Neoplan slavi jubilej s godinom zakašnjenja

Više puta smo primetili neobičnu sklonost Nemaca da slave jubileje kada im vreme baš i nije. Možemo se tako prisetiti, s Mercedesove strane pogrešno obračunate godišnjice marke Unimog, zatim je MAN slavio nekakav jubilej vezan za 250. rođendan neke kovačnice, a sada izgleda da ni Bavarci nisu želeli da se izdvajaju. Sada se radujemo 85. rođendanu marke Neoplan?!

Marka Gottlob Auwärter (kakav joj je naziv bio tokom nezavisnog postojanja) je osnovana tokom jula 1935. godine u Štutgartu, pa je tako 85. rođendan bilo logično proslaviti prošle, a ne 2021. godine kada je 86. godina već u toku. Pride, prvi autobus s oznakom Neoplana je lansiran „tek“ pre 68 godina, što takođe ne deluje kao neki okrugao datum. Kako bilo, Neoplan nam je dao mnogo razloga da mu se divimo i podsetimo se nekih interesantnih detalja iz istorije.

Iako prošlost Neoplana ne seže duboko u prošlost, vrlo je impresivna u svakom slučaju. Da nije tako, Neoplan ne bi postao „King of the Roads“ (Kralj drumova), kakav nadimak je stekao u Evropi, Aziji, a ranije i u Americi. Ne bi bilo ni lepih debelih knjiga o ovom proizvođaču da se nije dobrano istakao na tržištu. Međutim, istorija nemačkog proizvođača autobusa je široko dostupna na internetu, a možemo i mi da je malo pretresemo u nekom drugom članku, onom koji bi bio fokusiran baš na tu oblast. Za ovu priliku, verujemo da bi bilo interesantno podeliti neke momente iz istorije koji nisu tako poznati široj javnosti.

Nesumnjivi uspeh Neoplana je prevashodno bio utemeljen u pažnji koju su vlasnici kompanije posvetili unapređenju komfora za putnike. Ceo inženjering tim bavarske kompanije je bio usredsređen na dostizanje visokih ciljeva u ovom segmentu, od samih početaka marke.

Dakle, još 1957. godine se po prvi put pojavilo vazdušno oslanjanje na autobusima ove marke, umesto konvencionalnog rešenja s oprugama. Prednje vešanje je takođe bilo nezavisno, na koji način se Neoplan baš izdvojio, jer je bio jedinstven po ovom pitanju. Uzgred budi rečeno, Neoplan je koristio komponente različitih dobavljača tokom vremena, pa je dizel motore obezbeđivao DAF, Deutz, Mercedes, MAN, Detroit Diesel, pa čak i japanski Hino; dok su ugrađivane menjačke kutije s potpisom marki: Voith, ZF, Renk, Allison.

Ipak, ogromna većina mostova i sistema ogibljenja je bila razvijena unutar kuće. sve do današnjih dana.

Tokom 1960. godine se pojavio prvi zblobni autobus u gami i on je takođe bio revolucionaran. Montažom motora u zoni prednjeg prepusta, kao i zadnje osovine sopstvene proizvodnje, omogućen je prenos pogonske sile na prednje točkove, što je dalje stvorilo pretpostavke za niskopodnu konfiguraciju, na koji način su opet profitirali putnici. Zahvaljujući ovim idejama Neoplan je ponovo postao svetski lider tokom mnogih narednih godina.

Kasnije su implementirane i druge, nove inovacije na temu podizanja komfora. Uvedeni su individualni ventilacioni otvori za putnike u 1961. godini, ugrađen je toalet i garderober u dvospratnom turističkom autobusu tokom 1967. godine.

Par godina kasnije je debitovao i model nazvan Cityliner, a bio je karakterističan po tome što je posedovao montirana sedišta na nešto višoj poziciji. Putnici su uživali u radu uređaja za klimatizaciju, dok je za zastakljivanje korišćen dvostruki sloj. Pojavili su se i novi modeli – još viši, duži i luksuzniji nego pretohodni, što je doprinelo da se Neoplan pozicionira kao vodeći proizvođač u turističkom segmentu.

Iako je očit trud bio usmeren u razvoj dugoprugaških modela, ni oni takmaci namenjei urbanom transportu nisu bili zapostavljeni. tako je prvi niskopodni primerak, čak i s plastičnom karoserijom, razvijen od strane Neoplana tokom 1976. Kao što se često i dešava inovatorima, ideja je bila žestoko ispred svog vremena, pa je takvo rešenje ostalo izolovano u tom trenutku. Međutim, vaskrslo je godinama kasnije i postalo ekstremno popularno…

Sam Neoplan se toj ideji, ideji laganog autobusa vratio tek 1988. godine s prezentacijom modela Metroliner MIC. Karoserija je bila izrađena od kompozitnih materijala, na koji način je težina teškaša svedena na 40% nižu vrednost. Istovremeno, taj dobitak kroz smanjenu masu je omogućio da se proizvođač oproba i s ugradnjom različitih pogonskih sklopova, električnih, pa čak i vodoničnih, i to daleko pre nego što je ovo postalo opšte prihvaćeni, globalni trend.

Treba posebno naglasiti da je Neoplan ostvario lidersku poziciju na nemačkom tržištu, već i da je značajno uticao na proizvođače autobusa u ostalim državama. Već do devedesetih godina prošlog veka, marka je samo na evropskom tlu kontrolisala proizvodnju u devet fabričkih kompleksa, dok je globalna ekspanzija započela znatno ranije.

Na primer, jedan od prvih zajedničkih poduhvata u Kini datira negde u centralnom delu osamdesetih godina prošlog stoleća. Od tada, najmanje su tri firme na tamošnjoj teritoriji bile zvanično angažovane da montiraju autobuse, a broj ilegalnih replika je praktično nesaglediv do današnjih dana.

Zajednički poduhvat u afričkoj državi Gani je u funkciji od 1974. godine, i taj entitet je razvio pojednostavljen gradski autobus Tropicliner. Isporučivani su na mnoga susedna tržišta, a bilo ih je i u Južnoafričkoj Republici. Gotovo cela gama matičnog koncerna je bila na proizvodnim trakama zajedničkog poduhvata u Iranu. Ta kompanija je nazvana Iran Khodro.

Dve fabrike su jednovremeno funkcionisale u Sjedinjenim Državama. Jedna koja je izgrađena u saveznoj državi Pensilvaniji je bila zadužena za montažu gradskih primeraka, dok je ona koja je nikla u saveznoj državi Kolorado bila angažovana na sklapanju modela iz turističkog segmenta.

Poljska divizija, oformljena 1994. godine, je startovala s montažom gradskih modela i veoma brzo je postala lider. Kasnije je izdvojena iz firme i promenila ime, u sada čuveni naziv kompanije: Solaris Bus & Coach.

Naposletku, uticaj Neoplana je bio ogroman i na ogromnom tržištu Ruske Federacije. U 1992. godini, tek otvoreno predstavništvo beloruskog MAZ-a je pazarilo licencu za proizvodnju niskopodnog modela Neoplana N4014. Kao direktna posledica tog ugovora, taj teškaš je prerađen u model MAZ-101, koji nažalost nije završio u masovnoj proizvodnji.

Beloruski „Neoplan“ nije zaživeo zbog specifične zadnje osovine za koju se ispostavilo da je odviše složenog dizajna za tadašnji stepen tehnološkog razvoja fabrike. Upotrebljena je sva kreativnost „sovjetskih“ inženjera pa je tako dobijen serijski model, koji se samo donekle može nazvati niskopodnim (jer je negde između standardnog i niskopodnog po tom pitanju), a koji je nazvan MAZ-103.

Vredno pomena je da taj model tek nedavno povučen s proizvodnih traka. Sveukupno, oko deset hiljada primeraka MAZ-a 103 je sklopljeno od čega je ogroman broj završio na tržištu susedne Rusije.

AutoRepublika

(4626)