Doba kada su se automobili pravili da traju

Oko 1990. godine automobilska industrija je pravila vozila legendarnog kvaliteta. Tehnologija je bila veoma pouzdana, antikorozivna zaštita na vrhunskom nivou, neki od automobila iz tog perioda i dan danas se često mogu sresti na ulicama i to u odličnom stanju. 

Takav je slučaj i sa jednim Audijem 100 u svojini Jorga Velmana, piše nemački Spiegel. Velman je mogao priuštiti moderni, nov automobil, ali se već godinama druži sa svojim ljubimcem i nema nameru da ga menja.

Velman svoj automobil vozi svakodnevno i to do posla i nazad, što je oko 140 km u oba pravca. Nije malo, ako se sagleda da samo na ovo putovanje mesečno otpadne skoro 3.000 km. „Ali Audi se dobro drži“, kaže ponosni vlasnik legendarnog modela.

Audi 100 C4 je već stekao status ikone i naširoko se smatra za jedan od najboljih automobila koje je marka sa „četiri prstena“ ikada napravila. Izrada vrhunskog kvaliteta, odlična završna obrada i potpuno pocinkovana karoserija omogućile su ovom vozilu veoma dug vek trajanja. Jorg Velman uveren je da bi drugi automobil teško zamenio njegov Audi 100 C4 2,6 Quattro.

On dodaje da je njegov automobil napravljen 1996. godine i da je otada prešao 240.000 kilometara. „Nema ni traga rđi i mehaničar kaže da je u veoma dobrom stanju“, navodi Velman.

Norbert Šreder, stručnjak za istorijska vozila, kaže da su u to doba pravljeni izuzetno izdržljivi automobili. „Vozila sa kraja osamdesetih i početka devedesetih godina imala su visok stepen izdržljivosti. Sve je rađeno tako da pogonski sklop pregura najmanje 200.000 km, bez ikakvih problema“, ističe Šreder.

Među ove modele ubrajaju se i Mercedes 190E, Volvo serije 240, VW Golf 2, Audi 80 B3, a motori ovih automobila smatraju se skoro pa neuništivim. Nabrojana vozila nisu retka pojava na putevima u Nemačkoj, a svakako je da su  neka od njih i dalje u velikom broju prisutna i u Srbiji.

Antikorozivna zaštita je posebno odigrala bitnu ulogu u dugovečnosti ovih automobila. Audijeva pocinkovana karoserija obezbedila je odlične ocene kada je reč o proceni zaštite od rđe, pa je tako jedan polovni Audi 100/200 C3 na testu TUV-a završio na prvom mestu, kao automobil praktično bez rđe, dok je druga pozicija pripala Audiju B80 među 71 ispitanim vozilom.

Proizvođači, pre svega oni nemački, sredinom osamdesetih godina su se daleko više posvetili smanjivanju otpora vazduha. Znali su da će manji otpor značiti bolje performanse uz manju potrošnju goriva. Tako je Audi 100 C3 daleke 1982. godine postao serijska limuzina sa najboljim koeficijentom otpora vazduha. Uz to, brend „četiri prstena“ imao je još jedan adut u rukavu.

Reč je o quattro pogonu na sve točkove koji je Audi godinama usavršavao takmičeći se u reli šampionatima. Primenom ovog pogona koji je do tada bio rezervisan za terenska vozila i kamione, Audi stiče legendarnu reputaciju.

Nisu svi potezi bili dobri

Odluka brojnih proizvođača da se sa lanca pređe na zupčasti kaiš nije donela željenu reakciju, jer se servisni interval skratio, a kaiš se inicijalno nije pokazao u najboljem svetlu. Neki modeli iz osamdesetih godina patili su od raznih „dečijih bolesti“, poput problema sa elektronikom i naponom u vozilu, pa su redovno stradale sijalice, potom je tu bilo curenja raznih tečnosti, ali i problema sa kočionim sistemom, odnosno prebrzo trošenje kočnica.

Neki kažu da je ovo prebrzo trošenje kočnica bilo izazvano većom masom vozila, te da se proizvođači nisu dovoljno brzo prilagodili. Elem, ima i onih koji tvrde da je od kraja osamdesetih počela hiperprodukcija te da je kvalitet morao da opadne.

No, neki brendovi poput Audija rešili su u to vreme da izgrade svoju reputaciju. Ovaj brend strašno se borio za premijum oznaku, te je 1987. godine formiran inovativni Centar za proveru kvaliteta u koji je Audi tada uložio više od 60 miliona maraka. Očito je da su se ove investicije isplatile jer se od početka devedesetih godina Audi našao rame uz rame sa BMW-om i Mercedesom.

Opet, pocinkovana karoserija dala je svoje rezultate, Audi 100 C4 se i dalje može često videti na nemačkim drumovima, dok se njegovi tadašnji konkurenti Opel Omega i Ford Scorpio veoma retko viđaju. Nemački stručnjaci navode da je početkom devedesetih ubeležen i pad kvaliteta vozila određenih brendova i prstom upiru u jednog čoveka.

Hose Ignjacio Lopez i kraj „Zlatnog doba“

Španski menadžer Hose Ignjacio Lopez je čovek kojeg često optužuju da je uništio „Zlatno doba“ nemačke automobilske industrije. Lopez se prvo našao u Opelu, a zatim i u Volkswagenu i u obe kompanije radio je na ostvarivanju ušteda na proizvodnim procesima.

Uštede su ostvarene, ali po koju cenu? Lopezovi rezovi doveli su do dramatičnog pada kvaliteta. Prva generacija Opel Astre je daleko od onoga što je trebalo da bude, bar kada je reč o kvalitetu samog vozila, a Lopezova dela koštala su i Golf 3 neslavne titule najgoreg Golfa u istoriji.

No, nisu samo velikoserijske marke imale problema sa kvalitetom i pouzdanošću. Iste nedaće zadesile su u poslednjoj deceniji 20. veka i Mercedes. E klasa generacije W210 pokazala se veoma sklonom greškama, a najveći problem bila je rđa. Muke sa korozijom za Mercedes su se nastavile i kod naslednika W211.

U to vreme Mercedesovi inženjeri su se sa setom prisećali modela poput 190E ili W124. Inženjeri nemačkih marki nisu olako prihvatili „uštede“ na kojima su insistirali menadžeri. Sve je to za posledicu imalo pad kvaliteta i pouzdanosti kod vozila germanskih brendova.

Spiegel piše da insajderi iz Audija često govore o tome da je posle modela 100 C4 sve krenulo nizbrdo. „Te stvari nećete čuti u stvarnosti, samo iza zatvorenih vrata“, kaže za nemački medij jedan od bivših zaposlenih u Audiju.

Ovo je primerio i Jorg Velman, koji je neko vreme posedovao Audi A6 C5, ali iako kaže da je u pitanju udobniji automobil od „stotke“, ipak ga je razočarao pogotovo kada je bio primoran da promeni zupčasti kaiš, a to ga je koštalo svojevremeno 1.000 evra. Osim toga, imao je problema i sa „crkavanjem“ ksenonskih sijalica koje su bile frapantno skupe – 100 evra po komadu. Uz to, imao je i havariju sa klima uređajem – morala je da se promeni kontrolna jedinica, cena 850 evra. „Tada sam rekao dosta je“, kaže Velman.

Mada je po svim merilima moderni automobili manje pouzdan od legendi s kraja osamdesetih i početka devedesetih godina, proizvođači ovakve navode izričito odbacuju. Kako i ne bi, jer je ipak potrebno toliko automobile prodati.

Mercedes i dalje obećava „najbolje ili ništa“, Audi odbacuje navode da su njegovi modeli danas manje pouzdani nego ranije. Iz Audija kažu da su kriterijumi i danas i tada bili isti. „Kvalitet je bio jedan od najvažnijih elemenata na putu Audija ka premijum klasi i još uvek je osnovni element našeg DNK“, kažu iz pres službe Audija. Oni navode i da dugotrajnost vozila zavisi od načina upotrebe i održavanja istog, te da je to važilo i pre 30 godina i da važi i danas.

Uprkos ovakvim izjavama iz Audija, Jorg Velman nema nameru da menja svoj automobil. „Ne razmišljam o kupovini nekog novog modela Audija“, navodi Velman. On je dodao da su moderna vozila udobnija i komfornija, ali da je održavanje skuplje, a i pouzdanost je na nižem nivou.

Jorg, neka te još dugo služi tvoja mašina!

AutoRepublika 

(24396)