Početna Life Biznis Spajanje Salona automobila u Frankfurtu i Tokiju kao početak saradnje nemačke i japanske automobilske industrije?
Spajanje Salona automobila u Frankfurtu i Tokiju kao početak saradnje nemačke i japanske automobilske industrije?
1

Spajanje Salona automobila u Frankfurtu i Tokiju kao početak saradnje nemačke i japanske automobilske industrije?

116
1

Šta bi se desilo kada bi lideri u automobilskoj industriji, Japan i Nemačka odlučili da bliže sarađuju na polju automobilizma? 

Nije da takva saradnja već ne postoji, a najbolji primer su BMW i Toyota koji su zajednički razvili novu generaciju modela Z4 i Supra. No, da li je takav pristup moguć na širem frontu?

Japan i Nemačka, kao treća i četvrta ekonomija sveta trenutno imaju slične probleme. Rast Kine kao ekonomske sile, i politiku Donalda Trampa u SAD. Jedan od predloga saradnje mogao bi biti zajedničko održavanje velikih automobilskih salona. Dva najveća u ove zemlje su oni koji se održavaju u Tokiju i Frankfurtu, te bi se zajedničkim naporima ove dve manifestacije mogle pretvoriti u jednu. Takav, jedinstveni salon automobila održavao bi se jednom godišnje, a kao domaćini naizmenično bi se menjali Tokio i Frankfurt.

Japanska i nemačka automobilska industrija susreću se sa praktično istim izazovima. Digitalizacija, nove tehnologije, veštačka inteligencija novi su problemi za celu industriju, a nekadašnja znanja i veštine iz oblasti SUS motora i odgovarajuće transmisije postaju sve manje bitni. Na ovom polju novih tehnologija prednost imaju SAD i Kina, koje uz svoju veliku finansijsku moć prete da preteknu Japan i Nemačku u sferi automobilske industrije.

Mada su ove dve zemlje i dalje lideri u svetu automobila, konkurencija je sve snažnija. I to ne samo od automobilskih brendova, već i od IT kompanija koje se polako, ali sigurno uključuju u automobilsku industriju. Primeri su Apple, Google, pa čak i Uber, dok iz Kine vrebaju giganti poput BYD i Geelyja.

O promenama u automobilskoj industriji govori i izveštaj AT Kearney koji navodi razlike u starosti određenih automobilskih grupa odnosno brendova. Prosečna starost proizvođača vozila u Nemačkoj je 134 godine, a u Japanu 84 godine. S druge strane u SAD je prosek starosti svega 27 godina, zbog ogromnog broja novih i mladih kompanija, a prosek u Kini je još manji samo 20 godina, pre svega zahvaljujući velikom talasu startap kompanija koje su se pojavile u toj zemlji u poslednjoj deceniji.

Upravu su to razlozi zašto je partnestvo u širem obimu između japanskih i nemačkih kompanija sasvim moguće. A lep početak takve saradnje mogli bi biti automobilski saloni u Tokiju i Frankfurtu.

Salon automobila u Tokiju je daleko od onoga što je nekad bio. Daleke 1991. godine ovaj događaj je posetilo više od 2 miliona ljudi, a prethodne godinje malo manje od 800 hiljada. Nekadašnji prvi čovek udruženja automobilskih proizvođača u Japanu, Hiroto Saikava (danas šef Nissana), istakao je da bi želeo da sajam u Tokiju bude podjednako popularan kao što je Sajam potrošačke elektronike (CES) u Las Vegasu. Sa sličnim problemom se susreće i Frankfurtski salon automobila, odnosno IAA.

Uspeh spajanja ove dve manifestacije zavisio bi od nekoliko faktora, a to su:

  1. Promena datuma – ovi događaji se održavaju u različito vreme,  na dve lokacije. Treba odabrati jedan datum, a domaćini bi se menjali svake godine.
  2. Pozivanje netradicionalnih kompanija u automobilskoj industriji na sajam. To se odnosi na pozivnice preduzećima iz IT industrije, telekomunikacija i slično.
  3. Pomeranje fokusa sa potrošača na saradnju sa drugim kompanijama i vladama drugih zemalja.
  4. Poziv relevantnim ličnostima iz drugih sfera privrede. Kao što su recimo osnivači Facebooka i Alibabe, Mark Cukerberg i Džek Ma.
  5. Ohrabrivanje za učešćem nevladinog sektora, ali i državnih regulatornih tela kako bi se raspravljalo o uticajima automobilske industrije na društvo i suprotno.
  6. Postaviti akcenat na internacionalni, globalni pristup ovom događaju koji u centru pažnje ima automobile, ali nije reč samo o njima, već o širem pristupu tom segmentu privrede.

Bliža saradnja Japana i Nemačke otvorila bi vrata za novo poglavlje u automobilskoj industriji. Jasno je da su velike promene na pragu, da se vrši prelaz na grupni prevoz, umesto ličnog i da će vozila u budućnosti biti autonomna, a prevoz organizovan po principu ride sharinga. U takvim uslovima, japanska i nemačka automobilska industrija mogu zajednički ponuditi znatno bolja rešenja na kvalitativnom nivou.

A odakle početi? Pa od automobilskih salona.

AutoRepublika 

 

(116)

Komentari objavljeni na portalu "Auto Republika" ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst. Redakcija "Auto Republike" zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.

Ostavite komentar

avatar
Dzoniz
Gost

Salon u Franfurtu to već radi sa salonom u Parizu, menjaju se jednom godišnje. Osim ako ih ne ispale.