Početna Istorija Kratka istorija hibridnog pogona
Kratka istorija hibridnog pogona
0

Kratka istorija hibridnog pogona

406
0

Za većinu ljubitelja automobila, hibridna vozila predstavljaju relativno nov proizvod, pomalo pomodarski u početku, posebno iz razloga što su holivudske zvezde uz njihovu pomoć demonstrirale kako su „ekološki osvešćene“ i kako „brinu za planetu“. Sada su hibridi praktično prisutni u gamama gotovo svih proizvođača.

Njujork je kompletnu taksi flotu počeo da transformiše u hibridnu počev od 2007., s tim što je oko 500 bilo aktivno već od 2008.

Sve više proizvođača usvaja ovu tehnologiju, staru stotinak godina, najviše iz razloga da bi izbegli penale zbog prekomerne flotne emisije izduvnih gasova. Nećemo mnogo pogrešiti ako kažemo da je Toyota s Priusom zaslužna za uskrsnuće “drevne” tehnologije.

Ferdinand Porše

Svi znamo ko je bio Ferdinand Porše. Jedno od njegovih najranijih rešenja, pored prvog automobila na prednji pogon u istoriji automobilske industrije, bilo je i prvo hibridno vozilo na svetu. Tokom svojih ranih dvadesetih, Porše je radio za Jakoba Lonera u Lohner fabrici vozila u Beču.

Prvi hibridni automobil na svetu

Nakon nekoliko godina koje je tamo proveo kao šegrt, do izražaja je došao njegov prirodni talenat za mehaniku, koji mu je pomogao da kreira nekoliko revolucionarnih automobila. Najpre, tu je bio System Lohner-Porsche, električni automobil s prednjim pogonom, baziran na Poršeovom izumu koji je podrazumevao elektromotore smeštene u glavčinama točkova.

Lohner-Porsche Semper Vivus

Predstavljen na Salonu automobila u Parizu 1900. godine, ovaj automobil je bio prava senzacija, ujedno predstavivši prvi značajan korak u budućoj karijeri ovog automobilskog genija. Godinu dana kasnije, još jedno vozilo sa istim rešenjem (motori u točkovima), pod nazivom Lohner-Porsche Mixte, stupilo je na scenu. Njemu je Porše dodao motor s unutrašnjim sagorevanjem da bi obezbedio električnu energiju za generator, koji je zauzvrat napajao elektromotore. Tu je bio i baterijski paket, radi unapređenja pouzdanosti, ali prostim rečnikom rečeno, ovo je bio prvi hibridni automobil na svetu.

Različite kompanije su koketirale s hibridnim pogonom

Od tada pa nadalje, System Lohner-Porsche dizajn je bio uključen u preko 300 vozila, od vatrogasnih kamiona do autobusa, a čak je i telo nadvojvode Ferdinanda prilikom sahrane voženo u mrtvačkim kolima koja je dizajnirao Lohner. Gotovo u isto vreme kada je nastao prvi hibrid na svetu, automobilska kompanija iz Belgije, Pieper, takođe je eksperimentisala sa hibridnom postavkom. Sa tek tri i po konjske snage, belgijski „voiturette“ je koristio mali benzinski motor, uparen sa elektromotorom ispod vozačevog sedišta.

Tokom krstarenja, elektromotor je služio kao generator, dopunjujući baterije i u isto vreme dodajući priliv snage kada se automobil kretao uzbrdo ili ubrzavao. Par godina kasnije, vlasnik kompanije je preminuo, te se tako čitav program ugasio. Ipak, Pieperove patente je iskoristila druga belgijska firma, Auto-Mixte. Ona je proizvodila dostavna hibridna vozila od 1906. do 1912.

Neke tri godine kasnije, kada je Evropu zahvatio Prvi svetski rat, jedna kompanija sa sedištem u SAD, takođe je započela proizvodnju benzinsko-baterijskih automobila. Nakon kratke istorije pravljenja čisto električnih vozila, Woods Motor Vehicle je predstavio Dual Power 1915. Radilo se o hibridnom automobilu, pogonjenim elektromotorom i četvorocilindarskim benzincem. Potrošnja, za ono vreme, bila je sjajna i iznosila  je oko 5,0 litara benzina na pređenih 100 kilometara. Više od 600 jedinica je proizvedeno do 1918.

Henri Ford “ubica” hibrida

Samo razmišljanje o efikasnosti koja je postignuta pre gotovo jednog veka, trebalo bi da navede sve „ekološki osvećene priusomane“, da preispitaju samozadovoljstvo svojom “društveno korisnim” prevozom. Uzgred, ovi rani primerci hibridnih automobila nisu izuzetak koji potvrđuje pravilo, mada nisu zaživeli onako kako je trebalo. Jedan od glavnih razloga za to je bio uspeh Henrija Forda s Modelom T. Uspon motora s unutrašnjim sagorevanjem prekinuo je evoluciju hibrida, sve do šezdesetih godina, kada su izvesni inženjeri iz različitih kompanija započeli rad na dualno pogonjenim vozilima.

Postavljanje osnova za današnje hibride

Dr Baruh Berman, dr Džordž H. Gelb i dr Nil A. Ričardson, tri su inženjera koji su radili za TRW Automotive, kreiravši praktični hibridni modul. Pogonski sistem je dizajniran kao elektromehanička jedinica koja je obezbeđivala slične performanse s manjim motorom u odnosu na konvencionalno korišćenu jedinicu. Većina inženjerskih koncepata, inkorporiranih u dotični sistem, koristi se u današnjim hibridima.

Mercedes-Benz OE 302 hibridni autobus

Tokom tog perioda, General Motors je predstavio GM 512, hibridnu studiju koja je bila pogonjena kombinacijom električne energije iz baterije i one dobijene iz dvocilindarskog benzinca. Daimler-Benz je takođe radio na tehnologiji dualnog pogona, kreiravši prvi svetski dizel-električni autobus. Mercedes-Benz OE 302 hibridni autobus iz 1969. je bio interesantne pogonske postavke u svoje vreme. Posedovao je dizel motor iz putničkog automobila, generator i DC šuntni motor u zadnjem delu, dok su baterije bile postavljene između osovina.

Intenziviranje testiranja hibridne tehnologije

Kada je nastupila Naftna kriza 1973., cene fosilnih goriva su vrtoglavo porasle, što je dovelo do novih inicijativa vezanih za alternativni pogon, što je naravno podrazumevalo i hibride. Volkswagen je započeo testove sa Bus kombijem koji je koristio paralelnu hibridnu konfiguraciju, što je omogućavalo fleksibilno prebacivanje sa SUS motora na elektromotor i obrnuto. U međuvremenu, proizvođači poput Mercedes-Benza, General Motorsa i Toyote, nastavili su da poboljšavaju tehnologiju ali nisu uspeli da dostignu masovnu proizvodnju.

Toyota, primera radi, kreirala je svoj prvi koncept hibridnog automobila 1976. Radilo se o kompaktnom sportskom modelu, koji je posedovao generator sa gasnom turbinom, koji je snabdevao elektromotor električnom energijom. General Motors, s druge strane, koncentrisao je svoje „zelene“ napore na potpuno električna vozila, dok je Mercedes-Benz uvideo da su dizeli jeftinija alternativa hibridima na evropskom tržištu.

Toyota Prius

I brojni drugi proizvođači su eksperimentisali s hibridnim pogonom tokom decenija, uključujući i Audi sa njegovim Duo konceptima, od kojih je jedan čak proizveden u 60 primeraka 1997. S obzirom da je većina evropskih kompanija usvojila moderne dizel motore, hibridi su ostali „zaglavljeni“ u Americi. Međutim, stvari su značajno počele da se menjaju nakon izbijanja Volkswagenovog „dizelgejta“, tako da svaki proizvođač, koji iole drži do sebe, u gami ima hibridni model.

Priredio: Pavle Barta

 

(406)

Komentari objavljeni na portalu "Auto Republika" ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst. Redakcija "Auto Republike" zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.

Ostavite komentar

avatar