Zanimljivost dana: Pagani Zonda C12

Pomisao na italijanske egzotične automobile nas obično asocira na velikane kao što su Ferrari ili Lamborghini, ali je istorijat takvih četvorotočkaša zapravo mnogo bogatiji od priče o te dve čuvene marke. Uzmimo za primer model Pagani Zonda. Možda na prvi pogled deluje kao jedan od onih automobila kojima se divimo nekoliko puta, a onda ga zaboravimo jer su ipak Ferrari i Lamborghini oni koji su privukli najveću pažnju.

A opet, kada detaljnije proučimo njegovu istoriju, shvatamo zašto je Pagani toliko poseban brend.

Otac ovog automobila zapravo i nije „čistokrivni“ Italijan. Horacio Pagani je rođen 1955. u Argentini, ali je njegov otac bio Italijan. Odrastao je u malom gradiću po imenu Kasilda i napravio je prvi bolid u šampionatu F3 kada je imao samo dvadeset godina. To je privuklo pažnju evropskih firmi i Horacio dobija posao u Renaultu kao jedan od inženjera.

Vremenom je upoznao i tehničkog direktora u firmi Lamborghini i tamo dobio posao, znog čega je preselio u Italiju 1982. godine. Prolazili su dani i dani, a čovek je dogurao do mesta glavnog inženjera, ali je iznenada napustio firmu desetak godina kasnije kada mu se nije dopao novi pravac Lamborghinija. Naime, Horacio je želeo modele koji će nadmašiti Ferrari, dok je kompanija uglavnom pratila poteze Ferrarija. Nakon nekoliko godina proizvodnje delova za trkačke timove, Horacio osniva Pagani Automobili Modena 1992. godine.

Proces razvoja prvog modela nove firme je trajao čak sedam godina, a Horacio je plaćao račune tako što je proizvodio i prodavao delove, a sarađivao je s kim god da je želeo uspostavljanje poslovnog odnosa. Ime projekta tokom ranih godina razvoja je bilo C8, zatim Fangio po čuvenoj legendi iz Formule 1, a upravo je argentinski vozač bio jedan od savetnika i preporučio Horaciju da ugradi Mercedesovu mehaniku.

Nakon što je Fanđo preminuo, automobil je dobio zvanično ime Zonda C12 i debitovo je na Salonu automobila u Ženevi 1999. godine. Za dizajnersku inspiraciju su korišćeni trkački četvorotočkaši kao što su Sauber C9 i Mercedes C291 i avioni lovci, a celokupno vozilo je razvijeno od plastike ojačane ugljeničnim vlaknima. Na taj način Zonda je bila čvrsta, ali i lagana. Prednji deo vozila je dizajniran da se odvoji u slučaju direktnog sudara, čime bi vozač i putnik bili bezbedniji. Spomenućemo da je Zonda pružala kočnice Brembo, ali bez sistema ABS, 18-inčne felne i pneumatike Pirelli.

Ono što nas ipak najviše interesuje je svakako to što se nalazi ispod haube, ili u ovom slučaju odmah iza vozača. Tu možemo da pronađemo Mercedesov 6,0-litarski atmosferski benzinac sa dvanaest cilindara. Za današnje pojmove njegova snaga i nije preterano velika, pošto razvija „svega“ 444 „grla“ i maksimalnih 590 Nm obrtnog momenta.

S masom od 1.250 kilograma, ova Zonda je bila lakša nego automobil koji je Horacio želeo da nadmaši, a to je Lamborghini Diablo. Ubrzanje iz mirovanja do 100 km/h je trajalo 4,2 sekunde uz maksimalnu brzinu od okruglo 300 km/h.

Prva generacija Zonde je bila poznata po imenu C12, a kompletirano je samo pet primeraka. Nasledila ga je Zonda C12 S sa moćnijim 7,0-litarskim motorom i 542 konjske snage, posle čega smo videli i roudstere i još moćnija izdanja sa 7,3-litarskim benzincem.

Model Paganija je dostigao svoj vrhunac 2017. godine s izdanjem HP Barchetta i 789 „grla“, što je omogućavalo maksimalnu brzinu od 355 km/h. Prodaja će se zaustaviti dve godine kasnije nakon što je ručno sklopljeno tek šezdeset jedinica. Zamenio ga je model Huayra, koji je u serijskoj proizvodnji do današnjeg dana.

Legenda kao što je Pagani Zonda svakako zaslužuje detaljniju analizu i jednog dana ćemo sigurno ispričati njegovu priču, a za sada smo želeli da u kratkim crtama objasnimo kako je sve započelo. Kako to obično biva, počeci su inspirisani osnivačem koji je po pravilu nezadovoljan time gde je radio, i motivisan željom da napravi nešto bolje. Ostatak neretko bude ispisan u istoriji…

Zoran Tomasović

(880)