Početna Kupovina automobila Održavanje vozila Zašto se volan “trese” prilikom kočenja?
Zašto se volan “trese” prilikom kočenja?

Zašto se volan “trese” prilikom kočenja?

5.16K
11

Verovatno ste doživeli da nakon ugodnog krstarenja, vožnje “kao po oblacima”, volan počne da se trese “kao lud” kada pritisnite papučicu kočnice. Verovatno, prva pomisao koja se javi je da ste naleteli na neravnine na putu, koje prenose vibracije na upravljač. To može biti slučaj, ali vrlo je verovatno da se ne radi o tome.

„Šta prouzrokuje vibriranje volana prilikom kočenja?“ Nekoliko je mogućih odgovora, a neki su verovatniji od drugih.

Dakle, konstatovali smo da vibracije koje dolaze kroz stub volana mogu da budu prouzrokovane različitim stvarima. Primera radi, možda niste ni svesni da vam je „otišao“ nosač motora (kao u slučaju autora ovih redova). Moguće je da su naplaci iskrivljeni, da je homokinetički  zglob „na izdisaju“, kao i da je navrtka točka labava. Međutim, nijedan od ovih problema neće rezultirati pojavom da se volan trese prilikom kočenja. Gotovo uvek je ovde problem u kočnim diskovima.

„Šta je kočni disk?” Ovo je osnovno pitanje. Reč je o metalnim pločama koje “grizu” kočne čeljusti prilikom pritiska na papučicu kočnice. Između čeljusti i diskova se nalaze kočne pločice, koje naležu direktno na površinu diskova pod pritiskom čeljusti, te se na taj način usporava okretanje točkova, a samim tim i kretanje automobila. Da bismo razumeli zašto se volan trese prilikom kočenja, najpre treba da uvidimo princip rada kočnih diskova.

Kao što smo spomenuli, diskovi su najčešće napravljeni od metala i variraju u prečniku u zavisnosti od modela (i godišta) automobila. Prilikom kočenja, dolazi do generisanja visoke temperature, koja se mora ravnomerno rasipati širom čitave površine, da bismo se prijatno i komforno zaustavili. Međutim, diskovi imaju tendenciju da se vremenom habaju.

Kako se proces trošenja odvija, tako metal postaje sve tanji, a na određenim mestima može doći i do deformacija. Kada kočna pločica nalegne na disk pri visokim brzinama, te nesavršenosti prouzrokuju tutnjanje na papučici kočnice, koje se u vidu vibracija širi na upravljač.

Dobre vesti su da postoje jednostavne solucije za rešavanje ovog problema.

Kako se osloboditi vibracija na volanu prilikom kočenja?

Prvi korak u pronalaženju rešenja je utvrditi tačan uzrok zašto se volan trese prilikom kočenja. Kao što smo spomenuli, gotovo uvek problem leži u lošim kočnim diskovima. Što se ostalih uzroka tiče, oni obično za posledicu imaju da volan vibrira i u nekim drugim situacijama. S tim na umu, fokusiraćemo se na probleme s diskovima i njihovom rešavanju.

Jedan od mogućih uzroka vibracija u točkovima automobila su neravnomerno pričvršćeni diskovi. U tom slučaju, treba da odete do mehaničara da reši stvar. Za to se poslovično koristi moment ključ, da bi se izmerila zategnutost zaptivača. Svaki automobil ima svoje specifikacije, koje su obično odštampane na samom disku.

Češći slučaj su deformisani diskovi, a dijagnostika može da se izvrši uz pomoć jednostavnog testa – zavrti se disk rukom da bi se osetile nesavršenosti površine. Disk u dobrom radnom stanju će se okretati slobodno i vršiti kompletan okret bez detektovanja izbočina ili površina na kojima postoji otpor. Međutim, ukoliko mehaničar konstatuje neispravnost, imate problem s kočnim diskovima.

Za precizniju dijagnozu, najbolje je da majstor skine diskove i izmeri ih mikrometrom. Gruba mesta, kao i ona koja su pretrpela više habanja, mogu biti mašinski obrađena strugom. Tehnika podrazumeva skidanje tankog sloja metala, sve dok površina ponovo ne bude savršeno ravna. Ipak, ova taktika ne mora sama po sebi da bude najsrećnije rešenje. S obzirom na manjak materijala, disk je podložniji ponovnom deformisanju, što će se verovatno desiti u prilično kratkom vremenskom roku. U većini slučajeva, biće potrebna zamena, što je ujedno i najbolje rešenje.

Ono što će vas svakako interesovati prilikom dijagnostifikovanja loših kočnih diskova je koliko je hitno rešavanje ovog problema? To zavisi od par faktora.

Imate “moderan” problem?

Deformacija kočnih diskova je češći problem kod novijih modela automobila, koji su generalno dizajnirani tako da se upotrebi što manje metala u cilju navodnog smanjenja mase radi poboljšanja ekonomičnosti. Stariji modeli imaju debele, teške diskove, koji su manje skloni krivljenju i samim tim traju duže. U prilog tome ide činjenica da jedan član naše redakcije u privatnom vlasništvu ima Hondu Accord 1997. godište (prešla 267.000 kilometara) s fabričkim diskovima (nisu nikada menjani), dok je drugi član redakcije na svom BMW-u X5, 2015. godište, morao da menja diskove nakon pređenih 40 i nešto hiljada kilometara.

Da li je bezbedno voziti ukoliko se volan trese tokom kočenja?

Činjenica je da ćete, ukoliko je ovo počelo da vam se dešava, morati da posetite mehaničara uskoro. Koliko je to „uskoro“ zavisi od par faktora, uključujući i uzrok vibracija. Primera radi, možda ćete moći da ignorišete problem neko vreme, nekoliko meseci, pa i par godina, ukoliko su u pitanju nejednako zategnuti diskovi. Međutim, ukoliko se problem odnosi na labavu navrtku točka, bićete srećni ako uspete da pređete nekoliko kilometara.

Kao što smo ranije konstatovali, „drhtanje“ volana je najčešće prouzrokovano loših kočnim diskovima.  Naravno, ovaj problem se može ignorisati, ali to, sem što ugrožava bezbednost, na duge staze će lančano izazvati  problem na drugim komponentama, kao što su kočne čeljusti, zavrtnji, kočne pločice i druge. Na ovaj način, relativno jeftina popravka može da se pretvori u ozbiljniji udarac po džep vozača.

Cena zamene diskove zavisi od modela automobila kao i od kvaliteta ugradnih komponenti, ali recimo da za jedan automobil iz C segmenta zamena (s kvalitetnim komponentama iz gornjeg cenovnog razreda) diskova može da se obavi za 150 evra. S druge strane, zamena čitavog kočnog sistema može koštati mnogo „paprenije“.

Još jedan razlog zašto ne treba ignorisati loše kočne diskove je što vibracije prilikom kočenja mogu rezultirati gubljenjem stabilnosti. Vožnja i učešće u saobraćaju su sami po sebi opasni, tako da nije pametno povećavati šanse da se nađete u „nebranom grožđu“.

Dakle, neki kraći period vožnje s istrošenim diskovima, recimo da može da prođe, ali nikako nemojte predugo ignorisati ovaj problem, jer to može da dovede do značajnijih oštećenja kočnog sistema, što podrazumeva mnogo skuplje popravke. Kada se sve uzme u obzir, najbolje je problem rešiti što pre. Pre nego što se uputite na put „drhtavim“ automobilom, posetite majstora u kojeg imate poverenja i zamolite ga da pregleda diskove. Na taj način ćete rešiti problem na vreme bez suviše dubokog zavlačenja ruke u džep.

Da li vaš automobil “vrcka”?

Neki vozači jednostavno ignorišu „fenomen“ poznat kao „volan koji se trese“ prilikom kočenja, a ono što previđaju je da ovaj problem sa sobom nosi potencijalan gubitak kontrole nad vozilom.

Ovo svojevrsno „vrckanje“ može da utiče na ABS sistem, što prilikom nekog paničnog kočenja može da dovede do po život opasne situacije.

Na kraju, da konstatujemo koji su dodatni mogući indikatori potencijalno potrošenih kočnih diskova, mimo vibracija na volanu:

  • škripanje i cviljenje tokom kočenja
  • “metalni” zvuk prilikom kočenja
  • automobil slabije koči
  • ručna kočnica je oslabila
  • automobil vuče na jednu stranu prilikom zaustavljanja

Ukoliko na kraju morate da izvršite popravku na kočnom sistemu vašeg vozila, naša preporuka u svakom slučaju ide za ovu ROBNU MARKU.

Pavle Barta

(5157)

Komentari objavljeni na portalu "Auto Republika" ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst. Redakcija "Auto Republike" zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.

Ostavite komentar

avatar
s mile
Gost

na mojoj ex fabiji, do 240.000km nisu menjani diskovi, jedno je kvalitet, a drugo način moje vožnje…većina magistralni put

jedno vreme sam hteo da kupim Suzuki SX4… interesantno je da su često na oko 30000km imali zamenu kočionih obloga …..

moron
Gost

Pre oko 4 godine zatražih ponudu (i) za održavanje Vitare. Odgovor je bio:

“Veliko hvala na ukazanom interesovanju i poverenju.
U prilogu ćete pronaći predviđene troškove održavanja. U okviru excel fajla koji je priložen u dnu imate definisane troškove kočionih sistema.
Predviđena zamena ovih sistema je predviđena u sledeći intervaliama:
1. Pločice – do 40.000 km
2. Diskovi – 60.000 do 70.000 km
Za dodatne informacije stojimo Vam na raspolaganju!”

Stevan
Gost

Otkrili ste ameriku pre Kolumba

moron
Gost

A, recimo, u (srpskom) “planu održavanja” za oktaviu A7, zamena svih diskova je predvidjena 4 puta u prvih 180 kkm.

Mad Max
Gost
Mislio sam da o ovoj temi napišem i neki članak Tipa “Kako što duže sačuvati kočnice ispravnim i smanjiti troškove popravke”. Možda kad budem našao vremena. Ovde je dosta lepo navedo stvari…. “Trešenje” na kočenju od diskova može bit iz dva razloga: 1. Ekscentrititet nastao eksploatacijom, kao posledica lošeg mateijala diska, pregrevanja, i nepravilnog hlađenja (što čest slučaj kod SUV-ova i brzih vozača), i nepravilnim habanjem; 2. Pojavom dubinske korozije, koja kreće od kraja diska ka sredini, i uzrokovana je nedovoljnim korišćenjem kočnica (da dobro ste čuli). U oba slućaja disk se može obraditi, ukoliko ima “mesa”, to jeste ako… Pročitaj više »
Zvezdan Božinović
Admin

Kojih 100.000 km, niti jedni diskovi na više nemačkih vozila nisu izdržali toliko, a o pločicama da ne pričam. 🙂

Mad Max
Gost
Vozim dosta razne škode, koje i drugi “jašu” (to je neki VW), i izdrže diskovi i pločice oko 100 000. Pežo 208, klio 4, sve sazri oko 100 000. Dešava se da počnu da tresu prednji diskovi, i to je menjano u garanciji, recimo na Fordu Fokusu i Pežou 308… Recimo, ovi Fijati Punto iz Zastave, pločice izdrže 40 000, a diskovi max dvoje pločice, ali to nije ventilirajući disk. U principu zavisi koliko se koči, mada kod mene su sve brda, a ravnoga malo 🙂 I opet izdrži…. Za ove skuplje i brze i teške aute, posle nekih forsiranih… Pročitaj više »
Perica Rajkovic
Gost
Sa ovim problemo cesto se srecem prilikom testiranja vozila koje mi daju distributeri, sto je na prvi pogled paradoksalno, uzevsi u obzir njihovu malu kilometrazu. No kada se zna da se radi o vozilima koja su ustupljena da bi se testirala, i da se ni malo ne stede, posve je jasno da se vibracija prilikom kocenja javljaljaju zbog nepravilno potrosenih diskova. Naime, kao i moja malenkost, ni ostali vozaci pre mene nisu se ustrucavali da provere kocnice i zaustavni put, tako sto ce uzastopno nagaziti na papucicu kocnice “ko’ blesavi”. Cilj je proveriti njihovu izdrzljivost kada se zagreju, sto neminovno… Pročitaj više »
Ljubiša
Gost

zasto mi na neravninama “lupka”u volanu,taj zvuk cujem i kad auto nije u pokretu, običnim okretanjem”na sitno”,u mestu,cujem ga, dali je puž na volanu ili nastavak letve?

moron
Gost

Digni jedan po jedan prednji točak, i cimaj ga levo desno. Tako se lako otkrije luft u kraju spone.