Koliko daleko dobacuje policijski radarski snop?

Sigurni smo da vam se dešavalo bezbroj puta da primetite kako vam vozači iz suprotnog pravca ablenduju, blicaju, upozoravajući vas na taj način da nailazite u zonu „vatrenog“ dejstva policijskog radara. Refleksna reakcija vozača je da u takvim okolnostima skloni nogu s gasa i uspori, a s tim u vezi se postavlja pitanje na kojoj distanci „hvata“ radarski talas, a na kojoj smo udaljenost van domašaja zlokobne sprave. 

Iako nas svakako ovo pitanje zanima, bitno je da naglasimo da ablendovanje vozača iz dolaznog saobraćaja može da znači i nešto drugo, a ne radarsku kontrolu, udes, radove na putu, kolonu vozila koja stoje i slično, pa je bitno usporiti, Da se vratimo mi na odgovor na osnovno pitanje, a koji je želeo da nam pruži pripadnik saobraćajne policije.

Naravno, više vrsta radara je dostupno na tržištu. Međutim, kako nemamo podatak o tome koje koristi naša policija, a tenderi su obično tajni kako bi se prikrila mafijaška ćud današnje vlasti, pribavili smo podatke o organima reda iz susedne Rumunije. Oni koriste vrlo moćne uređaje Tru Cam II, i da bi izmerili brzinu kretanja nekog vozila, obično zahtevaju samo trećinu sekunde, nakon što policajac „povuče obarač“.

Samo ovaj podatak je dovoljan da se zna koliko je besmislena upotreba bilo kakvih radar detektora, jer praktično vozač nema vremena da uspori. Dok bilo koji detektor reaguje, brzina je već očitana, a s njom, da se našalimo malo i sudbina.

Povrh toga, moderni radari prepoznaju i rad ometajućih spravica, i eto dodatnih problema za nesavesne vozače. U tim okolnostima brzina neće moći biti izmerena, ali će saobraćajac imati očitavanje, to jest dokaz da je vozilo opremljeno nedozvoljenim uređajem.

Još je jedan limit u vezi s radarima nekome važan. Naime, nisu u stanju da izmere brzinu kretanja objekta ako ona prevazilazi granicu od 320 km/h. Dodatno, radar može meriti brzinu iz svih pozicija, ali nikako dok se kreće. Umesto ručnih radara, za merenje brzine dok se vozilo iz kog se meri kreće, koriste se radari instalirani u samim vozilima, to jest presretačima.

Konačno, čak 1.200 metara je granična tačka koja deli bezbednu od zone u kojoj vas radarski zraci „hvataju“.

Inače, radar teži oko jednog kilograma, poseduje okidač, automatsku kaberu, dva sočiva… Zapis sa druma se čuva na zapečaćenom hard disku koji je integralni deo uređaja i ne može se brisati. Snimak može biti prenet na drugi disk putem čvrste veze i samo od strane ovlašćenog lica.

Za kraj još i da kažemo da je radarski pištolj u stanju i da izmeri distancu između uređaja i snimljenog vozila, što se u nekim državama nameće kao zakonska obaveza.

AutoRepublika

(19009)