salonu automobila u Torinu 1965. godine. Pokretao ga je Fordov motor zapremine 289 kubnih inča (4,7 litara) sa 485 konjskih snaga, što je ujedno bio ključni razlog za Šelbijevo nezadovoljstvo pošto je želeo takozvani „big block“ zapremine 428 kubnih inča (7,0 litara) da se suprostavi Chevroletu. Sport 5000 se takmičio i na jednoj od trka Formule 1 pre nego što je odustao zbog mehaničkih problema, a početkom ove godine je prodat za čak 1,7 miliona dolara.

Malo je reći da je Alehandro bio razočaran, ali je odlučio da se osveti Šelbiju na jedini način na koji je znao. To se naravno odnosi na proizvodnju automobila koji bi porazio Cobru ne samo na ulici, već i na trkačkim stazama širom sveta. Korišćena je ista šasija kao i sa spomenutog projekta P70, a za stil se postarao legendarni Đorđeto Đuđaro.

Automobil je dobio ime Mangusta po italijanskoj reči za životinju mungos. Zašto baš takvo ime? Pa, verovatno zato što je mungos jedina životinja na svetu koja može da usmrti zmiju kobru.

Mangusta je pružao Fordov motor zapremine 289 kubnih inča (4,7 litara), postavljen u zadnjem delu automobila, a ironično, reč je o istom agregatu koji je pokretao i prvi Mustang Shelby kao i Cobru. Razvijao je 306 konjskih snaga i mogao se pohvaliti ubrzanjem iz mirovanja do 100 km/h za 5,9 sekundi uz maksimalnu brzinu od 250 km/h.

Spomenućemo da se snaga prenosila na zadnje točkove preko petostepenog manuelnog menjača. Pored moćnog američkog motora, Mangusta se mogao podičiti i disk kočnicama, sistemom nezavisnog ogibljenja, servo volanom i sa još mnogo toga. S negativne strane, raspored težine je bio loš (32/68), čime stabilnost vozila i nije bila najbolja, a pride je enterijer bio jako skučen.

Premijera je usledila na Salonu automobila u Torinu 1966. godine gde je oduševljena publika bila očarana prelepim linijama, iako su istog dana debitoval i Ferrari 365 P Berlinetta Speciale i Lamborghini Flying Star II. Prodaja je startovala godinu dana kasnije, i tokom svoje kratke karijere, Mangusta će zapravo ostvariti sasvim solidan tržišni uspeh.

Nešto kasnije su američke verzije dobile i novi V8 motor zapremine 302 kubna inča (5,0 litara), ali je razvijao svega 230 „grla“ zbog sve strožijih zakona o izduvnim gasovima. Vredi spomenuti da je i predsednik General Motorsa, Bil Mičel bio toliki ljubitelj ovog sportiste da je lično za sebe naručio jedan primerak, a za takvu priliku DeTomaso je ugradio Chevroletov motor.

Proizvodnja će trajati do 1971. godine, i do tada će 401 primerak Manguste pronaći kupce, od čega je većina završila na američkom tržištu. Jenkijima se dopalo što je za cenu od 11.150 dolara (oko 82.940 „zelembaća“ u modernoj vrednosti novca) bilo moguće dobiti rivala Ferrariju ili Lamborghiniju. Jasno, tražena cifra za Mangustu je bila samo delić cene po kojoj su se prodavali primerci pomenuta dva apeninska proizvođača.

Mangusta nikada neće postati „ubica Cobre“ kako se Alehandro nadao, ali će istovremeno staviti DeTomaso na svetsku mapu, i omogućiti mu da stvori legendarnu Panteru…

Zoran Tomasović

(608)

Komentari objavljeni na portalu "Auto Republika" ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst. Redakcija "Auto Republike" zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.
guest
4 Komentara
Inline Feedbacks
View all comments
Bungi

Ovaj De Tomaso sa gornjih slika neodoljivo podsjeća na VW SP1 iz Brazila koji se proizvodio na bubinoj šasiji.

Matija

Kao prvo, zameni redosled jer Mangusta je bila u proizvodnji od 1967–1971 a VW SP1 od 1972–1976. Sada je jasno ko je kome bio uzor. Sto se tice slicnosti – uz malo mnogo maste (:-)!

Bungi

Da li sin liči na oca ili otac na sina, kao jaje jajetu liče.

Balkanboj

Oduvek mi se dopadao dizajn Đuđara i drugih Italijanskih kuća….
Farovi na ovoj Mangusti su ludi, evo primera kako izgledaju u otvorenom stanju, za upotrebu.
comment image
comment image