Почетна Istorija Poseta zvaničnom Harley Davidson muzeju u Milvokiju (GALERIJA)
Poseta zvaničnom Harley Davidson muzeju u Milvokiju (GALERIJA)

Poseta zvaničnom Harley Davidson muzeju u Milvokiju (GALERIJA)

216
0

Harley Davidson je često u medijima ovih dana iz nekoliko razloga. Električni model LiveWire privlači mnogo pažnje gde god da se pojavi, ali to ne znači da je i prodaja jednako visoka.

Pre nekoliko meseci je osvanula i vest da su Amerikanci pronašli partnera za azijsko tržište u vidu kompanije Qianjiang, čime bi Harley Davidson proširio ponudu na jeftinije modele i na ostatak sveta.
Čini nam se da predstoje teški dani za lidere među teškim kruzerima, a kao glavni razlog se spominju slabo interesovanje mlađih kupaca za takve proizvode, kao i visoke cene, koje samo oni sa dubokim džepom mogu da priušte.

Znajući sve to, posetio sam zvanični muzej američkog proizvođača vozila i uverio se da takva situacija nije strana. Štaviše, kroz svoju 117-godišnju istoriju, situacija je retko kada bila pozitivna …

Iako je Harley Davidson omiljeni američki motocikl praktično od svog osnivanja 1903. godine, zanimljivo je da nisu postojali veći pokušaji da se osnuje zvanični muzej sve do pre dvadesetak godina. Naravno, uvek su postojale privatne institucije ili invidualni kolekcionari, ali je uglavnom bila reč o manjim kolekcijama nepoznatim javnosti. A onda, početkom prošle decenije, proizvođač se dogovorio sa gradom Milvokijem u saveznoj državi Viskonsin, da sagradi savremeni muzej, koji bi bio otvoren na stogodišnjicu kompanije 2003. godine. Međutim, projekat je sporo građen od ideje do kompletiranja, pa je plan pomeren za pet godina kasnije.

Za lokaciju je izabrano mesto gde se nekada nalazila pivara (još jedna od poznatih karakteristika grada Milvokija) od 81.000 kvadratnih metara, u industrijskom delu grada, što je bilo izuzetno bitno, pošto je muzej morao da pruža i poveći prostor za parking, ne samo za motocikliste već i kamp prikolice. Posle investicije od 75 miliona dolara, muzej je zvanično otvoren 12. jula 2008. godine u večernjim satima. Premijeri je prethodila velika parada motociklista iz celog svega, koji se tradicionalno okupljaju svake godine u najvećeg gradu države Viskonsin.

Od tada, muzej godišnje poseti oko 300.000 ljubitelja dvotočkaša, a u njemu se nalazi oko 450 motocikala. Oni su uglavnom raspoređeni po vremenskom periodu kojem su pripadali kao i svrsi. Ono što ćete primetiti i pre ulaska u muzej je poveća skulptura u “dvorištu”, koja pokazuje vozača kako slavi na svom motociklu prolazak kroz cilj. Ova bronzana skulptura je teška 2,5 tona i označava period iz tridesetih godina prošlog veka, kada je Harley Davidson bio veoma aktivan u svetu brdsko-brzinskog auto-moto sporta.

Rani period kompanije je izuzetno slabo dokumentovan, najviše iz razloga što je Harley Davidson tada bio prilično mali proizvođač bez neke blistave budućnosti. Štaviše, prijatelji Vilijam Harli i Artur Dejvidson su zapravo razvili prvi prototip u maloj kolibi, tako što su na svojim stalnim poslovima u industriji sakupljali odbačene delove. Tek investicijom Arturovog rođaka Voltera, firma dobija potrebne finansije da razvije svoj prvi pravi model. Veruje se da je prve godine proizveden samo jedan prototip i to za trke, a muzej ga poseduje i nalazi se u staklenoj kutiji. Međutim, uvek postoji ono “ali” pa se spominje da je samo “kostur” originalan i da je agregat zapravo iz modela za 1905. godinu. Da li je prvi model ili ne svakako ne znamo, ali nema sumnje da je reč o najstarijem Harley Davidsonu na svetu. Čak i ako je priča o motoru iz 1905. godine istinita, reč je o izuzetno retkom primerku pošto su spomenute godine privatnim kupcima isporučena svega tri primerka.

Harley Davidson je stekao slavu tokom Prvog svetskog rata kada je za potrebe vojske isporučeno 50.000 jedinica. Motocikli su se pokazali izuzetno pouzdanim i jeftinim za održavanje, a kako to obično biva u posleratnom periodu nekadašnji vojnici su želeli takve modele i za civilnu upotrebu. Do 1920. godine, Harley Davidson je postao najveći proizvođač motocikala na svetu, a veliki broj primeraka u muzeju je iz perioda pre Drugog svetskog rata. U spomenutom periodu, Harley Davidson je vodio veliku bitku na stazama sa još jednim velikim američkim proizvođačem – Indian Chief Motorcycles, kako na stazama tako i među privatnim kupcima.

Tokom 1936. godine, proizvođač je predstavio svoj najbitniji model kada je stigao legendarni Knuckelhead, a on je baza za sve modele kompanije do današnjeg dana. Harley Davidson će nastaviti da se aktivno takmiči u auto-moto sportu sve do pedesetih godina, a čak i posle toga njegovi modeli će služiti za razne sportske aktivnosti. Primera radi, legendarni Ivil Knivil, koji je sa motociklima preskakao velike distance, koristio je upravo Harley Davidson, a muzej poseduje i veliki broj “X-Rays” kada je padao sa motocikla.

U muzeju se može pronaći i veliki broj bicikala pod Harley Davidson oznakom, iako je za proizvodnju postarala firma Davis Sewing Machines. Bicikli su se proizvodili samo od 1917. do 1922. godine  uz limitiran uspeh.

 

U posleratnom periodu Harley Davidson je shvatio potrebu i za manjim i jeftinijim modelima. Prvo je 1948. stigao model Hummer pod licencom nemačkog DKW-a , a kasnije je američki gigant kupio udeo u italijanskoj firmi Aermacchi i uvozio neke njegove modele . Malo je poznat i slučaj da se kompanija bavila i proizvodnjom skutera sa modelom Topper od 1961. do 1965. godine.

Zatim dolazimo i do komercijalnog programa, koji je postojao sve do početka sedamdesetih godina.  i do sekcije modifikovanih modela. Ovaj trend nije bio preterano popularan sve do poslednjih godina, a muzej poseduje i kopiju takozvanog “Captain America” modela iz kultnog filma Easy Rider . Ovo nije jedini filmski primerak jer je tu i model Fatboy koji je Arnold Švarceneger vozio u Terminatoru 2. Postoje priče da se u podrumu muzeja nalazi i jedan od Confederate Edition modela, ali Harley Davidson navodno ne želi da ga prikaže iz razloga što se boji reakcije po pitanju rasizma.

Tu je i veliki broj primeraka iz ranih osamdesetih godina kada je kompanija prolazila kroz veliku krizu i bila na ivici bankota zahvaljujući niskom kvalitetu i zastareloj tehnologiju. Harley Davidson su spasila grupa od 13 investitora koji su odlučili da zadrže klasični stil, ali obnove mehaniku i u roku od nekoliko godina profit je ponovo dostizao rekordne cifre.

Pored motocikala, muzej se može pohvaliti s još mnogo zanimljivosti. Primera radi, jedna od prostorija omogućava posetiocima da rastave i sklope neke od najpoznatijih motora kompanije, a soba sa rezervoarima prikazuje koliko se stil menjao kroz istoriju. Naravno, i za očekivati je da se može videti i veliki broj klasičnih fotografija, trofeja, trkačkih odela i još mnogo toga. Muzej donosi i određeni broj motocikala marke Buell koji je bio u vlasništvu Harley Davidsona od 1993. do 2009. godine.

Tako da ako vas put ikada dovese u centralno-zapadni deo Amerike, obavezno posetite Milvoki. Pored bezbroj pivara i najpoznatijeg sira u državi “Jenkija” dočekaće vas i zvanični muzej Harley Davidsona i biti ce najbolje potrošena 22 dolara u gradu.

Tekst i fotografije: Zoran Tomasović

Uredio: Pavle Barta

AutoRepublika

(216)

Komentari objavljeni na portalu "Auto Republika" ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst. Redakcija "Auto Republike" zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.
guest
0 Komentara
Inline Feedbacks
View all comments