Uvek sam smatrao da je NASCAR šampionat najbolja vrsta auto-moto sporta na svetu. Dok će neki reći da je reč samo o dosadnoj vožnji u krug, što često i nije daleko od istine, većinski broj trka protekne u uzbudljivijoj vožnji, sa velikim brojem prestizanja i varnicama od prvog do zadnjeg kruga. Da ne bih opet ulazio u detalje zašto je tako, preporučujem da pročitate moje ranije izdanje u kojem sam opisao svoje razloge.
San svakog NASCAR-ovca je da poseti takozvani „Hall of Fame“ iliti „Kuću slavnih“, koja se nalazi u gradu Šarlot (američka savezna država Severna Karolina). Na mojoj takozvanog „bucket list“ (lista stvari koje čovek želi da uradi u svom životu pre nego što umre) se nalazi od kada je muzej otvoren pre desetak godina i verovatno će sačekati još neko vreme pošto nema mnogo toga zanimljivog u Severnoj Karolini da se vidi.
Ali desilo se da je firma u kojoj je zaposlen moj mlađi brat odlučila da održi konferenciju upravo na ovoj lokaciji, pa sam ga naterao da mi pošalje detaljan izveštaj sa mnogo fotografija. I tako se mlađani Tomasović, neko koga najviše interesuju motocikli, fudbal i rok muzika, uputio na lokaciju koju ja još uvek sanjam.
NASCAR se mnogo promenio od 1948. godine kada je osnovan, ali je generalna ideja ostala ista. Kada je Bil Frenc odlučio da stvori ovu organizaciju, plan je bio da se ulični automobili bez modifikacija trkaju na neasfaltiranim stazama i da na taj način takmičenje budu pristupačno svakome ko je želeo da učestvuje u nadmetanju.
Od tada smo mogli da vidimo šest generacija automobila dok sedma treba da stigne u roku od dve godine. Ljubitelji ovog sporta će vam reći da im se najviše dopala ona prva (1948. – 1966.), gde su trkački automobili bili identični vozilima sa ulica, ali je najbolje trkanje viđeno tokom devedesetih godina prošlog veka. Ujedno, takvi proizvodi su i najružniji iz razloga što je bezbednost postala glavna karakteristika, pa slovo „S“ u NASCAR-u (stock ili fabričko) praktično više nije imalo smisla.
Tokom ranih devedesetih godina prošlog veka, NASCAR se velikom brzinom proširio na celu Ameriku umesto svoje tradicionalne jugoistočne baze, a ubrzo je prestigao Indy šampionat i postao najpopularnija forma auto-moto sporta „preko bare“. Upravo su tad čelnici krenuli s prvim pokušajima da izgrade zvanični muzej i otvore svoju prvu Kuću slavnih.
Iako je ovaj sport nastao u američkoj saveznoj državi Floridi, za lokaciju je izabrana Severna Karolina gde se trenutno nalazi sedište. Grad Šarlot je ustupio lokaciju, a posle investicije od 160 miliona američkih dolara muzej je zvanično počeo sa radom tek 2010. godine.
Zgrada se deli na četiri sprata i svaki od njih ima posebnu namenu. Onaj najniži je namenjen svima onima koji su po prvi put u muzeju i žele da se upoznaju sa NASCAR-ovim počecima. Drugi sprat se može opisati kao video galerija gde posetioci mogu da uživaju u gledanju klasičnih trka, a sledi treći nivo, inače povezan sa svim dosadašnjim ljudima koji su ušli u Kuću slavnih. To se odnosi na njihove automobile, kacige, trkačka odela, trofeje i još mnogo toga. Poslednji sprat je uglavnom istorijski sa ogromnim brojem automobila koji su učestvovali u stvarnim trkama. Većina njih su moderni primerci, ali se u velikoj meri mogu videti i oni klasični. Prema nekim pričama, muzej poseduje oko 300 trkačkih primeraka.
Trenutno u Kući Slavnih se nalazi 58 imena, od čega su 43 vozači, a ostali vlasnici timova, inženjeri, promoteri i slično. Tako da, ako vas put ikada dovede u Severnu Karolinu, posetite ovaj muzej. Kako mi je rečeno – biće vam drago da ste to uradili.
Uživajte u galeriji.
Zoran Tomasović
(190)
