Ruski sud: Nekada je napuštanje mesta udesa zakonito ponašanje

Kao što se na kraju ispostavilo, nisu baš svi vozači u obavezi da ostanu na mestu saobračajne nezgode, a slučajevi u kojima je to češća praksa, dešavaju se uglavnom na parkingu.

Prema trenutno važećim propisima u Rusiji, koji su očigledno u ovom segmentu, veoma nalik onim važećim u Srbiji i ostalim okolnim zemljama, u slučaju saobraćajnog udesa, učesnici su, između ostalog, dužni da sačekaju vršenje policijskog uviđaja. Moguće je pak pristupiti i sprovođenju pojednostavljenih procedura, ukolko nezgodom nisu uzrokovane povrede učesnika u saobraćaju, kao ni značajnija materijalna šteta.

Ukoliko se dogodi da vozač vozila koje je učesnik saobračajne nezgode napusti mesto događaja, on biva sankcionisan zabranom upravljanja motornim vozilom u trajanju od 12 do 18 meseci, pored obavezne novčane kazne.

Zanimljiva situacija se dogodila u Rusiji. Naime, prolaznik odnosno očevidac je na parkingu zaustavio vozilo kojim je upravljala jedna dama, obaveštavajući je pritom da je svojim automobilom udarila susedno vozilo. To je uzrokovalo da dama izađe iz automobila i izvrši uvid u sopstveno ali i tuđe vozilo. Nakon toga je konstatovala da nikakav udarac nije čula, nit da je u stanju da identifikuje oštećenja na vozilima koja su navodno učestvovala u udesu. Shodno tome, nastavila je svojim putem.

Međutim, svedok nije bio zadovoljan takvim stavom niti ovim ishodom situacije. Zato je sačekao vlasnika oštećenog vozila u udesu i pozvao je saobraćajnu policiju koja se ubrzo pojavila na inkriminisanom mestu, sačinila zapisnik i prosledila dalje organima sudske vlasti na procesuiranje.

Kako je prenela Rossiyskaya Gazeta, osnovni sud je kaznio damu koja je kao vozač napustila mesto kolizije s drugim vozilom kaznom od jednogodišnje zabrane upravljanja motornim vozilom. Sud se pozvao na dokaze koje je prikupila saobraćajna policija a gde se u zapisniku navodi prisustvo ogrebotine na zadnjem braniku vozila optužene, kao i oštećenje boje na prednjem desnom blatobranu vozila u vlasništvu „žrtve“.

Osuđena nije bila zadovoljna sudskom presudom pa je slučaj završio na višoj instanci, odnosno na gradskom sudu Narijan-Mara. Pomenuto sudsko veće je suspendovalo rešenje nižeg suda, a obrazloženja su bila zanimljiva. Naime, viši sud je naveo da tužilaštvo nije ispunilo svoj glavni zadatak, odnosno nije dokazalo da se udes dogodio.

Dalje, ono što je navedeno sudsko veće zaključilo na osnovu dostupnih dokaza jeste da događaj koji se odigrao na parkingu ne ispunjava zakonske kriterijume kako bi bio klasifikovan kao saobraćajna nesreća. Drugim rečima, posledice kolizije dva vozila ne obuhvataju slučaj povređivanja ljudi, oštećenja vozila ili prtljaga kao ni druge vidove materijalne štete.

U odsustvu ovih posledica, vozač ima svako pravo da napusti mesto nemilog događaja a nikakve sankcije ne mogu biti preduzete protiv takvog lica. Istovremeno, sud se u konkretnoj situaciji pozvao na nedostatak informacije odnosno obaveštenja od strane oštećenog da je eventualno povređen, ili da mu je nekakva materijalna šteta naneta. S druge strane, spisi predmeta uključuju negacije optužene, pre svega u smislu postojanja bilo kakve posledice po vozilo „oštećenog“.

Dodatno, viši sud je utvrdio da niža instanca nije ispitala svedoka – očevica, niti je insistirala na utvđivanju porekla identifikovanih oštećenja na vozilma, odnosno na veštačenju koje bi pružilo odgovore na dileme jesu li navedene ogrebotine nastele ovom, ili nekom ranijom prilikom.

Stoga, dama koja je napustila parking je oslobođena svih optužbi pa je i izrečena kazna odlukom višeg suda poništeena.

AutoRepublika

(768)