Umetnička serija marke BMW broji do 19

Umetnički automobili marke BMW – legendarna veza između automobilskih ikona kao što su BMW M1 ili BMW Z1 i slavnih umetnka poput Roja Lihtenštajna i Džefa Kunsa.

Svima će prva asocijacija verovatno biti oslikan automobil Endija Vorhola, njegov pop art model BMW M1, međutim, postoji čitava jedinstvena i raznovrsna zbirka od ukupno 19 umetničkih automobila s BMW oznakom nastalih od 1975. godine, u saradnji sa čuvenim svetskim umetnicima.

„Umetnike automobili fasciniraju otkad su izmišljeni.“

• Dr. Tomas Girst, BMW grupa, Korporativne komunikacije i politika, Direktor za kulturološki angažman

Kada je 1975. francuskom trkačkom vozaču Erveu Pulenu palo na pamet da nabavi trkački automobil koji je dizajnirao neki umetnik, niko nije mogao da predvidi šta će se razviti iz toga: najdoslednija svetska kombinacija automobila i umetnosti. Princip je jednostavan: poznati umetnik dizajnira trkački BMW automobil (kasnije i vozila za serijsku proizvodnju) na osnovu sopstvenih ideja. Bez ikakvih ograničenja.

Koliko su umetnici bili različiti, toliko su se razlikovali i modeli marke BMW, koji su transformisani u umetnička dela širokim opsegom grafičkih i umetničkih tehnika: od čistih trkača, pa sve do retkih sportskih automobila, te vozila serijske proizvodnje.

Rezultati su jednako raznovrsni. Ne postoje dva slična vozila; svakom umetniku je prepušteno da izabere tehnologiju koja mu odgovara. Razgledajući galeriju umetničkih automobila BMW-a, s 19 jedinstvenih eksponata, samo tri pitanja su ostala bez odgovora:

Kada će se pojaviti umetnički automobil broj 20? Koji umetnik će ga upotrebiti kako bi postao jedan od besmrtnika u ovoj legendarnoj zbirci BMW-a? I, iznad svega, koji će model brenda BMW biti upotrebljen?

1. Aleksander Kalder / BMW 3.0 CSL / 1975.

Ko je mogao davne 1975. godine da pretpostavi da će trkački automobil BMW 3.0 CSL koji je dizajnirao američki vajar Aleksander Kalder biti uvod u ono što je sada legendarna umetnička serija? Odgovor je – niko, čak ni BMW.

Erve Pulen se sam obratio proizvođaču automobila. Zamisao o umetničkim automobilima marke BMW nije bila u planu odeljena za odnose sa javnošću, što je potvrdio i profesor Tomas Girst, direktor za kulturološki angažman u BMW grupi. Pulen je zaista lično vozio broj 93 BMW 3.0 CSL u trci 24 sata Le Mana. Iako nije završio, reakcija na živopisni Kalder-mobil bila je fenomenalna.

2. Frenk Stela / BMW 3.0 CSL / 1976.

Samo godinu dana kasnije, Kalderov zemljak Frenk Stela se poveo za njegovim primerom. I on se latio modela BMW 3.0 CSL, koji je takođe učestvovao u trci izdržljivost u Le Manu – s brojem 21. Za Stelu, ljubitelja auto-trka, dizajniranje drugog vozila u seriji umetničkih automobila marke BMW bilo je specijalna čast.

Dizajn njegovog auto-moto umetničkog rada bio je nadahnut samom tehničkom osnovom objekta. Rezultat je bila mreža linija koja je izgledala kao uveličani milimetarski papir. Sve je bilo crno-belo što je značilo da se taj trkački automobil, sa svojih ogromnih 750 ks, isticao među mnogobrojnim konkurentima na startu, posebno među onim živopisnijim. Kao i sa Kalderovim automobilom, umetničko farbanje BMW-a obavio je legendarni BMW majstor za farbanje, Valter Maurer.

3. Roj Lihtenštajn / BMW 320i Turbo / 1977.

Godinu dana kasnije, 1977, pojavio se treći umetnički automobil marke BMW, koji je ponovo dizajnirao jedan Amerikanac. Pop umetnik Roj Lihtenštajn je primenio „Ben Dej tufne“ karakteristične za njegovu umetnost, sa efektom zahvaljujući kojem se činilo da se pejzaž kreće na bokovima modela BMW 320i Turbo.

I naravno, tako je i moralo da bude: ovaj trkački automobil nije odmah postao eksponat, već se najpre dokazao u teškom svakodnevnom trkačkom sportu, i to gde drugde nego u Le Manu? Vozači Erve Pulen i Marsel Minjo doveli su taj automobil, sa startnim brojem 50, do 9. mesta u sveukupnom plasmanu, i prvog mesta u njegovoj klasi.

4. Endi Vorhol / BMW M1 / 1979.

Verovatno najpoznatiji primerak u seriji umetničkih automobila BMW-a jeste BMW M1 koji je lično oslikao Endi Vorhol. Ovaj bavarski supersportski automobil sam je po sebi legenda. Zahvaljujući dizajnu svakako najslavnijeg pop umetnika od svih, trkačka verzija modela BMW M1 postala je verovatno jedan od najvrednijih automobila u istoriji.

Vorhol je imao jednu stvar zajedničku sa svojim prethodnicima: ni on nije dobio nikakvu naknadu za svoj umetnički rad na automobilu. Opet, umesto da dizajnira model u razmeri kao njegove kolege umetnici i preda automobil na farbanje, slavni umetnik je to obavio lično.

„Pokušao sam da prikažem brzinu kao vizuelnu sliku. Kad se automobil kreće zaista brzo, sve linije i boje se pretvaraju u mrlju“, kazao je umetnik objašnjavajući svoje delo.

Vorhol je bukvalno pokazao tu brzinu, nanevši preko šest kilograma farbe za samo 28 minuta. Mora se reći, trkački automobil sa motorom srednje klase bio je takođe brz u svojoj jedinoj trci – u Le Manu 1979. Naposletku, osvojio je časno šesto mesto u sveukupnom plasmanu. Potom se živopisni trkač penzionisao u muzeju.

5. Ernst Fuhs / BMW 635 CSi / 1982.

Broj pet živi! Austrijanac Ernst Fuhs je uzeo u rad BMW 635 CSi 1982. godine. Rezultat je bila „Vatrena lisica u lovu na zeca“, prvi umetnički BMW, zasnovan na vozilu iz serijske proizvodnje. Od samog početka, bio je to čist izložbeni eksponat.

Sve dotad, Fuhs je bio poznat po velikim slikama svetaca. I mada se njegov umetnički rad na automobilu marke BMW veoma razlikuje od njegovih ranijih dela, valja reći da je postao čuven. Pogotovo zahvaljujući upečatljivim plamenovima na crnoj podlozi.

6. Robert Raušenberg / BMW 635 CSi / 1986.

Broj 6 u seriji umetničkih BMW-a potiče od još jednog pionira popularne umetnosti (i još jednog Amerikanca), Roberta Raušenberga. Poput prethodnika, ovaj BMW 635 CSi, nikada nije učestvovao u trci. Osim toga, to je jedini umetnički automobil brenda BMW koji je do danas učestvovao u saobraćaju – vozio ga je Raušenberg lično!

On je svoje delo automobilske umetnosti stvorio uz pomoć dela drugih umetnika, koja je obradio primenom fotografskih tehnika, i onda to aplicirao na karoseriji kupea s oznakom BMW, upotrebivši folije. Rezultat su bili kolaži tipični za Raušenbergov stil. Svojim modelom BMW 635 CSi, Raušenberg je pokazao kako su povezana tri sveta umetnosti, prirode i tehnologije.

7. Majkl Džagamara Nelson / BMW M3 Group A / 1989.

Umetnički BMW broj 7, bio je kreacija Majkla Džagamare Nelsona, umetnika iz Australije. Za sedam dana, umetnik je preobrazio trkačku verziju crnog Group A BMW-a M3, u umetničko delo koje je odraz kulture i percepcije pejzaža australijskih Aboridžina.

Džagamari Nelsonu su u tom procesu pomogli prijatelji umetnici. Kako bi sačuvali umetnost svoje kulture, Aboridžini su kodirali svoje slike u motive koji su prenošeni s kolena na koleno među australijskim urođenicima preko pećinskih crteža. U skladu sa tom tradicijom i BMW M3 podseća na veliku, živopisnu slagalicu. Džagamara Nelson je o kreativnom procesu rekao da je svoje snove utkao u umetnički rad na BMW-u, pa ovo vozilo legitimno možemo nazvati kolima iz snova.

8. Ken Don / BMW M3 Group A / 1989.

Ken Don je bio drugi Australijanac 1989. sa svojim umetničkim BMW-om broj 8. Kao i vozilo Džagamare Nelsona, ono je bilo zasnovano na turing automobilu Group A BMW M3. Ali, nasuprot kolima Nelsona Džagamare, Donov umetnički rad predstavlja modernu Australiju.

Vožnja na levoj strani odmah vam privlači pogled – reč koja najbolje objašnjava njegovu farbu jeste „šareno“. Donov cilj je bio da sopstveni umetnički BMW iskoristi kako bi ilustrovao srećnu stranu svoje otadžbine. Mogu se razabrati priroda, Sunce i plaže, kao i ribe i papagaji.

Donov BMW M3 se može opisati jednim jednostavnim pridevom: pozitivan! Baš kao i verzija Džagamare Nelsona, Donov BMW M3 je učestvovao u trkama u Australiji pre nego što je postao čisto dekorativno umetničko delo.

9. Matazo Kajama / BMW 535i / 1990.

Za umetnički automobil marke BMW s brojem 9, se može reći da je ponovo došlo vreme za vozilo iz serijske proizvodnje, a ovog puta je to bio BMW 535i. To je ujedno bio i prvi automobil koji je dizajnirao jedan azijski umetnik – i isticao se lagodnom neupadljivošću.

Japanac Matazo Kajama je BMW Serije 5 ogrnuo u ruho vazdušne četkice. Uz pomoć specijalnog procesa štampanja folije, dočarao je stilizovani pejzaž izvajan rekom na karoseriji. Sam Kajama je rekao za svoju inspiraciju: „Želeo sam da svojim delom ostavim utisak snežnih kristala.“

10. Sezar Manrike / BMW 730i / 1990.

Za nezvanični jubilej, Sezar Manrike je dobio priliku da doprinese BMW-ovom projektu „Umetnosti na točkovima“. Sa tim ciljem, španski avangardista je iskoristio BMW Serije 7 iz 1990. godine. I, ako posmatrači mogu da razaberu elemente prirode među jarkim bojama i apstraktnim oblicima na karoseriji, u pravu su, pošto je Manrike za model uzeo prirodu španskog suptropskog ostrva Lancarote.

Crni element dizajna predstavlja lava stene sa Kanarskih ostrva, zeleno je za prašumu, crveno za život. U tečnim oblicima možete takođe da vidite ono što Manrike smatra suštinskim za automobil: brzi prevoz onih koji njime putuju.

11. R. Penk / BMW Z1 / 1991.

Model marke BMW koji je dizajnirao umetnik A. R. Penk, rođen kao Ralf Vinkler, iz Drezdena u Nemačkoj,  umetničko je delo i retkost sam po sebi. U pitanju je BMW Z1. Sa svojim. za to vreme radikalno novim dizajnerskim jezikom i vertikalno kliznim bočnim vratima na uvlačenje, BMW Z1 ostaje međaš u automobilskoj istoriji kompanije BMW, i to do današnjih dana.

Penkov doprinos seriji umetničkih automobila BMW-a došao je četiri godine posle premijere ovog roudstera. Nadahnut pećinskim crtežima, on je stvorio apstraktne figure i simbole. Šta oni znače? Pokušajte sa sopstvenim tumačenjem… Sam umetnik nikada nije dao nikakvu naznaku za njihovo dešifrovanje – a to je svakako takođe deo privlačnosti kojom odiše ovo konkretno automobilsko umetničko delo.

12. Ester Malangu / BMW 525i / 1991.

Prvi put je jedna žena bila odgovorna za dizajn vozila u seriji umetničkih automobila – BMW Serije 5 iz 1991. Taj dizajn se odmah poima kao omaž afričkoj kulturi. Konkretno, on se odnosi na to „kako moje pleme ukrašava svoje kuće“, što je Malangu rekla kada je objašnjavala dizajn, poznat kao Ndebele šara.

Tradicija koja se prenosi s kolena na koleno – i to isključivo među ženama. Južnoafrička umetnica nedelju dana je dizajnirala svoj doprinos seriji umetničkih dela na automobilima. Kao i većina vozila pre i posle njega u seriji, umetnički BMW-ov automobil broj 12 je čisto izložbeni eksponat. I naravno, sasvim jedinstven.

13. Sandro Čia / BMW M3 GTR / 1992.

Sandro Čia je dopustio mašti da se razigra na ovom trkačkom prototipu modela BMW M3 GTR. Italijanski umetnik se sam obratio BMW-u, i to sa zahtevom da dizajnira jedan umetnički automobil. Rezultat je zadivljujući: ko god pogleda ovo automobilsko umetničko delo, oseća se kao da je sam predmet posmatranja sa svih strana, jer lica otvorenih očiju naslikana su na površinama karoserije.

Čia je to ovako objasnio: „Sve oči su na automobilu. Ljudi podrobno zagledaju kola. Ovaj automobil im jednostavno uzvraća pogled.“

14. Dejvid Hokni / BMW 850 CSi / 1995.

Posle Italije, sledeća stanica na putu umetničkih automobila bila je Engleska, gde se britanska superzvezda Dejvid Hokni priključio zvezdanim imenima iz kataloga ove zbirke BMW-a. Hoknijev BMW 850 CSi je bio rezultat dugog procesa dizajniranja, zato što nije posredi samo nanošenje male količine farbe, kako je objasnio pop umetnik.

Umesto toga, on je automobil rastavio svojim oslikavanjem, izokrenuvši ga potpuno naopako. Na ovaj način, on je na površinu izneo ono za šta veruje da se krije ispod kože automobila, karoserije. U pitanju je konkretno, fascinantna tehnologija vozila.

15. Dženi Holcer / BMW V12 LMR / 1999.

Na prvi pogled, mogli biste da upotrebite poštapalicu kojom opus Fast Arta sumira Dženi Holcer, makar kad je posredi startna pozicija: BMW V12 LMR za trku 24 sata Le Mana. Sama američka umetnica najpoznatija je po svojim kritičkim rečima, po izjavama kreiranim kako bi stimulisale misao, odjekivale, polarizovale.

Na osnovu toga, u svom sopstvenom stilu, ona je ispisala rečenice na beloj farbi trkačkog automobila koristeći reflektivna hromirana slova i fluorescentnu foliju. Slogani su bili između ostalog: „Toliko ste kompleksni da ne reagujete na opasnost“. Pitate li se šta to znači? Ako je tako, Holcerova je postigla svoj cilj…

16. Olafur Elijason / BMW H2R / 2007.

Automobilska umetnost Olafura Elijasona dramatično se razlikuje od ranijih vozila u seriji umetničkih BMW-ovih automobila. Ovaj rad Danca islandskog porekla radikalno odstupa od svih vidova automobilske umetnosti pre njega.

Isprva ni ne primećujete da je automobil tamo – objekt izgleda kao džinovska čaura. Elijason je slavan po tome što se u svojoj umetnosti bavi prirodom i fizičkim pojavama. To je prikladno za prvo vozilo u njegovom opusu, zato što se ispod ljušture krije trkački prototip na vodonični pogon.

Vratimo se čauri: ljuštura modela BMW H2R sazdana je od malih metalnih ploča koje su poprskane vodom u ogromnoj hladnoj prostoriji. To stvara ledeni oklop koji drži vozilo zarobljeno. Ovaj pokretni objekt postao je nepomična nekretnina – to je Elijasonov pristup borbi sa održivošću u našem društvu.

17. Džef Kuns / BMW M3 GT2 / 2010.

Ne moramo ni da pominjemo kako spisak umetnika svetske klase poput ovih. ne bi bio potpun bez umetničkog automobila BMW-a, s potpisom Džefa Kunsa. S tim dodatkom, pop art se vratio, a sa njim se i serija umetničkih automobila marke BMW vratila svojim korenima.

Svakim delićem karoserije, BMW M3 GT2 američkog umetnika želi da iskaže zamisao: „Ja sam brz!“ Jarko obojeni elementi kao da proleću na ovim kolima.

Čak i kad je nepomičan, ovaj automobil izgleda kao da „puca od snage“. Godine 2010, vozilo je bilo na startnoj liniji trke 24 sata Le Mana, gde je apsolutno oduševilo publiku – to je bio još jedan način da ovo Kunsovo delo stvori most povratka njegovim prethodnicima u seriji umetničkih BMW automobila.

18. Cao Fei / BMW M6 GT3 / 2017.

Ovaj umetnički automobil BMW-a je proizvela multimedijalna umetnica Cao Fei. U omažu ugljeniku, materijalu izbora za toliko mnogo trkačkih automobila, kineska umetnica je odabrala strukturu ovog materijala kao boju pozadine za svoj projekt.

Potrebna vam je povezana aplikacija kako biste videli puni efekt umetničkog BMW-a broj 18. Sa pojačanom realnošću, crni trkački automobil postaje fokus oluje boja koja besni iznad vozila. Na ovaj način, Cao spaja stvarni i digitalni svet.

19. Džon Baldesari / BMW M6 GTLM / 2016.

BMW M6 GTLM iz 2016. Džona Baldesarija, još je jedan primer fantastične umetnosti BMW-a. Ljubitelji umetničkih automobila s ozankama BMW-a, morali su da čekaju šest dugih godina pre nego što su dobili novi primerak kojem su mogli da se dive. Umetnik iz Kalifornije uneo je elemente svog stila u igru na minimalistički način, ali u velikim razmerama. I to je učinio tako efikasno.

Naziv govori sve sam; i može se pročitati jer je ispisan krupnim slovima na vratima vozača: „BRZI“. Brzina – to je ono što odlikuje trkačka vozila kao što je BMW M6 GTLM. Ili, kako je to rekao sam umetnik: „Umetnički automobil BMW-a je nesumnjivo najbrže umetničko delo koje sam ikada stvorio!“

AutoRepublika

(270)