Poseta National Automotive & Truck muzeju (MEGAGALERIJA)

Amerikanci imaju običaj da sebe smatraju najboljim na svetu bez obzira o kojoj kategoriji je reč. Uzmimo na primer sport. Veliko finale bejzbol lige se još uvek vodi pod imenom „World Series“ (Svetska Serija) iako zapravo učestvuju samo timovi iz SAD i po koji iz Kanade. Slična situacija leži i na račun košarke, američkog fudbala, hokeja i bilo kod drugog sporta gde Jenkiji svog šampiona nazivaju svetskim prvakom iako se zapravo nikada nije ni takmičio protiv timova u ostatku sveta. Doduše, njihova fudbalska liga je toliko loša da još uvek nisu proglasili šampiona Sijetl „svetskim prvakom“, ali verujem da će se i to jednog dana desiti.

Zašto vam govorim sve ovo? Pa iz razloga što sam tokom nedavne vožnje u grad Obrn u saveznoj državi Indijani odlučio da posetim mesto nazvano Nacionalni Muzej automobila i kamiona, pa barem po imenu logičan zaključak bi trebalo da bude da on treba da predstavlja celu naciju, zar ne? Ipak, posle svega par minuta u prevrućoj zgradi sam shvatio zašto je veliko razočaranje.

Ovaj muzej je bio drugi na listi od ukupno tri koje sam posetio tog letnjeg julskog dana, a onaj prvi Auburn-Corn-Duesenberg sam već detaljno opisivao. Tada nisam krio oduševljenje koliko profesionalno je urađen i mogu da zaključim da je njegova poseta bila najbolje potrošenih deset dolara u životu. National Automotive & Truck je lociran praktično u zgradi pored koja je takođe nekada pripadala firmi Auburn. Kako mi je rečeno, zgrada je nekada bila test studio tokom dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka, a spomenuti Auburn-Cord-Duesenberg muzej je kupio početkom devedesetih godina i odlučio da napravi dodatnu lokaciju sa poznatijim američkim proizvodima.

Samim ulaskom u zgradu će vas dočekati miris mehaničarske radionice i stare sprave koje su nekada služile za popravke vozila. Ako ste neko kao ja ko voli „starudiju“, ovaj deo će vas verovatno oduševiti, ne samo zbog alata već i zbog nekih drugih stvar koje su se u davna vremena mogla pronaći u tipičnoj mehaničarskoj radionici, kao što su fudbalske lopte, prazne flaše od koka-kole i slično. Tu je i nekadašnji velikan Cord 810 koji je dugo vremena proveo zakopan pod zemljom iz nepoznatog razloga, a limarija je u toliko lošem stanju da se čudim kako uopšte stoji u jednom položaju.

Zatim ulazimo u poveću prostoriju gde se nalazi većina automobila. Svaki od njih ima istoriju i specifičan je na određeni način, ali samo jedan je izuzetno redak (o njemu nešto kasnije). Spomenuću prelepi Hudson Hornet koji je u potpunosti dominirao u NASCAR šampionatu početkom pedesetih godina, a tu je i veliki broj tipičnih „muscle cars“ kao što su Pontiac GTO, Ford Mustang, Dodge Charger i mnogi drugi. Kada spominjem Charger, moram da kažem da muzej tvrdi da poseduje jedan od primeraka koji se pojavio u kultnoj seriji „The Dukes of Hazzard“. Ne znam koliko je ovaj podatak tačan, pošto je kopiranje legendarnog „General Lee“ uvek bilo popularno.

Muzej će takođe reći da imaju blisku saradnju sa nekadašnjim „Walter Chrysler“ muzejom. Iako je on zatvoren pre nekoliko godina, veliki broj automobila je pozajmljen širom Amerike, a u Indijani je završio prvi ikada proizveden Chrysler PT Cruiser i prototip motocikla Dodge Tomahawk o kojem smo ranije pisali.

Od ostalih kultnih modela, tu je DeLorean DMC-12 koji je neko, iz nama nepoznatog razloga, ofarbao u crvenu boju, pa iako je drugačiji verovatno je uništio vrednost automobila. Čuveni Checker taksi iz susednog grada Kalamazu je viđen u četiri primerka, od čega je jedna izuzetno retka verzija sa devet vrata i čak 15 sedišta. Rečeno mi je da me je trebalo dočekati i prototip model Mustanga s rotacionim motorom, ali to se nije desilo.

Ako se muzej isplati posetiti ni zbog čega drugog onda će vas sigurno oduševiti General Motors Futurliner. Reč je o povećem „autobusu“, ako se uopšte tako može nazvati, koji je korišćen za predstavljanje nove tehnologije u periodu kada televizor još uvek nije postojao. Ovaj model smo detaljno analizirali ranije, a spomenućemo da se u Indijani nalazi ukupno deseti primerak koji je 2006. godine prodat za čak četiri miliona dolara. Za tako veliko vozilo, ulaz u kabinu Futurlinera je izuzetno uzak, a preglednost sa jedinog sedišta nepostojeća.

Zatim silazimo u podrum gde je Auburn u periodu od 1928. do 1937. godine imao svoj test centar što dalje od očiju javnosti. U njemu se mogu pronaći razni modeli marke International (koja je inače iz Indijane) iz vremena dok je još uvek proizvodila pikap kamionete i kombije, a danas se fokusira isključivo na teretna vozila. Ostali kamioni su mi uglavnom bili nepoznati pa sam po prvi put čuo za marke kao što su Hendrickson, Noble, Moreland, Walker i Natmus. Ipak je reč o proizvodima koji su postojali još početkom 20. veka i korišćeni za teške poslove pa je čudo što je ijedan od njih preživeo. Doživljaj popunjavaju nekoliko vojnih GMC kamioneta iz Drugog svetskog rata kao i Dodge Power Wagon.

Međutim, vrućina je ubrzo postala nepodnošljiva u zgradi bez klime, pa sam požurio na sledeći muzej na listi – onaj od Studebakera koji je bio udaljen oko sat vremena vožnje istočno od Obrna. O njemu uskoro…

Zoran Tomasović 

(450)