Zašto nema mesta instant sekiraciji kada zasija lampica „Check Engine“?

Vozite, recimo autoputem, mirno i staloženo uz omiljenu muziku, a motor veselo prede. Odjednom, čini se niotkuda, pali se ona zloglasna lampica „Check Engine“, a vi padate u ponor misli o tome šta se dešava „s mašinom“ i koliko li će para ovaj problem da vam izbije iz džepa. E, pa da znate da ne mora tako, da aktiviranje te lampice ne znači nužno i da je u pitanju neki ozbiljnij kvar, pa čak ni ne znači da je u pitanju neko trajnije oštećenje oko kog bi imalo posla da bi se saniralo.

Žuta lampica „Check Engine“ se pali u situacijama kada elektronika detektuje izvesnu grešku u radu motora, automatske transmisije ili sistema za prečišćavanje izduvnih gasova. Kod koji je opisni u odnosu na tip problema koji je identifikovala elektronika vozila, zapisuje se na memorijsku karticu, kako bi majstori u servisu imali informaciju sa čim se suočavaju.

Ali, kao što rekosmo, to ne mora da znači da je u pitanju nešto maligno s vozilom. Na primer, može se desiti da je otkazao senzor protoka vazduha ili pak senzor lambda sonde. Ako bi to bio slučaj, to bi značilo da čak i čovek s površnim znanjem mehanike, ili neki „suvorukasti“ tip može izvršiti popravku, to mogao obaviti, to jest zameniti ih. Isto tako se može desiti i da je lambda sonda navlažena, u kom slučaju samo treba pričekati da dođe do prirodnog isparavanja, i problem rešen, a ruke nisu čak ni isprljane.

Ako imate krosover, može se dogoditi da se pregreje elektromagnetska spojnica. To je uobičajen epilog kada se vozač zaigra s pogonom na sve točkove na nekom blatnjavom terenu. Nakon te vrste preterivanje se ume upaliti žuta „čarobna lampica“, a iskusni dijagnostičari ovako generisani bljesak lampice nazivaju „opštim kvarom“, što znači da malfunkcija sistema dolazi po osnovu grešaka koje se ne tiču motora, dok je s njim sve u redu. Zato i nema mesta panici. Sve što treba uraditi jeste da se ohladi kvačilo, što se postiže kada vozilo radi na leru, s menjačem u neutralnoj poziciji. Nakon protoka dovoljno vremena, lampica će se ugasiti.

Identična priča je primenjiva i u slučaju pregravanja menjača kada njegovu ulogi igra varijator, a ista priča je i s robotizovanim menjačima. Radna tečnost varijatora se može pregrejati tokom dugotrajnih vožnji pri visokim brzinama kretanja, dok se i robotizovani menjač može „umoriti“ ako ste agresivni s njim na nekom jačem usponu.

U svim ovim slučajevima važi isto pravilo. Dakle, stanite, odmorite i rashladite ove sisteme i sve će biti u redu. Lepo je znati da će se lampica upaliti blagovremeno, odnosno pre nego što tečnosti u menjaču dostignu kritično visoke temperature. Na taj način elektronika prevenira ozbiljna pregrevanja.

Naposletku, vizuelni alarm žute boje može početi da bode oči i zbog problema sa EGR (Exhaust Gas Recirculation) ventilom, koji obično biva zapušen. Obično se taj problem ne manifestuje momentalno na rad motora, dok vozač ima dovoljno vremena da reši problem s tom komponentom i očisti je od čađi i naslaga uzrokovanih ugljenikom.

Ne treba smetnuti s uma da upaljena lampica „Check Engine“ može indikovati i sasvim realan, ozbiljan problem, pa nije zgoreg posetiti majstora ako se problem u kratkom roku ne reši sam od sebe.

Inače, o tome šta koja lampica predstavlja na komandnoj tabli konvencionalnog automobila, možete pročitati u ovom iscrpnom članku.

AutoRepublika

(62551)