Početna Life Bezbednost Istražujemo: Šta je opasnije, frontalni udarac celom površinom ili krajem prednjeg branika?
Istražujemo: Šta je opasnije, frontalni udarac celom površinom ili krajem prednjeg branika?
4

Istražujemo: Šta je opasnije, frontalni udarac celom površinom ili krajem prednjeg branika?

564
4

Naravno, pitanje ima smisla jedino ukoliko je brzina vozila, koja je postignuta u trenutku sudara, identična u oba slučaja. Uobičajena brzina kretanja vozila na testovima koje organizuju brojne organizacije za sertifikaciju bezbednosnih karakteristika automobila, iznosi 64 kilometara na sat.

Ukoliko se automobil “zakuca” u neki objekat (drugo vozilo, zid, ogradu, noseći stub mosta) celom čeonom površinom, odnosno prednjim odbojnikom, oba boka automobila apsorbuju energiju udarca. U slučaju da je polovina površine prednjeg dela vozila izložena direktnom udarcu, onda energiju koja se tom prilikom oslobađa, amortizuje zona karoserije predviđena za te namene samo sa jedne strane.

Upravo to je ono što se dešava tokom testa sudara, koji sprovode organizacije poput Euro NCAP-a i brojne druge. Takav test se naziva: test sa preklapanjem od 40%. Ovaj procenat je izabran upravo zbog toga što je takav tip sudara najčešći u realnom životu.

Ali, šta se dešava ako se procenat preklapanja snizi na 25%? Tom prilikom se sva sila udarca prenosi na prednji točak sa udarene strane vozila, koji izmešta delove karoserije unutar kojih je smeštena pogonska grupa. Prednji, odnosno A stub je pod pritiskom, takođe, a sva sila udara se dalje prenosi na putničku kabinu.

Pored toga, još je jedan zastrašujuć detalj. Prenos impulsa udara uzrokuje da se karoserija okreće oko vertikalne ose brže nego u slučaju velikog preklapanja – a glava vozača pokazuje tendenciju da sklizne sa aktiviranog vazdušnog jastuka, ostajući time nezaštićena.

Brojne fotografije nastale nakon što su vozila prednjim krajem udarila u prepreku pod određenim uglom, potvrđuju gore iznete teze i dodatno ukazuju na kritične segmente karoserije koji su najviše izloženi silama koje se tom prilikom oslobađaju.  Maska hladnjaka obično ostaje netaknuta, poklopac motora je uglavnom oštećen samo po boku. Ali, eksponirani blatobran je najčešće potpuno uništen uz sve već opisane posledice.

Ovo je redovan epilog udesa u kojima vozač pokuša da izbegne prepreku koja se pojavi ispred njega, i u tome zamalo uspe. Iako je razlika između izbegnute prepreke i delimično zakačene, možda samo u par sekundi mereno kroz reakciju vozača, ona je ogromna sa aspekta počinjene štete i rizika od povreda putnika.

Nemačke i britanske osiguravajuće kompanije su se bavile statistikom ovih udesa (sa malim procentom preklapanja), prevashodno za potrebe obračuna izloženosti riziku od nastanka štetnog događaja i kalkulaciji premija za osiguranje.

Prema statistikama nemačkih osiguravajućih društava, oko 25% ukupnog broja saobraćajnih nesreća se odnosi na one sa malim procentom preklapanja, a učešće smrtno stradalih iznosi skromnih 7%. Međutim, broj ozbiljno povređenih je izrazito visok, što je sa aspekta osiguravajućih kompanija još opasniji ishod, zbog visokih troškova bolničkih tretmana

Englezi su pak izračunali da udesi sa malim procentom preklapanja uzrokuju oko 12% smrtnih ishoda, dok se prema američkim statisikama ta brojka penje na 25%.

Ovi statistički podaci su poznati zakonodavcu, to je sasvim sigurno. Upravo da bi se mogla proceniti bezbednost vozila prilikom udaraca sa malim stepenom preklapanja, Amerikanci, preciznije američki ekvivalent Euro NCAP-a, organizacija IIHS je osmislila adekvatan test, koji je prvi put javno sproveden tokom 2012. godine. Rezultati su bili poražavajući. Brojna zvučna imena automobilske industrije su prošla skandalozno: Audi A4, Mercedes-Benz 250, Lexus IS i Lexus ES. Svi do jednog su pali na testu.

Od tada do danas, automobilska industrija je napredovala, ali i dalje opstaje činjenica da veći procenat preklapanja prilikom sudara, obezbeđuje bolju zaštitu putnicima.

Zvezdan Božinović

 

(564)

Komentari objavljeni na portalu "Auto Republika" ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst. Redakcija "Auto Republike" zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.

Ostavite komentar

avatar
moron
Gost

Gledao sam rezultate mnogih vozila na tom američkom (IIHS) testu “malog preklapanja” i to nekada dosta jezivo izgleda (posebno jezivo mi bilo za “naš” 500L). Strah me i pomisliti na šta liči vozač posle onog udara.

Srdjan
Gost

Ali zato Volvo nema problema sa tim testom. To ste mogli i da pomenete 🙂

Dogme nisu istine
Gost

Jel to ono kako Perica zamislja svet oko sebe?

Japanautofan
Gost

Naravoucenije,kada udaras onda “udri”
Kakvo preklapanje tamo-vamo 🤣🤕