Peugeot 208 1.2 Pure Tech – Za kim zvona zvone

Na sceni od 2012. godine, Peugeot 208 za par meseci odlazi u zasluženu penziju. Naslediće ga istoimeni model, no pre nego se definitivno prestane proizvoditi, želeli smo proveriti vredi li ga još uvek kupiti.

Kao što je novi Peugeot 208 predstavljen na nedavno završenom Salonu automobila u Ženevi, tako je i aktuelni model imao svoju premijeru na istom salonu pre sedam godina. Podsećanja radi, nasledio je veoma uspešni 207, koji se između 2006. i 2013. godine prodao u preko 4 miliona primeraka (računajući i model 207+). Uspeh koji 208 nije  ponovio, iako je s nekih 2,2 miliona proizvedenih jedinica na drugom mestu po prodaji u Francuskoj, odmah iza Renault Clija. Teško objašnjivo, jer 208 je bezmalo u svemu nadmašio svog prethodnika. Lakši u proseku za preko 100 kilograma, niži i kraći  (-7 centimetara), 208 je istovremeno prostraniji i moderniji. Ujedno je obeležio novi modni trend proizvodača, koji su nasledili i modeli iz višeg segmenta, računajući i famozni e-cockpit. Prisetite se, karakteriše ga instrument tabla na koju se ne gleda kroz upravljač, već preko njega.

Kraj se dakle približio, zbog čega su odgovorni odlučili da suze gamu motora, i od prošle godine „ugase“ karoseriju s troje vrata. Konkretno, iz ponude su izbačeni benzinski 1.2 Pure Tech/68, kao i 1.6 THP od 165 i 208 ks. Slično je i sa dizelom, legendarni blok 1.6 BlueHDi od 75, 100 i 120 ks, zamenjen je novim 1.5 BlueHDi, i to samo u jednoj verziji od 100 konja. Ostade tako samo 1.2 PureTech od 82 i 110 ks, gde je slabija varijanta u paru s petostepenim ručnim menjačem, dok snažniji može biti s istim ili automatskim EAT6. Zaboravite isto tako na atraktivne pakete opreme i više završne nivoe, sada se sve svelo na dva; Active i Allure.

Bez sjaja u očima

Za poslednjih sedam godina, verujem da sam se sa 208 družio barem desetak puta, isprobavši sve navedene agregate. Ne treba biti posebno vidovit i pogoditi da su me impresionirale pre svega sportske verzije. Famozni GTi pokazao se u najboljem svetlu. Kako po pitanju enterijera, s prelepim sportskim sedištima i inflacijom hroma, tako i po pitanju performansi. Ni dizeli me nisu ostavili ravnodušnim, osim što su se pokazali ektremno ekonomičnim, snažnije verzije su i veoma dinamične.

Za svođenje računa na kraju mi je poslužio osnovni 1.2 Pure Tech Active, iz prostog razloga jer se ovaj na našem tržištu nudi po akcijskoj ceni od nepunih 11.000 evra. Interesantno, posebno ukoliko se zna da kataloška iznosi 13.790 evra, a da će cena novog 208, s istim agregatom, biti jos veća, počevši od nekih 15.000 evra. Normalno je dakle, što mi ulaskom u osnovni model oči nisu bile pune, posebno iz razloga što sam poslednjih par testova proveo za upravljačem francuskih perjanica, tipa Citroen C5 Aircoss i Peugeot 508.

O spoljašnjosti nećemo mnogo, iskreno rečeno 208 dobro stari, njegove forme i dalje su dopadljive i aktuelne. Negde krajem 2015. pretpeo je prvi laki lifting, u estetskom smislu promene su minimalne, do te mere da će ih primetiti samo odlični poznavaoci brenda. Spomenimo proširenu prednju masku, s drugačijom plastičnom maskom, modifikovani odbojnik, kao i nekoliko hromiranih lajsni više, pre svega okolo svetala za maglu.

Pozadi, izmene su vidljive na svetlosnoj grupi; poziciona svetla urađena su po ugledu na veći 308, s tri vertikalne diode. Bez namere da vas opterećujem francuskim jezikom, jednostavno sam prinuđen upotrebiti pojedine fraze, koje savršeno odgovaraju opisu 208. Dakle „bon chic bon genre“ (skraćeno BCBG, a izgovara se be-se-be-že), je izraz koji označava „potkulturu“, odnosno stil oblačenja kao i dobre manire i stil življenja (Englezi bi rekli „good style, good sort“). Ukratko radi se o dobrom ukusu u svim domenima, posebno kada se radi o višim završnim nivoima (Feline, GT- Line i GTi).

Konkurencija

Sportska sedišta u kombinaciji koža/platno, pedale i brojni detalji od aluminijuma, „sićušni“ upravljač obložen kožom, plavo ambijent svetlo po obodu panoramskog krova i instrument table.., nema šta, Peugeot je lepo doterao svoje čedo. Upravo zbog toga, ovde predstavljeni „lavić“ delovao mi je bledo, iako se ne moze reći da je „go k’o pištolj“. Naprotiv, oprema je sasvim korektna, navešću samo brojne elektronske sisteme (ABS, ESP, AFU, Hill Assist…), manuelni klima uređaj, tempomat i limiter brzine, ekran od 7 inča osetljiv na dodir, 8 vazdušnih jastuka, daljinsko centralno zaključavanje, električne komande za prednja stakla i retrovizore, upravljač podesiv po visini i dubini…

Više mi se sam aspekt enterijera učinio „sirotinjskim“, posebno zbog plastičnog upravljača. Ne šalim se, trebalo bi ga zakonom zabraniti. Nasuprot tome, na komandnoj tabli pronalazimo pojas mekane plastike, a i sam dizajn mi deluje i dalje aktuelno. Iako nisu ni blizu toliko lepa na oko kao kod skupljih verzija, prednja sedišta su odobna, plus je vozačevo podesivo po visini. Crna su po ugledu na čitavu unutrašnjost, no presvučena su kvalitetnim platnom koje bi trebalo izdržati duge godine eksploatacije.

Ono što je  bilo i ostalo diskutabilno je sama arhitektura komandne table, s instrumentima „nakačenim“na gornjem delu. Pozicija za upravljačem je nesvakidašnja, i kao što smo više puta naveli, mišljenja su veoma podeljena. Idu od prezira do oduševljenja, što umnogome zavisi od stasa vozača. Lično, nakon neophodnog podešavanja sedišta (blago podignuto) i upravljača (spušten malo niže), manipulišem 208 kao igračkom, čemu doprinose skromne dimenzije i odlična vozna dinamika.

Iako u segmentu ima osetno prostranijih mališana (na pamet mi odmah padaju Hyndai i20 i Škoda Fabija), s nepuna 4 metra dužine, dovoljno je gostoljubiv za četiri odrasle osobe (do 1,8 metara visine), kao i njihov prtljag. Korisna zapremina „gepeka“ ide od 285 litara, s rezervnim točkom istih dimenzija, do 311 litara bez njega.

Pre par godina sam napisao kako je ergonomija dobra, no sada nalazim da su konkurentski mališani evoluirali, tako da 208 počinje da oseća težinu godina. Prvo što mi je zasmetalo je odsustvo naslona za desni lakat, a zatim i pozicija komandi za električne podizače prozora. Smešteni su previše unazad, tako da ruka na njih ne pada prirodno.

Samo jedan USB priključak pokazao se nedovoljnim, dok su komande manuelnog klima uređaja smeštene previše nisko, i sa sićušnim, teško vidljivim oznakama. Instrumenti su posebna priča; kao što smo rekli donji deo je često zaklonjen obručem upravljača. Inače, klasične su koncepcije, s još jednim ekranom u funkciji putnog računara. S druge strane, centralni ekran je pregledan i praktičan, kao i veliki boks za rukavice ispred suvozača, zajedno s pregradama u vratima (staju „test“ flaše od 1,5 litara).

Sindikalni minimum

Za navedenih 11.000 evra, Peugeot 208 vam se nudi s najslabijim agregatom od 82 ks, s obzirom na to da je još slabiji od 68 ks izbačen iz ponude (na sajtu uvoznika za Srbiju još uvek se može pronaći, iako je proizvodnja obustavljena).

Radi se o dobro poznatom trocilindarskom bloku 1.2 Pure Tech, no ovoga puta bez turbo punjača. Važna stavka, jer zahvaljujući njemu, snažniji agregat razvija 28 ks više, uz maksimalni obrtni moment od 205 Nm. Voženi se mora zadovoljiti sa skromnih 118 Nm, koje razvija pri 2.750 o/min. Kažete malo je, tačno, ali ne treba zaboraviti da 208 ima manje od jedne tone, što uz relativno kratke prenosne odnose obezbeđuje zadovoljavajuća ubrzanja.

U gradskoj vožnji čak se može reči da je živahan,  100 km/h „dohvati“ za solidnih 12,2 sekunde. Sasvim dovoljno za gradsku i prigradsku vožnju, posebno jer je motor diskretan,  bez preteranih vibracija. U višim obrtajima specifičan grlat zvuk odaje trocilindarski blok, no čak ni to mu ne bih naveo kao manu. S druge strane, petostepeni menjač je nužno zlo, niti je precizan, niti je prijatan za baratanje. Lepo bi mu legao još jedan stepen prenosa, odnosno nova menjačka kutija, ovako, moramo se zadovoljiti s visokim režimom rada na auto-putu, kada se „vrti“ na 4.000 o/min (pri 130 km/h). Dobro, ovaj „lavić“ i nije predviđen za duga krstarenja, što ne znači da mu je zabranjeno uključiti se u njih.

Maksimalna brzina iznosi 178 km/h, no čim se prebaci nekih 150-160 km/h, savestan vozač podiči će nogu s gasa… Nemojte pomisliti kako je naš 208 nesiguran i nestabilan, daleko od toga, njegova vozna dinamika je i dalje na nivou najboljih predstavnika u segmentu. Uz to i primerno je udoban, posebno kada je „obuven“ u gume skromnih dimenzija 185/65 R15.

Što se tiče potrošnje, evidentno je da je znatno viša od obećane, no i dalje se ubraja među ekonomičnije. Kolege iz jednog francuskog časopisa svrstale su ga među najbolje u segmentu, sa samo 6,1 litar u proseku. Izvodljivo, ali samo s „perolakim“ stopalom na gasu. Ja sam zabeležio litar više, ruku na srce u znatno komplikovanijim uslovima vožnje. Uspeo sam međutim sići i ispod 5 litara, dok po gradu, u špicevima, zna da popije i do 9 litara.

Rezime i cene

Šta još reći za kraj? Iako nije bez mana, 208 1.2 Pur Tech deluje mi i dalje interesantan, posebno gledano iz ugla uloženo/dobijeno. Da li i u većoj meri od pre par meseci voženog Clija 0.9 TCe/75 Trend?

Iskreno rečeno, ne znam, perfomanse su gotovo identične, a kada se na cenu Clija od 9.950 evra doda klima uređaj (završni nivo Zen skuplji je za 1.350 evra), zaista je teško „preseći“. Sve je dakle stvar ukusa i poverenja u proizvođača, na vama je da odlučite. Treba ipak reći da na razvijenim auto-tržištima modeli pred kraj karijere brzo gube na vrednosti, tako da nije mudro preprodati ih za godinu-dve. Poželjno je dakle sačuvati ovaj mali Peugeot na jedan duži period, te ograničiti upotrebu na 10-15 hiljada kilometara gradske i prigradske vožnje.

Tekst i fotografije: Perica Rajković

Uredio: Pavle Barta

	Dobre strane:
	I dalje moderan stil, opšta udobnost, ponašanje na putu,mala težina,  zadovoljavajuće snažan i ekonomičan agregat, oprema, cena vožene verzije
	Loše strane:
	Vozilo na kraju karijere, menjač, diskutabilna pozicija za upravljačem, „cimanje“ prilikom menjanja brzina (a-coup)

(19983)