Amerikanci imaju običaj da kažu da NASCAR nije sport već način života.
Oni izvan Sjedinjenih Američkih Država (SAD) ga većinom smatraju dosadnom vožnjom ukrug, gde vozači imaju mnogo manje talenta u poređenju sa kolegama iz Formule 1, WRC-a i ostalih šampionata. Postavlja se pitanje da li je NASCAR samo neshvaćen sport ili su Amerikanci zaista posebni i više vole “show“ umesto prave borbe na terenu tj. stazi. Kao neko ko aktivno prati NASCAR već dvadesetak godina, ovo je moja lista razloga zašto mi se više dopada od bilo kog drugog auto-moto sporta na planeti.
Istorija
Možda ključni razlog je sama istorija. NASCAR (National Association for Stock Car Racing) je osnovan krajem 1940-ih godina, ali njegovi počeci vuku poreklo dvadesetak godina ranije, kada je američka vlada zabranila proizvodnju alkohola. To je otvorilo vrata ilegalnoj proizvodnji u šumama i prevozom do kafana, a takvim odmetnicima je bio potreban brz automobil kojim bi mogli da pobegnu od policije.
Oni su se u slobodno vreme okupljali i trkali čime su počela da niču i profesionalna takmičenja kao što je NASCAR. Možda najzanimljiviji deo ovog šampionata je taj da su dugo vremena korišćeni potpuno serijski automobili, identični onima na ulicama (sa izuzetkom nekoliko bezbednosnih mera). NASCAR je igrao ključnu ulogu u nastanku mnogih “muscle cars“ pa je pitanje da li bi legendarni agregati kao što su Hemi i Boss uopšte postojali da nije bilo ovog takmičenja.
Iscrpljujuća sezona
Zatim dolazimo do još jednog podatka, a on je da NASCAR sezona traje jako dugo i trke se voze veoma često. Sezona obično startuje sredinom februara, a završava se krajem novembra. To znači da je trka na programu gotovo svakog vikenda, a od 40 sedmica koliko sezona traje, vozači imaju pauzu samo četiri vikenda. Neki od njih nemaju ni toliko odmora pa retke pauze u najjačoj seriji koriste da bi vozili trke u nižerazrednim serijama. Za razliku od Formule 1 ili WRC-a, gde gledaoci moraju da čekaju po nekoliko nedelja pa i meseci na sledeću trku, mi ljubitelji NASCAR-a nemamo taj problem.
Sistem bodovanja u cilju veće atraktivnosti
Na neki način NASCAR i jeste “show“ i to se odrazilo na sam sistem bodovanja. U sezoni koja ima 36 trka prvih 26 se vode kao regularni deo sezone, a preostalih deset kao „play-off“. U tom „play-offu“ (u koji ulazi 16 vozača) posle svake tri trke otpadaju najlošije plasirana četiri vozača i taj trend traje sve do finala. To znači da je u NASCAR-u nemoguće izgraditi visoku prednost u poenima i onda je samo održavati jer se bodovi brišu posle svake serije od tri trke u „play-offu“.
Takav sistem donosi dosta uzbuđenja u svakoj trci, a kako se u finalu nalaze samo četiri vozača i konačan plasman u toj trci odlučuje šampionata neizvesnost traje do poslednje krivine poslednjeg kruga. Dok će neki reći da u ovom sistemu ne pobeđuje najbolji vozač iz cele sezone već samo poslednjih deset trka, takođe treba spomenuti da bi se osvojila titula vozač nema pravo ni na najmanju grešku.
80 promena liderske pozicije u jednoj trci
Zahvaljujući ovalnim stazama (na kojima se vozi 33 od 36 trka), NASCAR donosi veliki broj kontakta, prestizanja i uzbudljivih finiša. Na onim najvećim stazama, kao što su Daytona i Talladega, nije retkost da vidimo i preko 80 promena vođstva pod zelenom zastavom. U takvim uslovima i finiši su neki od najbližih sa kojim se ljubitelji auto-moto sporta mogu sresti. Primera radi, tokom trke na Darlingtonu 2003. godine Riki Krejven je nadmašio Kurta Buša za samo 0,002 sekunde, a ista razlika je bila i na Talladegi osam godina kasnije kada je Džimi Džonson bio brži od Klinta Bovjera. Tu je i duel na Daytoni iz 2001. godine (0,004 sekunde, Majk Skiner nad Dejlom Earnhartom), zatim još jedan na Talladegi iz 1993. godine (0,005 sekundi, Dejl Earnhart nad Ernijem Irvanom), a sa istom razlikom Džejmi Mekmuri je pobedio Kajla Buša na Daytoni 2007. godine. Ako pogledamo statistiku u zadnjih deset godina viđeno je preko 40 finiša gde je pobednik nadmašio drugoplasiranog za 0,090 sekundi ili manje.
Vozač u centru zbivanja
Možda moj omiljeni razlog zašto volim NASCAR je što automobili zapravo igraju veoma malu ulogu i da je ključni razlog samog (ne)uspeha uglavnom vozač. Sva tri brenda (Chevrolet, Ford i Toyota) koriste istu školjku, a zapremina i snaga motora moraju biti identični. U takvim uslovima samo vozačke mogućnosti dolaze do izražaja kada se pored vas nalazi još 39 vozača koji voze identične automobile. To se posebno videlo u upravo završenoj sezoni kada je Arik Almirola preuzeo Ford sa kojima je Denika Patrik upravljala godinu dana ranije. Patrikova se dosta mučila i završila tek 28. u generalnom plasmanu da bi Almirola bio petoplasirani. Visokobudžetni timovi su u stanju da koriste nove automobile za svaku trku, dok oni niskobudžetni moraju da koriste jedan na više trka. Ali čak ni to nije sprečilo neke vozače da dođu do uspeha. Primera radi, Alan Kulviki je postao šampion u 1992. sezoni iako je imao samo jedan automobil i dva motora.
Ulazak u sport nije nedostižno skup
Spomenuta situacija sa Kulvikijem takođe pokazuje koliko je NASCAR relativno lagan auto-moto sport za ulazak. Kulviki je prodao svoju kuću u saveznoj državi Viskonsin i uputio se na Floridu da prati svoj san da postane profesionalni vozač. Iako početak nije bio lagan, sedam godina kasnije vozač Forda je osvojio titulu i pitanje je koliko bi još napredovao da nije bilo tragične smrti nekoliko meseci kasnije u avionskoj nesreći.
Čak i u današnja vremena, gde dominiraju multimilionski dolarski sponzori, NASCAR košta daleko manje nego bilo koji drugi profesionalni sport. NASCAR dozvoljava automobile starosti do pet godina, pa tako veliki timovi kao što su Hendrick Motorsport, Joe Gibbs Racing i Team Penske, koji godišnje proizvedu po nekoliko stotina automobila, će vam rado prodati neki od njih (od čega većina nije korišćena na više od jedne trke) po veoma pristupačnim cenama. Takav automobil star nekoliko godina verovatno neće biti u stanju da pobedi, ali je dovoljno dobar da mladi vozač pokaže svoje mogućnosti i privuče pažnju sponzora ili nekog finansijski bolje stojećeg tima.
11 različitih pobednika u sezoni
NASCAR je i neprevidljiv sport. U 2018. sezoni smo videli 11 različitih pobednika, što je zapravo niska cifra pošto se obično viđa mnogo više. Spomenuta godina je videla veliku dominaciju tri vozača (Martin Trueks, Kevin Harvik i Kajl Buš), koji su pobedili 20 od 36 trka (nešto šta se viđa veoma retko), ali nijedan od njih nije osvojio šampionsku titulu. Slična situacija je i sa određenim vozačima na određenim stazama. Riki Stenhaus je sezonu završio tek kao 18., ali je uglavnom bio jedan od boljih na najbržim stazama kao što su Daytona i Talladega. Dejvin Regan je još jedan od vozača koji umeju da iznenade na najbržim stazama iako je sezonu završio kao 25., dok je jedanaestoplasirani Deni Hamlin uglavnom prvi favorit na kraćim stazama. Sezona od 36 trka se vozi na 22 staze, ali dok sve one možda deluje isto na televizoru situacija “na terenu“ je drugačija.
Tako da ako niste do sada imali prilike da gledate NASCAR trku – dajte mu šansu. Sigurno se nećete pokajati.
Zoran Tomasović
(2703)
F1 sam (o)davno prestao da pratim …
Ima nečeg u NASCAR-u što ga po nekim stvarima čini interesantnijim od F1.
Mile, 100 puta sam probao da gledam NASCAR, i ne ide. Ima po neka trka koja se ne vozi na ovalu, i to je OK. Možda je za laike zanimljivo, uz kokice da gledaju budale kako se lupaju u zidove pri velikim brzinama. To nije za ljude prave ljubitelje autosporta. Sami automobili su rage, sa smešnim menjačima i mehanikom, koji liče na oklopnjake. Doviljnio je reći da u SAD nema relija. A sa čime bi ga i vozili??? SAD je zemlja čuda, ljudi koji nemaju navike kao evropljani. Sam ragbi i bejzbol (za koji još nisam shvatio šra se tu… Pročitaj više »
Sta vozis ti kod nas,brdo,reli,krug ili sve?
Trenutno reli, porodični tim, posle X godina ponovo. Sad sam kao menažer, testiram i razvijam auta. Biće i klub, možda i 2 auta. još jedan za mene. Ove godine smo se čisto zabavljali i družili, i skupljali sponzore. Bilo je 2 mehanička peha i jedno izletanje. Sad pripremamo nešto ozbiljnije, malenog francuza „A grupe“ 🙂
Kojeg,Clia 3 R3, 4-ku R3T ili mozda Megana N4??
Zar je bitno koji je Francuz. Svakako je „đubar“ 🙂
Tek sad ssm video ovaj komentar … Amerika zemlja cuda jer nemaju iste navike kao Evropljani? Pa onda je i Evropa zemlja cuda jer nemaju iste navike kao Amerikanci. Bejzbol „nije inteligentna igra“, ali ti opet nisi uspeo da shvatis pravila? Bez uvrede, ali sta to govori o tebi? Neka hvala, nije Evropa za mene – barem kad je rec o automoto sportu. Sto bi gledao F1, WRC i slicne gde je sampion poznat pre nego sto sezona pocne? Mogu zamisliti koliko je odlazak na WRC trke zanimljiv – stojis na jednom mestu i gledas na 3-4 sekunde kako prodje… Pročitaj više »
Koliko znam trenutno stanovništvo SAD potiče iz Evrope, pa sam zato naveo da nemaju tradiciju Evrope. Nemaju evropske tradciju života, rada, stanovanja, puteva i železnice, vođenja instalacija, policije, vozila, na kraju čega god hoćeš. Reli je kraljica autosporta. To je druženje i način života. Jasno mi je da ga ne razumeš. U reliju pobednik se ne zna do zadnjeg metra, Zato SAD nikada neće imati stvarni autosport. U SAD autosport se može porediti sa cirkusom. To jeste gledaoci prisustvuju cirkuskoj predstavi…. Što se bejzbola tiče, zaista ga ne razumem. Ne ide pa ne ide. Velikaaaaa glupost. Čak su ameri sjebali… Pročitaj više »
Trenutno stanovnistvo SAD potice iz celog sveta, ne samo Evrope. Nisu samo doseljenici iz Evrope dolazili u Ameriku vec iz celog sveta. Tako da ne vidim sto bi imali specificne evropske tradicije icega. Prvi WRC reli u 2018. sezoni – Ogier pobedjuje sa 58,3 sekunde ispred Tanaka. Nema potrebe da idem dalje od toga. Toliko o tome da se pobednik ne zna do zadnjeg metra (by the way, prva NASCAR trka u sezoni Dillon pobedjuje za 0,260 sekundi nad Wallace). Baseball pravila zaista nisu teska za nauciti (ko hoce da nauci). Ako ti ne umes – jebiga, to je do… Pročitaj više »
Kad bi znao i stvarno pratio reli, znao bi da je u reliju 50 sekundi ništa…… Problem možda jeste (za laike) što je Ogier kao i Seb vanserijski vozač, kakav ne postoji u drugom autosportu. Reli se vozi 2 – 3 dana, tako da treba doći do cilja. Ono što u SAD vredi, došlo je iz Evrope, ali nekako nakrivo, deformisano…. Valjda zbog sastava tih ljudi koji je naselio Ameriku, i pobio Indijance i bizone…. Ono što je podiglo Ameriku, je ne učešće u 2 svetska rata, i bogaćenej na račun tih ratova. Ova zdnja rečenica je uzrok svetske tragedije… Pročitaj više »
58 sekundi je ogromna razlika i na LeMansu gde se vozi 24 sata, a da ne govorim u reliju. Kao sto ti rekoh – u Ameriku nisu dolazili samo ljudi iz Evrope vec iz celog sveta pa ne znam sto bi ocekivao samo evropske tradicije. Eto taj baseball cija pravila ne mozes da naucis je izuzetno popularan i u Aziji, Centralnoj Americi i Karibima (u Dominikanskoj Republici zive za njega kao Brazilci za fudbal). Stock car racing je izuzetno popularan u Australiji. A sto se tice dva svetska rata – pa skoro cela planeta je ucestvovala u oba pa ko… Pročitaj više »
Lako je ratovati na tuđoj teritiriji. Veoma ružno, neumesno i podlo i profitabilno. Još je podlije fabrikovati ratove na više 1000 km od kuće Evropa je još uvek talac drugog svetskog rata. Rusa su se oslobodili, ali amera nisu. Da li si primetio vezu između zamisli Makrona da se okane SAD, i da SAD gledaju kao potencijalnog neprijatelja i ove „slučajne“ revolucije žutih prsluka? Ne shvataš da 24 h kružnih trka, nema nikakve veze sa relijem ? Reli se vozi po svakavim putevima, sa neizvesnim krajem, i dešavanjem. Vozi se često sa punim gasom, ali i često taktički sa velikom… Pročitaj više »
Meni nesto govori da se Evropa mnogo vise radovala dolasku Amerikanaca u Drigom svetskom ratu nego Sovjeta ili nedaj Boze – nacista.
Macron moze da zamislja sta hoce, ali ga treba podsetiti koga su Francuzi molili za pomoc toliko puta u istoriji i zbog koga su Francuzi na kraju Drugog svetskog rata dobili komandu nad cetvrtinom Nemacke iako je njihov doprinos u ratu bio minimalan. Ako ne zna – neka pita svoju zenu, ona je bila skoro rodjena u to vreme.
Francuski doprinos pobedi u drugom svetskom ratu je bio minimalan, ali na njihpvoj teritiriji se ratovalo i bili du pod okupacijom 5 godina. A američki doprinos je bio kao Titovih partizana….. Jedna bitka na istočnom frontu je bila veći doprins pobedi od zajedničkog učešća amera i engleza….. Evropa se naravno više radovala amerima nego rusima, pa čak su nemci se povlačili da ne padnu u Rusko ropstvo. Inače bi ameri ostali na onim normandijskim plažama i na jugu Italije. Ali eto, ispade da se bilo lakše osloboditi Rusa od amera…. Tek kad izjurimo amere iz Evrope, možemo pričati o Evropskoj… Pročitaj više »
Pa i u Jugoslaviji se ratovalo i bili smo pod okupacijom. I u gotovo celoj Evropi, pa opet gotovo nijedna drzava nije dobila kontrolu nad Nemackom. Sta je to Francuska uradila da zasluzi? Potpisali kapitulaciju posle 2 sedmice i nisu se videli do Normandije – kad su opet Ameri i Britanci uradili vecinu posla. Crvena Armija je bila razbijena da nije bilo Americke pomoci. Ni oni ni Britanci ne bi preziveli prve godine rata bez Americke pomoci. Nikad se vi necete se resiti Amera u Evropi. Jer znate i vi sami da vam je Trump bolji nego neki novi Stalin… Pročitaj više »
Kad tad će prestati „američko“ carstvo. Nestalo je i rimsko, grčko, osmansko……..
A ja bi rekao da će to biti uskoro…. Tramp je doveden da „zalivadi“ ameriku. američki Musolini. Mislim da je odbrojavanej počelo.
To za vas u Evropi i nije dobra vest jer ce glavnu rec opet voditi svabe. A znas i sam kako je bilo u Evropi zadnji put kad se to desilo
Ja sam za Švabe + Francuze + Italijane, obavezno bez Engleza. Da nije bilo Engleza i „onih“ što su prebegli u SAD i Izralel (kasnije) ne bi bilo ni 1 ni 2 velikog rata…..
Sad su dobili amere za izvršne organe….
Код нас ове билмезе што цијело вече круже по граду у СУВ и БМВ возилима зову. НАСКАР возачи.
Ја сам једном од њих, што стално кружи у смјеру казаљке на сату, предлагао да лијеве точкове и предњи и задњи умјесто његових 19″ стави макар 23″.
Контам биће му лакше мотати волан,ако су му спољни точкови у кривини већи .
Pokušao sam da gledam, čak i odgledao nekoliko trka i „upoznao“ vozače kao da bi mi bilo interesantnije ali ne vredi ne mogu da pratim celu sezonu. WRC je zakon.