Kada se Porsche složio da plati 535 miliona evra da bi okončao istragu vezanu za nekorektne dizel motore, istakao je borbu koju nemački automobilski gigant vodi još od 2015., kada je izbio skandal., u isto vreme se trudeći da odobrovolji akcionare.
Ono što je takođe indikativno je da uprkos trudu Volkswagena da se oslobodi loše reputacije, još uvek nismo dobili temeljno objašnjenje korena i uzroka krize, koja je do sada kompaniju koštala oko 30 milijardi evra.
Bez sumnje, na dizel skandal će biti fokusiran bes investitora, kada kompanija bude danas održala godišnji sastanak u Berlinu. Mada je Volkswagen grupa zaštićena od strane velikih akcionara, savetnici za korporativno upravljanje Institucionalnih akcionarskih usluga i Glass Lewisa, pozvali su investitore da glasaju protiv rukovodstva VW-a na godišnjem skupu.
Nakon ogromnih novčanih kazni i optužnica protiv kompanije, članovi visokog rukovodstva i članovi nadzornog odbora treba da budu odgovorni „zbog materijalnih propusta u upravljanju i vođenju, previđanja rizika i povereničke odgovornosti u kompaniji“, kaže ISS u napomeni, preporučujući glasanje protiv direktora, četvrtu godinu zaredom.
„Glasaćemo protiv oslobađanja uprave i nadzornog odbora Volkswagena od odgovornosti zbog dugogodišnjih nerešenih pitanja vezanih za sisteme korporativnog upravljanja i usklađenosti kompanije“, rekao je Ulrih Hoker, predsednik nemačkog udruženja akcionara u maloprodaji, DSW. Ova grupa uglavnom predstavlja investitore koji poseduju akcije bez prava glasa, ali i manji broj zajedničkih akcija.
Upozorenje Volkswagena bi moglo da bude najnoviji signal investitora koji žele da protresu upravne odbore širom Nemačke. Na Bayerovom godišnjem skupu u aprilu, akcionari su žestoko udarili po rukovodstvu. U februaru, dugotrajna svađa između kompanije Uniper SE i njenih najvećih akcionara, završila se ostavkom dva vodeća rukovodioca.
Dok bi manji investitori mogli da pokušaju da povećaju pritisak na generalnog direktora, Herberta Disa, od kojeg se očekuje da restruktuira Volkswagen grupu, oni u suštini poseduju malu moć u kompaniji iz Volfsburga. Potomci Ferdinanda Poršea, tvorca čuvene „bube“, poseduju 53 odsto akcija, dok Donja Saksonija drži 20 odsto a Katar 17 odsto akcija.
Nema sumnje da će ova tri glavna akcionara podržati menadžment. To znači da glavna tačka pritiska u VW-u i dalje ostaje unutrašnja borba između rukovodstva i predstavnika moćnih sindikata, koji imaju drugačiju viziju budućnosti.
Rezultati koji „obećavaju“
Glavno nerešeno pitanje za investitore su Volkswagenovi napori da ojača procedure usklađivanja i pravnih rizika, koji nastavljaju da vise nad kompanijom zbog dizel skandala. Međutim, u smislu poslovanja, kompanija je uspela da se održi. Dobit iz poslovanja u prvom kvartalu je povećana za 15 odsto, uprkos globalnim trgovinskim tenzijama i ogromnim investicijama u električne automobile.
Solidne finansijske performanse su ublažile nezadovoljstvo nekih investitora. Grupa za zaštitu prava akcionara, SdK, planira da glasa u korist rukovodstva, označivši rezultate iz 2018. obećavajućim.
AutoRepublika
(317)
