BMW u propisanim emisionim okvirima
Za devet godina će polovina game biti električna
BMW grupa je uspela da dostigne emisione ciljeve za 2020. godinu, jer je ostvaren rezultat i prosečno je u atmosferu ispušteno 99 grama ugljen-dioksida po kilometru, od strane flote prodatih novih automobila, što je za pet grama bolja vrednost od one koju je odredila Evropska unija. Bavarci su objavili ove cifre u petak. Glavni razlog zbog kog je cilj dostignut krije se u oštrom rastu tražnje za električnim i hibridnim automobilima (iz segmenta dopunjivih), koji se posebno vrednuju u ovoj svojevrsnoj „klimatskoj matematici“.
BMW je tokom godine za nama prodao za 31,8% više elektrifikovanih vozila, uz istovremeni ukupni pad prodajnih potencijala za 8,4%. To dakle znači da je svako šesto vozilo koje je kao novo registrovano u Evropi, bilo u punoj meri ili pak delimično pokretano električnom energijom.
“Naši evropski kupci su tokom prošle godine kupovali više elektrifikovanih vozila marki BMW i Mini nego ranije,” kazao je šef BMW-a Oliver Cipse.
Cipse je objavio da bi klimatski ciljevi svakako bili postignuti pre koju nedelju. Minhenska kompanija nudi baterijski automobil još od 2013. godine, a u pitanju je model i3. Velika većina elektrifikovanih modela koje je BMW isporučio tokom prethodne godine pripada segmentu dopunjivih hibrida, dok je šef kompanije izjavio da je „BMW veoma dobro pripremljen“ u tom smislu i za 2021. godinu.
BMW želi da pre isteka kalendarske godine prikaže električni sedan i4 koji je zamišljen kao rival za Teslin Model 3. Kompanija je namerna da kupcima do kraja 2025. godine celo tuce, što će reći dvanaest, čisto električnih modela, dok bi do 2030. godine polovina game trebalo da bude elektropokretana.
Prošla godina je bila prva u kojoj su proizvođači bili eventualno obavezani da plate kazne ako ne uspeju da se usklade s ciljevima koje je EU proklamovala zarad očuvanja prirodnog okruženja. Treba reći da je pored BMW-a i Daimler uspeo nekako, s prosečnom emisijom od 107 grama ugljen-dioksida po prevaljenom kilometru, da se uglavi u propisane okvire.
Volkswagen, nasuprot njima, zamalo je promašio cilj. Kao što smo izvestili, prosečna vrednost isparenja CO2 uzrokovanih od strane flote prodatih putničkih vozila Volkswagena je pala za oko petinu u odnosu na 2019. godinu, ali je to bilo za svega pola grama po kilometru daleko od propisanog nivoa. Odeljenje za odnose s javnošću je već reagovalo u smislu plasmana informacija da su računovođe koncerna već obezbedile rezervisanje na teret prihoda tekuće godine, u iznosu od oko 100 miliona evra, kako bi se namirila Evropska komisija koja je nadležna za naplatu emisionih kazni.
EU i dalje čini izuzetke
“Pandemija virusa Covid 19 je poremetila naše planove po ovom pitanju,” kazao je pre neki dan dirigent Volkswagen grupe Herbert Dis, komentarišući postignut rezultat. Lično Dis se više puta izjasnio tokom protekle godine da je njegova kompanija čvrsto rešena da ispuni ekološke norme zacrtane za ovu godinu.
Ciljevi u vezi sa zaštitom klime koje postavlja EU smatraju se najambicioznijim u globalnim razmerama. Pod pritiskom proizvođača automobila, Evropska komisija je u početku dozvolila nekakve izuzetke u prvih pet godina. Nemački proizvođači su se zalagali da se prilikom formulisanja politike uzme u obzir i težina vozila. To praktično znači da bi se markama: Mercedes, BMW i Audi dozvolilo da premaše postavljenu granicu od 95 grama po prevaljenom kilometru.
Prosečna vrednost u 2020. godini je bila 101,5 grama po kilometru, značajno ispod ciljanih 105,6 grama, saopštio je i Audi u petak. To korespondira s onim pomenutim napretkom od 20% u odnosu na 2019.
Tolerancija koju Evropska komisija iskazuje u odnosu na težinu vozila značajno pomaže nemačkim proizvođačima da obezbede svoje profitne stope, jer su njihova vozila veća i teža od rivalskih. Uprkos izdašnoj finansijskoj podršci koju obezbeđuju vlasti država, proizvodnja električnih automobila nije ni približno tako unosna, i to važi za skoro sve proizvođače, posebno zbog visokih cena za baterijske ćelije.
Dodatno, u prvoj godini obračuna, proizvođači automobila imaju relaksirajuću mogućnost da isključe pet procenata svoje flote novih vozila, i to čine s onim modelima koji su najveći zagađivači. Po pravilu, u tu grupu spadaju teška SUV vozila s „mnogo konja“ kao i veliki sedani koji donose ogromne profite proizvođačima. Povrh tih olakšica, na snazi je i bonus za elelktrične automobila. Uz takozvane superkredite, skor prodatih električnih vozila će biti udvostručen, dok će multiplikator spasti sa aktuelnih 2 na 1,66 u 2021. godini, to jest smanjiće se obim olakšica.
Od ranije je poznato da proizvođači mogu da formiraju i takozvane emisione saveze (emission pools) na koji način se uprosečavaju emisije koje generišu flote novih prodatih automobila tih udruženih proizvođača. Tako se Fiat Chrysler uortačio s Teslom, pa je dobijen neki miks emisija koje su zabeležili modeli FCA grupe i Tesle Motors.
Bilo kako bilo, prepreke za automobilsku industriju postaju sve više, odnosno sve teže savladive, počev od ove godine nadalje. Evropska komisija u Briselu već naporno radi na dolazećem Euro 7 standardu, koji će praktično doneti konačnu smrt za SUS motore.
„Uvođenjem planiranog EU-7 standarda, Evropska komisija praktično uvodi zabranu na putničke automobile pogonjene motorima s unutrašnjim sagorevanjem, počev od 2025. godine,“ kaže šef nemačke asocijacije VDA Hildegard Miler.
I posle svega, neki šampioni smatraju da je naslov „Audi najavio gašenje modela A4, A6 i A8“ neodgovarajuć i suprotan suštini teksta…
AutoRepublika
(221)
