Zanimljivost dana: Poslednji premijum model marke Škoda je bio VOS
Čak i ako mislite da je vaša Škoda „jednako dobra kao Audi, samo za dosta nižom cenom“, i to „samo“ zato što poseduje sličan (da ne kažemo identičan) motor ili platformu, šanse su male da će neko za ozbiljno uzeti bilo koji posleratni model proizvođača iz Češke Republike, kao luksuzan proizvod. To se posebno odnosi na period kada su ovom državom vladali komunisti, gde je Škoda uglavnom proizvodila automobile za šire narodne mase u planskoj ekonomiji, mada se mogla pohvaliti i relativno privlačnim kupeima koje je nudila po pristupačnim cenama.
Ali, u predratnom periodu Škoda je često ciljala i na one kupce sa dubokim džepom. Primera radi, model Superb (koji nije povezan sa istoimenim modelom savremenog doba) je u periodu tridesetih godina prošlog veka, mogao da parira najboljim svetskim limuzinama zahvaljujući američkom stilu koji je jako podsećao na Cadillac, kao i zahvaljujući opcionom V8 motoru.
Uparen sa jednim takvim agregatom, Superb je razvijao 96 konjsiih snaga i mogao da dostigne maksimalnu brzinu od 135 km/h. Koliko je ovaj automobil bio cenjen, možda najbolje potvrđuje podatak da ga je koristio slavni nemački general Ervin Romel kao svoje lično vozilo.
Nedugo nakon završetka rata, proizvodnja Superba je nastavljena, a upravo je ovaj automobil pokazao čelnicima Komunističke partije da je Škoda u stanju napraviti fantastičan premijum automobil. Iako su među političarima dominirale sovjetske limuzine marke ZIL, Škodi je poveren posao da razvije novitet u kom se možda ne bi vozili najviše rangirani političari, ali bi to svakako činile cenjene „glavonje“ iz partije.
Kompanija iz Čehoslovačke je shvatila zadatak veoma ozbiljno, pa je u pomoć pozvala još jednu domaću firmu Karosa, koja se uglavnom bavila proizvodnjom autobusa.
Automobil je morao da bude izuzetno bezbedan i robustan, pošto bi se u njemu vozili izuzetno bitni ljudi, a posao inženjera je poveren čoveku po imenu Oldrih Meduna koji je u prošlosti dizajnirao tenkove. Novitet je dobio ime VOS po skraćeni reči Vládny Osobný Špeciál ili u prevodu „Specijalni automobil za vladu“. Karosa bi proizveo gotovo sve delove koje bi Škoda na kraju sastavila u jednoj od svojih fabrika.
VOS je pružao motor postavljen napred, uz pogon na zadnje točkove. Za takvu svrhu Škoda je pozajmilila 5,2-litarski benzinac u konfiguraciji sa šest linijskih cilindara, a on se ranije ugrađivao u kamione marke Praga. Menjač je bio manuelni s četiri brzine.
Iako je benzinac razvijao solidnih 120 konjskih snaga, VOS je bio težak oko četiri tone zbog blindirane limarije, pa je maksimalna brzina iznosila svega 80 km/h uz potrošnju od 35 do 45 litara benzina na pređenih 100 kilometara. Takođe je postojala i verzija bez blindiranih detalja, ali je bila manje popularna.
Zahvaljujući nižoj masi, takva verzije je mogla da dostigne maksimalnu brzinu od 115 km/h. Zanimljivo je da je VOS pružao i klima uređaj, ali je okupirao većinu prtljažnika, pa je tako tokom vožnje na duže relacije morao da putuje i drugi automobil koji bi poneo kofere. Za evropske standarde VOS je bio izuzetno glomazan četverotočkaš sa dužinom od 5,7 metara i međuosovinskim rastojanjem od 3.200 milimetara, a dizajn je bio u tradicionalnom američkom stilu.
Među ponosnim vlasnicima su bili tadašnji predsednik Čehoslovačke Klement Gotvald, zatim lider Albanije Enver Hodža, pa prvi čovek Kine Mao Cedung, i na kraju jedna od vodećih osoba rumunske komunističke partije Ana Pauker.
Upravo je gospođa Pauker posedovala najpoznatiji VOS koji je prepravljen za vožnju na šinama i navodno je mogao da dostigne brzinu od 135 km/h. Danas se nalazi u muzeju, pored železničke stanice grada Sinaja.
Škoda je na kraju proizvela ukupan kontigent od 107 primerka, a nijedan od njih nije prodat kao nov automobil privatnim kupcima. Tek nakon što bi istekla karijera četvorotočkaša u funkciji prevoza političara, VOS bi mogao da završavi u rukama „običnih smrtnika“ pa je danas redak i izuzetno cenjeni klasik.
Zoran Tomasović
(499)
