Zašto je Evropska komisija odlučila da zadrži automobile sa motorima SUS i posle 2035. godine?
Automobilski sektor u Evropskoj uniji trenutno se suočava sa izuzetno oštrom konkurencijom i dubokom strukturnom transformacijom, kakva po brzini i obimu do sada nije viđena. Istovremeno, značajne promene u globalnom okruženju stvaraju dodatne izazove za proizvođače. Zbog toga je od ključnog značaja očuvati konkurentnost industrije i podržati je u prelasku ka čistoj mobilnosti i dekarbonizaciji drumskog saobraćaja.
Objavljivanjem prvih detalja novog paketa mera namenjenih automobilskoj industriji, kojim se ukida potpuna zabrana prodaje novih automobila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem posle 2035. godine, Evropska komisija je predstavila i opširno obrazloženje odluka sadržanih u tom dokumentu.
EU se obavezala da pređe na dekarbonizovanu i konkurentnu ekonomiju. Dekarbonizacija se posmatra kao snažan pokretač rasta, što je naglašeno u „Kompasu konkurentnosti“, Paktu za čistu industriju i potvrđeno u najnovijem privremenom izveštaju o klimatskim politikama za 2025. godinu.
Komisija ostaje pri cilju klimatske neutralnosti najkasnije do 2050. godine i obavezuje se da sve politike ostanu u skladu sa tim nivoom ambicije. Smanjenje emisija CO₂ iz drumskog saobraćaja smatra se neophodnim, budući da su one 2023. godine činile oko 30 odsto ukupnih neto emisija CO₂ u EU i i dalje su više nego 1990. godine.
Nakon strateškog dijaloga sa automobilskom industrijom, pod vođstvom predsednice Ursule fon der Lajen, kao i brojnih razgovora sa državama članicama i zainteresovanim stranama, od nevladinih organizacija do industrije, Komisija je predstavila automobilski paket kao odgovor na ove izazove.
Ovaj skup inicijativa predstavlja prvu industrijsku strategiju namenjenu automobilskoj industriji EU. Njime se obezbeđuje klimatska, industrijska i ekonomska usklađenost i stvaraju se povoljni uslovi za čist i konkurentan automobilski sektor prilagođen budućim zahtevima, uz podsticanje proizvođača da nastave ulaganja u vozila sa nultom emisijom.
Paket donosi veću fleksibilnost i tehnološku neutralnost u pogledu standarda emisije CO₂ za putnička vozila i laka komercijalna vozila, kao i posebne fleksibilnosti za teška vozila kako bi se ostvarili klimatski ciljevi. Istovremeno, podržava se uvođenje vozila sa niskim i nultim emisijama u vozne parkove kompanija.
U okviru inicijative „Pristupačni mali automobili“, paket obezbeđuje okvir podrške proizvođačima za ulaganja u proizvodnju malih električnih vozila proizvedenih u EU.
Komisija takođe stvara nove ekonomske razloge za proizvodnju baterija u Evropi, jačajući održiv ekosistem baterija i povećavajući troškovnu konkurentnost proizvodnje baterija u EU kroz mehanizam podsticaja za baterije.
Nove norme o označavanju vozila omogućiće potrošačima da pre kupovine novih i polovnih automobila i lakih komercijalnih vozila dobiju jasne informacije o potrošnji energije, emisijama CO₂, ali i o tome da li je vozilo proizvedeno u EU.
Predlog Omnibus smanjuje administrativna opterećenja i troškove usklađivanja, čime se poboljšava konkurentnost proizvođača. Ukupne uštede za kompanije i nacionalne administracije procenjuju se na 706 miliona evra, od čega 222 miliona evra otpada na mala i srednja preduzeća.
To uključuje 51 milion evra ušteda na administrativnim troškovima i 655 miliona evra na troškovima usklađivanja. Ukupne godišnje administrativne uštede, zahvaljujući svim dosadašnjim omnibus i pojednostavljujućim inicijativama Komisije, dostižu oko 14,3 milijarde evra. Omnibus takođe sprovodi inicijativu o pristupačnim malim automobilima, uvodeći jednostavnu tehničku definiciju „malih električnih vozila“.
Očekuje se da će prelazak na vozila sa nultom emisijom dugoročno doneti značajne uštede, čime će se podržati ekonomski rast. Istovremeno će se ojačati konkurentnost automobilske industrije, uz stabilizaciju rasta i zaposlenosti.
Paket će podstaći stvaranje dodatne vrednosti i povećati obim prodaje vozila sa nultom emisijom proizvedenih u EU. S obzirom na to da je godišnji obim proizvodnje automobila u poslednjih šest godina pala za tri miliona, a obim prodaje malih automobila za 1,6 miliona, oživljavanje ovog segmenta i podrška električnim vozilima proizvedenim u EU pomoći će rast proizvodnje i zapošljavanja, uz veću dostupnost električne mobilnosti građanima Evrope.
Omnibus će uštedeti oko 2,1 milijardu evra u periodu od tri godine, oslobađajući sredstva za inovacije i nove električne modele. Revidirani standardi CO₂ podstiču proizvođače da ponude više vozila sa nultom emisijom, dok se ciljevi za komercijalna vozila odnose na segmente sa najvećim potencijalom smanjenja emisija. Zajedno, ove mere jačaju konkurentnost i rast automobilske industrije EU.
Standardi emisije CO₂ predstavljaju ključni deo strategije postepene tranzicije ka vozilima sa nultom emisijom, uz dovoljno vremena za pravedan prelazak. Ažurirani standardi zadržavaju jasan pravac ka čistoj mobilnosti, ali industriji nude veću fleksibilnost i tehnološku neutralnost.
Od 2035. godine proizvođači će morati da smanje emisije iz izduvnih gasova za 90 odsto, dok će preostalih 10 odsto biti moguće kompenzovati kroz dva mehanizma: korišćenjem niskougljeničnog čelika proizvedenog u EU i stvarnim smanjenjem emisija ostvarenim upotrebom sintetskih i biogoriva.
E-goriva i biogoriva će doprineti ukupnoj dekarbonizaciji drumskog saobraćaja, a smanjenja emisija ostvarenih njihovom upotrebom računaće se kao gorivni krediti za proizvođače, do najviše tri odsto u odnosu na referentni nivo iz 2021. godine.
Niskougljenični čelik ima ključnu ulogu u ostvarivanju klimatskih ciljeva EU. Proizvođači vozila moći će da ostvare do sedam odsto kompenzacije emisija kroz upotrebu takvog čelika proizvedenog u Uniji, čime se podstiče razvoj tržišta niskougljeničnog čelika.
Ovim pristupom omogućava se da i posle 2035. godine određenu ulogu zadrže plug-in hibridi, vozila sa produživačem autonomije, blagi hibridi i vozila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, uz potpuno električna i vozila na vodonik.
Za teška vozila predviđene su dodatne fleksibilnosti kako bi se olakšalo ispunjenje ciljeva za 2030. godinu. Novi sistem omogućava proizvođačima ranije prikupljanje kredita za smanjenje emisija, uz zadržavanje ukupnog nivoa ambicije.
Nova pravila označavanja vozila obezbediće potrošačima jasne i uporedive informacije o emisijama i energetskoj efikasnosti, kako u salonima, tako i na internetu. Oznake će biti usklađene na nivou EU i proširene na laka komercijalna i polovna vozila, uz dodatne informacije o dometu i potrošnji električnih vozila.
Komisija takođe predlaže dekarbonizaciju voznih parkova velikih kompanija, koje čine oko 60 odsto registracija novih automobila i čak 90 odsto lakih komercijalnih vozila u EU. Od 2030. godine države članice moraće da obezbede da određeni udeo novih vozila u vlasništvu velikih kompanija bude sa nultom ili niskom emisijom, pri čemu će se prednost davati vozilima proizvedenim u EU.
Program Battery Booster, vredan 1,8 milijardi evra, ubrzava razvoj baterija proizvedenih u EU i jača ceo lanac vrednosti. Od tog iznosa, 1,5 milijardi evra namenjeno je evropskim proizvođačima baterijskih ćelija kroz beskamatne zajmove.
Omnibus takođe uvodi „superkredite“ za mala, pristupačna električna vozila proizvedena u EU, čime se proizvođači dodatno motivišu da ih proizvode u većim količinama. Definiše se i nova kategorija malih električnih automobila dužine do 4,2 metra, za koje će zahtevi biti „zamrznuti“ na period od deset godina, što bi trebalo da olakša njihovu širu primenu i dostupnost.
Na ovaj način Evropska komisija pokušava da pomiri klimatske ciljeve, industrijsku konkurentnost i realnost tržišta, ostavljajući prostor za različite tehnologije, ali uz jasno definisan pravac ka dekarbonizovanoj budućnosti evropske mobilnosti.
AutoRepublika
(578)
Zato što su se zatrčali i zeznuli pre par godina, misleći da su ona stara evropa koja je prednjačila. Sad to radi kina.
Išli su političkom ekološkom logikom, a ne inžinjersko komercijalnom. Ovi drugi bi im odmah rekli da su se debelo precenili u rokovima.
Glavni razlog za pomeranje granice 2035 jeste omoguciti evropskoj autoindustriji goli opstanak!
Nije iskljuceno da sama autoindustrija i politika zajedno dolaze do saznanja da put do cistog saobracaja zahteva mnogo vise vremena i mnogo obimnije i organizovanije pripreme.
gledao sam neku emisiju o Zemlji i njenom preteranom zagrevanju. objašnjavali su zašto zagrevanje nije dobro, i bilo mi je loše kad su krenuli da nabrajaju posledice. kao jedno od rešenja za smanjenje CO2 je prelazak na elektro vozila. dok se gleda emisija ne pada vam na pamet da je to loša ideja, jer se previše zagrevamo i ekosistem trpi. e sad, zašto se to ne primenjuje tako brzo kao što je zacrtano, to je drugo pitanje. da li je postojeći sistem toliko dobar da se autoindustrija ne želi odreći komoditeta i zarade, ili je nešto treće, svako ima svoj… Pročitaj više »
To što si gleda su bajke za malu decu. CO2 je prirodni gas, koji je procentualno sadržan u vazduhu. Tu ti nisu rekli da se CO2 prirodnim procesom fotsintezom oslobađa O2, kiseonik. Onda, nisu si ti rekli, da se hiljade hektara pluća ovoga sveta (kišnih šuma Latinske amerike), pali, krči i uništava. Uništavaju se pluća ovoga sveta…… Ne nego su prebacili na automobili….. Još u komunizmu je važilo, da za svaki auspuh treba zasaditi koje drvo….. A ovi teoretičati zelene agende (čitaj zavere), to ti neće reći. Čovek je toliko sitan, da prouzrokuje zagrevanje planete. To su prirodni procesi koji… Pročitaj više »
Automobili nisu spomenuti, već obaveza čoveka da smanji proizvodnju CO2. Prvo da prestane da proizvodi CO2, a poslednji korak, po priči ‘zelenih’ iz te emisije, je da čovek bude u deficitu sa CO2. Koliko se sećam, izračunato je da se na godišnjem nivou proizvodi 8% više CO2 nego što zemlja može da apsorbuje. Potencijalni problemi ukoliko se nastavi utabanom stazom su katastrofalni. Realno su već decenijama pričali da moramo smanjiti proizvodnju CO2 jer će se povećati temperatura na zemlji. Nismo slušali, temperatura se povećala; i leta i zime su toplije; letnji požari su sve češći i veći, suše su uobičajene.… Pročitaj više »
Da li su autori emisije pomenuli ledena doba? Kako se to objašnjava? Naročito malo ledeno doba. Kako se to led otopio bez dizela? Zeleni fanatici za to nemaju odgovor.
Ova strategije je čisti politički manefest sa puno: ako, biće i u planu je – da se narodskim izrazim „sviranje ….“ Suštinski, dok Amerika i Kina omogućavaju njihovim proizvođačima automobila da maksimalno pritisnu gas i izbjegnu potop, Evropa ga drži na pola sa tendencijom da ga dodatno smanjuje pod izgovorom mi se brinemo za svjetsku ekologiju… Ukratko konkurentnost evropske automobilske industrije je trenutno nikakva i da bi se stvari pokrenule s nule proizvođačima je moralo da se da puno više slobode, da ne kažem odriješene ruke, jer je pitanje opstanka pa kad se isčupaju onda da se vrati priča o… Pročitaj više »
Evropa je umesto velemajstora postala pijun u svetskim potezima, potrošna roba. Izgubila rusko tržište, izgubila ruske energente, kupuje skupu američku vojnu opremu, finansira odbranu ukrajine tako što se sama zadužuje.
Evropa je pukla.
Više od nje je izgubila samo ukrajina. Podeliće je rusija a ostaće večito dužna americi i evropi. Poplaviće je američke kompanije i evropske, koliko im bude dozvoljeno.