Istraživanje: U ceni savremenog automobila troškovi vezani za elektronske sisteme imaju učešće od 40%
Čini se da moderni automobili polako postaju kompjuteri na točkovima.
Vratimo li se unazad dvadesetak godina, videćemo da su tadašnji automobili posedovali daleko manje naprednih bezbednosnih sistema, centralne kompjuterske jedinice bile su jednostavnije, a bilo je i daleko više analognih prekidača i komandi.
Danas, čak i u vozilima B segmenta srećemo digitalne instrumentalne table, tablet je naravno obavezan za kontrolu informativno-zabavnog sistema, fizičke komande su praktično na rubu opstanka, a elektromotori danas se koriste za podizanje i spuštanje prozora, pomeranje sedišta…
Dakle, elektronika je iz dana u dan sve zastupljenija u modernim automobilima. Da ne pominjemo samo kakav problem imaju kompanije koje razvijaju potpuno autonomna vozila koja poseduju ekstra brze računare sposobne da obrade ogromnu količinu podataka koju svakog trenutka šalju razni senzori, radari i kamere.
U izveštaju koji je izradio Deloitte navodi se da je automobilska industrija preživela ogromne promene od 2004. godine. Tada je samo 25% svih automobila imalo vazdušne jastuke, i manje od 50% je posedovalo sedišta koja se mogu pomerati „na dugme“.
Te daleke 2004. godine prema navodima Deloittea manje od 20% vozila bilo je opremljeno naprednim sistemima poput onih za kontrolu stabilnosti, proveru pritiska u gumama, parking senzorima i slično. Danas, retki su novi automobili koji nemaju bar neki od izlistanih sistema.
Naravno, to je danas oprema za koju potrošači očekuju da je poseduje jedan moderan automobil. No, sadašnji modeli raspolažu i sa daleko naprednijim sistemima poput aktivnog autonomnog kočenja, adaptivnog tempomata, potom servisa za samostalno parkiranje itd…
Često se previdi i upotrebljena elektronika kada je reč o uštedi goriva. Moderni automobili imaju start/stop sisteme, deaktivaciju cilindara, a tu su i hibridna i električna vozila koja takođe imaju ogromnu potrebu za naprednim elektronskim sistemima.
Sve to čini da elektronika zauzima značajno veći udeo troškova uceni savremenog automobila. Deloitte navodi da su troškovi u vezi nje 2000. godine imali udeo od 18%, 2010. godine učešće je bilo 27%, da bi sada iznosilo čak 40%. Prema prognozama, ovi troškovi će 2030. godine imati udeo u ceni automobila od neverovatnih 45%!
Deloitte ističe da je u skladu sa ovim i rast cene poluprovodnika kao i njihova sve veća upotreba u vozilima. U 2013. godini na ovakve materijale je po automobilu bilo potrošeno 288 evra, sada se ta brojka popela na 369 evra, a očekuje se da će do 2022. godine trošak ove materije po primerku iznositi u proseku 554 evra.
U izveštaju se zaključuje da će sa daljim napretkom po pitanju automatizacije vožnje proporcionalno rasti i udeo troškova vezanih za elektronske sisteme u ceni novog automobila.
AutoRepublika
(733)
Ova analiza bi podrazumevala da je „Deloitte“ zaista imao uvida o strukturu proizvodne cene automobila. U ulazne troškove svih elemenata cene. A ne verujem da je baš tako, jer mislim da proizvodjači proizvodnu cenu kriju kao zmija noge. Ali, nema načelno dileme da je proizvodna (a i prodajna) cena vozila sve više opterećena cenom sve većeg i većeg udela „elektronike“. Posebno kod „prosečnog savremenog kupca psihopate“. Jednog znam … Prosto, svaka bolest ima svoj razvojni put … Nekada mi je vrhunac „elektronike“ u mojim kolima bila antena „Rudi Čajevec“ koju sam zalepio iznutra na prednju šoferku. Ili onaj naknadno ugradjeni… Pročitaj više »
Lako je naviknuti se na stvari koje zivot cine laksim i da nam postanu ‘neophodne’.
A teniska loptica na kuki bješe sve od sporta od auta.
mislim da je važno napomenuti da toškovi elektronike MOGU da dođu do 40%, a za one sa full opremom, gomilom asistenata, kamera, senzora…. verijem da mogu, za one sa manjom opremom, nema šanse.
Na žalost, mislim da su u pravu. Sve danas kontroliše elektronika – gomila ploča, kablova… Kao primer, meni je recimo na MB crkla ploča koja je zadužena za kontrolu uključivanja sva 4 migavca i kompresora klime?!? Migavci su inače radili normalno, klima (sem hlađenja) takođe – to kontroliše neka druga ploča. Ploča postoji i za retrovizore, brisače…
Zato je naš AMSS uložio vremena, novca i truda da napravi auto bez svega toga jer čemu…
NE AMSS,već CMV…privatna firma, koja u saradnji sa državom,deo zarađuje,pa može i da troši pare na ovakve projekte…RAW…
Nisam se udubljivao ali na njihovom sajtu piše da je AMSS-CMV „od 1999. godine kao zasebno privredno društvo čiji je osnivač Auto-moto savez Srbije pod imenom AMSS-Centar za motorna vozila d.o.o.“. Evo sad pogledah i na APR-u piše da je udeo AMSS-a 100% tako da ne znam šta je tu privatno. No da se vratim na moju temu i opasku koju sam već negde već pisao a to je da sam mišljenja da je jako glupo u vreme električnih vozila razvijati SUS trkalicu sa tuđim motorom-menjačem (Ford 2.0 250KS). Da ne kažem da će to vozilo biti opasno na putu… Pročitaj više »
odgledaj na yutube SAT o RAW vozilu, iako sam protiv CMVa, koji dere za svasta, uzima pare… sa druge strane, tu nalaze znanje i praksu mladi inženjeri, i svi koji rade na ovom projektu, ako naprave nešto dobro, ok, a svakako će ti inženjeri naći bolji posao sa tim iskustvom… barem se nadam
Gledao sam kad se pojavio. Ne nipodaštavam to što su uradili ali direktor u državnoj firmi koji objašnjava kako će taj autmobil „biti nešto jeftiniji od konkurencije“ deluje kao da nema pojma ni kako će da plasiraju proizvod a još manje o kalkulaciji i proizvodnji koju je spomenuo. Kamo sreće da ne bude tako kako mi deluje da će biti.
Inače to što su pravili je na neki način kopija ili inspiracija meksičkog WUHL-a. Slično izgleda, isti motor koriste, 100 kg je lakši od „našeg“ RAW-a, ubrzava do 100 za 2.7 sekunde i ostalo.
„Evo sad pogledah i na APR-u piše da je udeo AMSS-a 100% tako da ne znam šta je tu privatno.“
Pa, pogledaj na tom istom sajtu APR-a i „čiji je“ taj AMSS. Nije Republike Srbije. Lepo piše „čiji je“ ( АIT; FIA; FIM; UFM; EuroRAP; ARC Europe, FIA Foundation ).
Nisam imao pojma da je AMSS (davno) privatizovan. Sad mi čitav projekat još manje ima smisla.
Da, mnogi gaje poseban „pijetet“ ka AMSS misleći da je to nešto „naše“ …
AMSS odavno potpada pod „udruženja“ ( raznih vrsta, tu su, izmedju ostalog, i mnogi sportski klubovi, sportski savezi, razne „NVO“ i sl. ).
Uglavnom, sve je to samo lep način za poreske malverzacije, za „sisanje budžeta“ i/ili slične lopovluke.
Veoma mali broj „tu“ zaista posluje u cilju realizacije onoga zbog čega su osmišljenja „udruženja gradjana“ 🙂
Brzinski nađoh na nekom forumu priču o tome kako je SPS „pogurao“ privatizaciju. Užasi „države“ naše.