Početna Zelene strane Koliko automobili zapravo zagađuju atmosferu?
Koliko automobili zapravo zagađuju atmosferu?
5

Koliko automobili zapravo zagađuju atmosferu?

1.02K
5

Dovoljno je da bacimo pogled na izduvne sisteme automobila i uvidimo da oni zagađuju životnu sredinu, i to poprilično, prvenstveno iz razloga što su prisutni tu, neposredno pored nas.

Zagađenje vazduha se odnosi na prisustvo supstanci kojima tu nije mesto, kao i na preveliku količinu nečistoća, koje nas u normalnim okolnostima ne bi ugrožavale. Kada benzin sagoreva u motorima automobila, dolazi do emisije polutanata. Neželjeni gasovi se mešaju s vazduhom čak i kada točimo benzin u rezervoar.

Četiri glavna zagađivača koji dolaze iz “auspuha” su:

  1. ugljen-monoksid, do čije koncentracije dolazi kada ugljenik u gorivu ne sagori u potpunosti
  2. ugljovodonici, toksična jedinjenja vodonika i ugljenika
  3. azot-oksid, koji se stvara prilikom sagorevanja goriva, kada azot i kiseonik međusobno reaguju
  4. čađ, sitne čestice stranih supstanci u vazduhu, koje doprinose stvaranju smoga i izazivaju respiratorne bolesti

Polutanti iz „auspuha“ doprinose različitim tipovima zagađenja vazduha. Kada se ugljovodonici i azot-oksid spoje na sunčevoj svetlosti, oni proizvode ozon. Visoko u atmosferi, ovaj gas nas štiti od štetnih ultraljubičastih zraka sunca. Kada rupe u ozonskom omotaču omoguće ozonu da dođe bliže površini, on doprinosi smogu i izaziva respiratorne probleme.

Supstance koje zagađuju vazduh, a koje u atmosferu dolaze kroz izduvne sisteme vozila, podižu rizik od oboljevanja od karcinoma i doprinose problemima poput astme, srčanih oboljenja, urođenih mana i iritacije očiju.

Ono što je opšte poznato je da izduvni gasovi podižu nivo ugljen-dioksida, koji je glavni krivac za stvaranje efekta „staklene bašte“. Pri normalnim nivoima, dotični gasovi zadržavaju jedan deo toplote koje emituje sunce i pomažu zagrevanju zemlje. S tim na umu, mnogi naučnici smatraju da sagorevanje fosilnih goriva negativno utiče na nivo gasova koji izazivaju efekat „staklene bašte“, što dovodi do globalnog zagrevanja.

Stručnjaci koriste sofisticirane instrumente da bi izmerili koncentraciju štetnih supstanci u vazduhu, ali je teško egzaktno tvrditi koji procenat tog zagađenja dolazi iz „auspuha“ automobila. To u potpunosti ima smisla jer mnoge druge ljudske aktivnosti takođe doprinose emitovanju štetnih gasova, i to u znatno većoj meri. Zapravo, proizvodnja električne energije kroz sagorevanje uglja u termo-elektranama, kao i neke druge delatnosti, zagađuju atmosferu mnogo više od automobila. Kada se grejemo tokom zimskog perioda, takođe zagađujemo životnu sredinu. Čak i ljudi koji ne voze, daju svoj doprinos opštem zagađenju kada kupuju proizvode i koriste usluge koje uključuju potrošnju fosilnih goriva, ali to realno retko ko ima na umu.

Mada su automobili etiketirani kao „pokretni izvori“ zagađenja, oni nisu jedini, jer tu su kamioni, buldožeri, brodovi i druga plovila, vozovi i tako dalje.

Na motorna vozila se kumulativno, u ekonomski najrazvijenijim zemljama, odnosi 75 odsto emisije ugljen-monoksida. Od toga, „kopnena“ vozila doprinose stvaranju smoga s jednom trećinom učešća, dok prevoz uzrokuje emisiju gasova „staklene bašte“ od 27 odsto. Primera radi, u SAD je po putevima cirkulisalo oko 30 odsto ukupnog broja automobila na svetu pre uzdizanja kineskog tržišta, ali se na ovu zemlju odnosila čak polovina svetske emisije izduvnih gasova. U međuvremenu, Kinezi su preuzeli ovu neslavnu vodeću poziciju.

Ono što predstavlja najveći problem je što je zagađenje koje izazivaju automobili mahom skoncentrisano u urbanim područjima i duž glavnih saobraćajnica. Doduše, savremenija goriva i nove tehnologije doprinose smanjenju zagađenja, ali najveći „problem“ po tradicionalnu automobilsku industriju predstavlja ubrzano uvođenje strožih ekoloških regulativa širom planete. Današnji automobili emituju 75 do 90 odsto manje polutanata u odnosu na vozila iz sedamdesetih. Hibridni, električni, kao i automobili koji koriste alternativna goriva, nastaviće da daju svoj pozitivan doprinos, i to u sve većoj meri, ali u isto vreme će povećan broj vozila to neutralisati.

Kao što smo već jednom spomenuli – vozite manje. Em je dobro za vaše zdravlje da više hodate ili vozite bicikli, a ujedno ćete smanjiti svoj udeo u opštem zagađivanju.

AutoRepublika

(1022)

Komentari objavljeni na portalu "Auto Republika" ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst. Redakcija "Auto Republike" zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.

Ostavite komentar

avatar
Rade
Gost

Ja baš i nemam nultu emisiju gasova kada vozim bicikl. 🙂

Ercegovac
Gost

Раде јел то због реактивног мотора?

Rade
Gost

Zovi ga kako hoćeš. I “motor” bicikle mora nešto da sagoreva i izduvava. 🙂

moron
Gost
Vožnja bajsa (po gradu) nije samo “nulta emisija”… Za mene, to je, pre svega, najvećim delom jedno opšte “stanje nirvane”. Naravno, i sa bajsom povremeno doživljavate saobraćajne nervne slomove, ali, neuporedivo redje. Vreme putovanja na posao, i povratka sa njega, to su delovi moga dana kada sam veoma, veoma lepo raspoložen i teško se desi da za to vreme neko uspe da me izbaci iz takta. Osim možda supruge, pre polaska, koja mi stalno zvoca da na putu ka poslu, kada krenem uzbrdo, idem lagano, da se ne znojim, valjda, „da ne bih posle svima oko mene smrdeo kao tvor“… Pročitaj više »
Renault Terminator
Gost

Ova Laguna gore na slici dobila iberturu😁…