Nemačka automobilska industrija konsoliduje redove nakon carinskih pretnji

Nemački proizvođači automobila se suočavaju sa ozbiljnim problemima nakon početka primene viših carina u SAD na uvoz automobila iz Kine. Ovo će u najvećoj meri uticati na BMW i Daimler.

To je još jedan korak dalje u odnosu na „stari dobri svet“ koji se vrteo oko proizvodnje, cena i tržišnog učešća. Decenijama, BMW, Daimler i Volkswagen grupa, bili su na samom vrhu globalne automobilske utakmice, isporučujući poželjne automobile o kojem god segmentu da se radi. Međutim, to je počelo ubrzano da se menja.

Nemački proizvođači se bore na više frontova: tenzije u vezi sa trgovinskim odnosima su sve intenzivnije, investicije u tehnologiju električnih vozila su ogromne, a ekološka regulativa ih sve više pritiska.

U Evropi, Volkswagenova dizel afera tinja i dalje, a uvođenje WLTP-a usporava prodaju. Konkurencija iz Kine i ona u vidu tehnoloških giganata, zadaje sve snažnije udarce.

„Činjenica da su prisutni sekundarni frontovi  u ovom momentu, i uz marže koje padaju, sve to situaciju čini veoma teškom“, rekao je Peter Fus, partner konsultantske firme EY. „Prisutan je veliki pritisak u vidu imperativa lansiranja novih ideja da se ne bi ušlo u rizik da konkurencija preuzme vođstvo.“

Evo nekoliko pitanja koje se nameću u vezi sa sve većim problemima s kojim se suočavaju nemački proizvođači automobila:

Poremećaji u trgovinskim odnosima

Automobilske kompanije se suočavaju s carinskim troškovima već decenijama, pokušavajući da se izbore s njima tako što grade fabrike na lokalnom planu, kao što je to slučaj u Kini. Međutim, šavovi u trgovinskim odnosima SAD i Kine pucaju na sve strane, a Trampova pretnja iz juna da će ocariniti automobile iz EU sa 20 odsto, svojevrsan je presedan u trendu rušenja ekonomskih barijera, koji traje već decenijama.

Proizvođači ne poseduju način da dovoljno brzo prilagode svoj vrednosni lanac, što je Daimler prisililo da izda upozorenje u vezi sa padom profita. Brexit negativno utiče na prodaju na drugom po veličini evropskom automobilskom tržištu, što predstavlja najveću zabrinutost za BMW-ove proizvodne pogone u Velikoj Britaniji, konkretno fabrike Minija i Rolls-Roycea.

• U SAD će na cenovnu etiketu automobila proizvedenih u EU biti dodato 10.000 evra, ukoliko SAD uvedu carinu od 25 odsto
• Porsche i Audi su u najvećoj meri izloženi carinama na evropske automobile, jer se automobili ovih marki ne proizvode u SAD.
• Od petka, Kina naplaćuje dodatnih 40 odsto na uvoz američkih automobila. Procenjuje se da je iz SAD izvezeno više od 70.000 SUV modela u Kinu ove godine.
• Za nemačke proizvođače, potencijalni rast carinskih stopa na globalnom planu znači potencijalan gubitak od 6 milijardi evra zarade pre zaračunatih poreza, izračunao je Bloomberg Intelligence.
• Izostanak dogovora oko Brexita, koji bi rezultirao carinom Svetske trgovinske organizacije od 10 odsto, imao bi mnogo snažniji uticaj u odnosu na američku pretnju. Prošle godine, nemački proizvođači su izvezli 900.000 vozila u Veliku Britaniju, što je mnogo više u poređenju sa 640.000 automobila koji su iz EU isporučeni u SAD, kaže Bloomberg Intelligence.
• S druge strane, Kina je od 1. jula smanjila carinu sa 25 na 15 odsto za sve sem za američke proizvode, što nije loše za Mercedes i BMW, koji oko trećinu vozila prodaju upravo u najmnogoljudnijoj zemlji sveta. Porsche, koji nema proizvodnju u Kini, takođe je na dobitku.

„Mi smo po ko zna koji put dokazali da možemo da izađemo snažniji iz najtežih situacija“, rekao je šef BMW-a, Harald Kriger, odgovarajući na pitanja Bloomberga. „Automobilska industrija u Nemačkoj je sposobna da se konstantno obnavlja.“

„Električni“ troškovi

Veliki deo rekordnog povećanja ulaganja u razvoj i istraživanje je usmeren ka električnim automobilima. Razlog je sasvim jasan, a on se tiče usklađivanja sa sve strožom ekološkom regulativom, mada realno, potpuna je nepoznanica kolika će potražnja za električnim vozilima uopšte biti u bliskoj budućnosti. Volkswagen se obavezao da će na električne automobile potrošiti 20 milijardi evra do 2030. godine, uključujući i posebnu I.D. marku.

To za sobom povlači i dodatnih 50 milijardi evra za kupovinu baterija. Daimler ulaže 10 milijardi evra u lansiranje 10 novih vozila do 2022., dok BMW planira 12 modela pogonjenih na baterije do 2025. godine.

• Globalni proizvođači planiraju više od 200 električnih modela automobila do 2022. Problem je naravno što je veoma diskutabilno da li će oni povratiti uložena sredstva, jer po Alix Partnersu, potražnja za ovim tipom vozila ostaje niska.
• Za sada, Jaguarov I-Pace krosover je jedini model jedne tradicionalne marke koji se uhvatio u koštac sa Teslom. Audijev E-Tron zvanično nastupa nešto kasnije u toku ove godine.

„Ono što je bitno tokom ovih nestabilnih vremena i turbulentnih promena je ne izgubiti iz vida ključne trendove“, rekao je Kriger iz BMW-a. „Mi imamo finansijsku snagu da investiramo u prevoz budućnosti.“

Dizel šteta

Posledice po automobilsku industriju nakon Volkswagenovog „dizelgejta“ nastavljaju da zadaju neprijatne „šamare“. Dizel, tehnologija koja je bila ključna u nastojanju evropske automobilske industrije da smanji flotnu emisiju ugljen-dioksida, više nije na pijedestalu kupaca, koji su sve zabrinutiji zbog potencijalnih zabrana. Takođe, opasnost i dalje lebdi nad Daimlerom i VW-om, koji su još uvek „pod lupom“ državnih organa zbog dizela, kako u Nemačkoj i SAD, tako i u drugim državama.

• Flotna emisija ugljen-dioksida u Evropskoj uniji, kada je o novim automobilima reč, po prvi put je porasla u poslednjih sedam godina (2017.), a vrlo je verovatno da će biti veća i ove godine.
• Fiat Chrysler se suočava sa potencijalnom kaznom od 1,07 milijardi evra, dok bi Daimleru mogla da bude određena kazna do 540 miliona evra zbog probijanja limita emisije CO2 po EU standardima, kažu analitičari.
• Suspendovani šef Audija, Rupert Štadler, i dalje je u pritvoru povodom umešanosti u dizel skandal.

Striktniji testovi

EU se prebacuje na novu proceduru, koja će kupcima i državnim organima obezbediti mnogo preciznije podatke koji se tiču potrošnje goriva i emisije štetnih gasova. Novi, WLTP standardi, u mnogo većoj meri refluktuju stanje stvari u realnom saobraćaju, što je već izazvalo brojne probleme u proizvodnji, o čemu možete pročitati ovde, ovde, ovde, ovde i ovde.

Mada se još od ranije znalo da će umesto zastarelog NEDC standarda, koji je bio prijemčiv za manipulacije, na scenu stupiti WLTP, Volkswagen i Daimler se i dalje muče u vezi sa ovim transferom. Od septembra ove godine, sva vozila koja se prodaju u EU, kao i u Švajcarskoj, Turskoj, Norveškoj i Irskoj, moraju biti u skladu sa novim standardima.

• Volkswagen planira obustavljanje proizvodnje tokom trećeg kvartala nakon što nije uspeo da isproverava više od 200 modelnih varijanti, što u finansijskim brojkama izraženo, znači da će biti ugroženo 600 miliona evra zarade tokom 2018., kažu analitičari iz Evercore ISI-ja.
• Daimler je naveo WLTP kao jedan od faktora koji je uticao na upozorenje izdato u junu.

Ipak, na kraju, ne možemo se oteti utisku da se iza svega ovoga pre svega krije politički faktor. Potonja dešavanja i afere su prilično indikativne (afera „Skripalo“, oživljavanje priče o rušenju malezijskog putničkog aviona…) . Američki predsednik, Donald Tramp, „proziva“ EU da nedovoljno finansira NATO, a to se posebno odnosi na Nemačku. S druge strane, Angela Merkel, „ničim izazvana“ izjavljuje kako NATO treba da se „fokusira na odbranu“, sugerišući na dešavanja u Ukrajini i vraćanje Krima u okrilje Rusije. Pomalo „čudno“ s obzirom na to da je Nemačka najveći ekonomski partner Rusije, a bez obzira na sankcije, trgovinska razmena između ove dve zemlje je u toku ove godine povećana za preko 40 odsto.

Automobilska industrija, posebno nemačka, dođe u čitavom ovom prepucavanju kao „kolateralna šteta“.

Priredio: Pavle Barta

(323)